Zašto je beli luk toliko posebna namirnica u Rumuniji: O njemu se ispredaju priče

Vekovima se prenosi priča o tome da beli luk predstavlja najbolje sredstvo protiv zlih sila, a poznato je i da je prirodni antibiotik, te lek protiv mnogih oboljenja

Foto: Pixabay

Dok mnogi izbegavaju da jedu beli luk zbog neprijatnog mirisa, Rumuni imaju gotovo kultno poštovanje prema toj namirnici.

Tajnoviti i magloviti putevi Transilvanije, srednjevekovne tvrđave i zamkovi, idealna su scenografija za neke mračne legende, od kojih je najpoznatija ona o grofu Drakuli.

Iako je poznata priča o tome da je Stokerov grof Drakula plod fikcije, zasnovan na liku grofa Vlada Cepeša, legende i dalje traju. A beli luk se provlači kao lajtmotiv u borbi protiv vampira.

Vekovima se prenosi priča o tome da beli luk predstavlja najbolje sredstvo protiv zlih sila, a poznato je i da je prirodni antibiotik, te lek protiv mnogih oboljenja.

U Rumuniji postoji legenda o tome da strigoji, odnosno zli dusi ili veštice, sisaju mleko od krava, pa su seljaci ranije imali običaj da štite stoku baš belim lukom. Obično su im mazali rogove belim lukom, jer se verovalo da taj miris odbija vampire.

No, bez obzira na foklor, u Rumuniji je beli luk nekako obavezan i u tanjiru. Rumuni uopšte ne prezaju ni od neprijatnog mirisa, koji ova namirnica ima, pa često znaju i da preteraju u količini. Zapravo se rukovode krilaticom što više, to bolje.

Smatra se nezamenljivim dodatkom i za mesne i za riblje specijalitete. Poznato je da je beli luk oduvek bio rasprostranjen u zemlji. U selu Kopalau u okrugu Botošani čak više od 40% meštana uzgaja beli luk i upravo on se smatra jednim od najkvalitetnijih u celoj zemlji.

Beli luk iz tog sela je stekao slavu i na nacionalnom, ali i na narodnom nivou i u pripremi je realizacija njegove registracije kao proizvoda sa zaštićenom geografskom oznakom.

Magična biljka u rumunskoj tradiciji

I ne samo da je jedan od bitnih sastojaka kuhinje, već se beli luk smatra sastavnim delom rumunske tradicije i folklora.

Uoči 29. novembra, kada se obeležava Sveti Andreja, zaštitnik zemlje, ranije je obeležavan praznik nalik na Noć veštica. Naime, verovalo se da tada zli duhovi i veštice dolaze i proganjaju ljude. Zato su stanovnici mahom ruralnih oblasti imali običaj ne samo da jedu beli luk, nego i da ga stave u uglove vrata i prozora, pa čak i da ih premažu belim lukom, kako bi se zaštitili. U mnogim kućama su i tokom godine stajale niske belog luka, baš iz tog razloga.

Foto: Pixabay

Moćno prirodno sredstvo

U većem delu zemlje se upravo beli luk smatra vrlo snažnim lekom iz prirode, koji pomaže bolje nego antibiotici. Sve to primarno zbog alicina koji se oslobađa prilikom gnječenja ili seckanja belog luka. Taj sastojak ima svojstva slična penicilinu.

Kao odlično prirodno sredstvo za borbu protiv prehlade i gripa, u Rumuniji se koristi upravo beli luk u kombinaciji sa crnim lukom, krompirom, šargarepom, celerom i paškanatom. Starije žene i dalje neguju tradiciju mazanja sveže prepolovljenih čena belog luka na hleb i to ne samo zbog ukusa, nego i zbog zdravlja.

- Tradicija i folklor su duboko ukorenjeni u rumunsku kulturu – izjavila je za BBC Travel Gabrijela Solomon tokom kulinarske radionice, koja je bila posvećena upravo belom luku i dodala:

Sve važne životne promene, rođenje, brak i smrt, recimo, praćene su brojnim ritualima. I u svima njima lajtmotiv je beli luk.

Ne čudi što se upravo u Rumuniji, već petu godinu za redom organizuje Festival belog luka.

Video: Spavala sam u vodenici Save Savanovića

(Telegraf.rs)