PRIČA O DRESOVIMA: Zašto ih Grobari više ne kupuju, a Delije sve više žele?

Obišli smo šopove dva najveća srpska kluba i uporedili cene, ali i istražili zašto crno-beli imaju druge afinitete u klupskom butiku, odnosno saznali za vreme kojeg sponzora je prodato 30.000 Zvezdinih dresova. Kada je uopšte počela prodaja klupskih obeležja u Srbiji?...

Postoji mnogo načina kojima navijači iskazuju vernost i ljubav prema klubu. Dukserice, trenerke, majice, kad je zima aktuelne su kape, šalovi i rukavice, ali ipak, postoji samo jedna stvar koja je oduvek bila zakon ljubavi, zakon koji vezuje navijača i njegov voljeni klub, a to je dres.

Preporučujemo

Dres je "sportska majica" koju navijači vole da nose iz nekoliko razloga: zbog lepote koju vide u njemu, zbog uniformisanosti tribine na kojoj se nalaze, zbog transparentne ljubavi prema timu, ali i zbog osećaja povezanosti sa igračima koji na terenu u istim tim dresovim trče i bore se za tim, grb, klub i što veću sreću i radost svojih navijača.

Dresovi su se skoro oduvek mogli videti na stadionima, ali u velikoj prodaji su se u staroj Jugoslaviji mogli prvi put videti krajem 80-ih godina. Prvi pravi proizvođač sportskih dresova Crvene zvezde i Partizana, koji su se mogli kupiti u zemlji, bila je YASSA.

YASSA predstavlja skraćenicu od punog naziva - Jugoslavenski Asortiman Sportskih Artikala - kako je glasilo ime fabrike sportske garderobe u Varaždinu. Najpoznatiji proizvod ovog brenda svojevremeno je bila tamno plava trenerka sa belim zvezdama (ko je se ne seća, sigurno ju je mogao videti u seriji "Složna braća" kada je takvu istu trenerku nosio Mute). Naravno, uz to, u prodaji su se nalazile majice, džemperi, pa čak i košulje ali naravno i dresovi.

U vreme kada se počinjalo sa proizvodnjom i prodajom dresova nije bilo marketinga i reklama kao što to postoji danas, niti su proizvođači original dresova pravili dodatne garniture koje idu u prodaju za navijače. Tada je YASSA pravila dresove koji su ličili na originale, ali ni blizu kao što to danas predstavljaju replike. Slični dresovi su se mogli naći i u tadašnjim prodavnicama "večitih" u podzemnom prolazu na Terazijama. A onda je posle rata, sankcija i vremena koje svi želimo da zaboravimo, došao novi period u kome je svako, ko je bio željan i voljan da izdvoji novac, mogao da kupi dres svog voljenog kluba.

Prvi put su kupljeni (naglašavamo kupljeni, jer su se mogli videti i ranije, ali samo kada su navijači uspevali da dobiju dresove posle utakmice direktno od igrača) original dresovi Zvezde i Partizana i mogli da budu viđeni na navijačima u sezonama 1996/97. Tada su crveno -beli imali prepoznatljive dresove marke "Robi Di Kapa" sa glavnim sponzorom "Beobankom", a zatim i "Pils plus", dok su crno-beli imali popularne "OKI" klasične prugaste dresove marke "Najk", kasnije je sponzor bio i "Pežo". Od tada je krenulo štancovanje...

I jedni i drugi su na početku svake sezone predstavljali nove garniture dresova kako bi što više istih bilo prodato. Uz to su se na dresu skoro svake sezone menjali i sponzori. Na crveno-beloj strani Topčiderskog brda bili su "Viner Štetiše", "Šarp", "Tojota" i na kraju trenutno aktuelni "Gasprom", dok je na grudima crno-belih dugo bio "Verano motors" i "Pežo", pa onda "Superfund", "Folksvagen", "MSI", domaći "Imlek" i "EPS".

Danas Crvena zvezda i Partizan posluju sasvim različito.

Partizan na svom stadionu ima svoj glavni "Crno-beli butik" iz kog se "odnosi" najviše dresova i drugih sportskih obeležja.

Uz to u gradu Beogradu ima još jedna oficijelna radnja i jedan u Republici Srpskoj, u Bjeljini.

PRAZNICI SU, A PARTIZAN NA JEDNOM PRODATOM DRESU DNEVNO?!

U Partizanovim buticima se najviše proda majica, u proseku godišnje nekoliko desetina hiljada, dok se za dresove u poslednjih nekoliko godina može reći da se otprilike proda možda jedan dnevno.

- Ljudi iz unutrašnjosti i oni koji dođu iz inostranstva najviše kupuju dresove jer žele da imaju kao uspomenu - rekli su nam u "Crno-belom butiku" i uz to dodali da današnji mališani i momci koji dođu uglavnom gledaju dukserice i majice na kojima piše "Grobari" ili je ilustrovan isti i neke na kojima ima što manje pravog grba Partizana, jer - To nije toliko primamljivo - objasnili su nam u butiku Partizana u Humskoj.

Cena jednog dresa danas je 6.000 dinara. Ova sezona je jedna od lošijih u poslednjih nekoliko godina u Partizanu, jer je ovo jedan od retkih slučajeva kada na lageru još ima prošlogodišnje kolekcije.

S druge strane brda, crveno-beli mnogoo više pažnje pridaju marketingu. Zvezda danas ima nekolicinu svojih "Red star Šop-ova" kao npr, u Novoj Pazovi, Kraljevu, Rumi, Pančevu i Čačku i dve u Beogradu, od kojih je jedna naravno, na samom stadionu.

ZVEZDA PRODALA 30.000 NAJKI DRESOVA!

Na Marakani su vrlo zadovoljni kako ide prodaja dresova.

- Iako klub nije osvojio nijednu titulu već pet godina sve je više ljudi na stadionu, i sve više njih želi da ima aktuelni dres. Najveća prodaja zabeležena je kada je proizvođač crveno-belih dresova bila kompanija "Najk", i tada je prodato oko 30.000 istih dresova - objasnili su nam u "Red star šopu".

Ovogodišnji oficijelni dres košta najviše do sada, čak 7.500 dinara, dok biste za repliku morali da izdvojite čak 3.000, dok je pre dve godine Najk dres na rasprodaji koštao tričavih 1.500 dinara. A poznato je i da crveno-beli imaju velikih problema sa sadašnjim proizvođačem, kompanijom "Leđea", koja više ne šalje dresove zbog nerazjašnjene finansijske situacije koja nikome nije jasna.

Zvezda ima sjajnu akciju i sa saradnicima jer se dresovi mogu naći i u radnjama "Sport "Vision", "Max sport", "Đak", "Nis Gasprom"...

Ono što je možda umanjilo poradaju dresova poslednje tri godine je postojanje prodavnice "Delije" koja na "Marakani" postoji od leta 2009. godine i u toj radnji se mogu kupiti samo striktno navijačke stvari - majice, dukserice, šalovi, kape sa grbom, amblemom i natpisom navijačke grupe Crvene zvezde.

To je možda umanjilo prodaju dresova, ali svakako ne i drugih navijačkih obeležja.

(D. G.)