LIVERPUL OČIMA NE VERUJE: Očaj i suze Crvenih, ali nada još postoji! (FOTO)

Zato će u nedelju popodne svi na Enfildu, od redara preko onih u VIP ložama do onih na terenu i na tribinama disati kao jedan, misliti kao jedan, slušati kao jedan, govoriti istu molitvu i živeti kao jedan tokom tih odlučujućih sat i po vremena

Ono što je Liverpul doživeo na gostovanju Kristal Palasu još dugo će se prepričavati. Fantastična sezona "crvenih" stala je u 90 minuta ili bolje reći propala za devet minuta.

Nerešen rezultat u pretposlednjem kolu jednak je porazu za sve kojima je grb tima sa "Enfild rouda" u srcu, jer su njime šanse da se domognu pehara namenjenog šampionu Premijer lige svedene na veoma mali procenat.

Doduše, ništa nije gotovo, jer će se o tituli odlučivati u poslednjih devedeset minuta ovog vikenda, ali je ovaj rezultat u tome su svi saglasni približio za nekoliko koraka Mančester Siti tronu prvaka, a za isto toliko razdvojio pulene Brendana Rodžersa od njega.

Zato nije ni čudo da je posle poslednjeg sudijskog zvižduka na "Selhrst parku" zavladala golema tuga na terenu i na tribinama i potekla reka suza među igračima i navijačima Liverpula.

Znaju svi dobro koliko se dugo čeka na trofej šampiona Engleske u lučkom gradu i znaju da mu nikad nisu bili bliže za ove 24 godine suše, a isto tako dobro znaju u koliko velikoj prednosti se nalaze "građani" sada.

Čini se da je najviše od svih sve ovo zabolelo Luisa Suareza. Svestan je Urugvajac da u ovom trenutku nije važno ni to što je najbolji igrač šampionata i po izboru kolega i po izboru novinara, ni to što je postigao 30 i nešto golova, jer da može sve bi ih menjao za titulu koja mu je bila na dohvat ruke.

A šta reći tek o onome ko ga je tešio? Stiven Džerard, čovek - tim, kapiten koji se nije osvrtao za novcem i basnoslovnim ponudama. Čitavu karijeru je proveo u klubu gde je naučio prve fudbalske korake želeći baš sa njim da osvaja trofej i to jeste činio, ali nikada nije podigao onaj čini se najvažniji, onaj namenjen najboljoj ekipi u Engleskoj.

Iako nije to pokazao posle meča, iako nije pustio emocijama da pokuljaju iz njega, njemu je najteže to je sigurno, a zna i on zašto se nije prepustio opštem očaju na terenu, jer i za njega i za tim još ništa nije gotovo, kapitenski potez istinskog lidera.

Ima da se igra još 90 minuta, Siti ima još 180, svašta je moguće, čuda se dešavaju znaju to dobro i na "Etihadu" jer pamte kako su osvojili prethodnu titulu, a Liverpulu nije potrebno neko nemoguće čudo.

Zato će u nedelju popodne svi na Enfildu, od redara preko onih u VIP ložama do onih na terenu i na tribinama disati kao jedan, misliti kao jedan, slušati kao jedan, govoriti istu molitvu i živeti kao jedan tokom tih odlučujućih sat i po vremena.

I naravno odjekivaće čitava Engleska i čitavo Ostrvo od "You'll never walk alone", a na kraju šta bude, biće!

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(U. Marjanović)