PET NAJJAČIH MEČEVA ODIGRANIH POD BOMBAMA! Sportisti poručili: Pucajte, mi smo i dalje najbolji (VIDEO)

Tih meseci sportska dešavanja posebno su značila svima u Jugoslaviji

Iako je bilo logično da bombardovanje potpuno zaustavi sve u tadašnjoj Jugoslaviji, pa i sport, to se nije dogodilo. Još jednom, proradio je srpski inat pre tačno 19 godina.

Kada je bilo najteže, pokazali smo da zaista jesmo sportska nacija pa je tako  Partizan igrao sa AEK - om fudbal, večiti su priredili košarkaški spektakl na Kalemegdanu, rukometaši su bili bronzani na Svetskom prvenstvu. 

>>>VANJA GRBIĆ: Ja sam kriv za NATO bombardovanje!

Prve bombe pale su na Jugoslaviju 24. marta. Narod se posle decenija ponovo sreo sa sirenama za uzbunu, eksplozijama i potpunim haosom koji je samo dan pre toga delovao skoro pa neverovatno za ljude i zemlju koji su u dva svetska rata bili na strani sila koje su je 1999. godine napale.

U prvim danima rata sport je stao. Bolje rečeno, šampionati su "otišli na pauzu" pa su tako naši igrači u inostranstvu preuzeli stvar u svoje ruke. Skoro svi su nosili crni flor na dresu, a Peđa Mijatović, Savo Milošević, Saša Ćurčić, Vladan Lukić, koji se vratio u Srbiju i ostavio matični Mec, bili su samo neki od sportista koji su apelovali i ukazivali svetu na užase koji su zadesili Jugoslaviju.

Pored mnogih, ostaće upamćen intervju koji je Vlade Divac dao čuvenom Lariju Kingu za CNN. 

- Svako stoji iza svoje strane. Ja sam ponosan što sam Srbin. Nisam političar, rekao sam to, ali stvarno žalim zbog toga što se sada dešava mom narodu.

Relativno brzo sport je postao razbibriga koja je, makar na momente, činila da zaboravimo šta nam se dogodilo. Utakmice su krčile svoj put kroz bombe, između sirena za slučaj opasnosti.

112. Večiti derbi 20.3.1999 godina

Meč Crvene zvezde i Partizana bio je samo uvod u bombardovanje koje je usledilo samo četiri dana kasnije. Manje-više znalo se šta nas čeka, jer su samo par dana ranije pregovori u Rambujeu završeni bez rezultata.

Ali, bez obzira što su bombe već bile pakovane u avione, derbi je derbi, pa je i fudbalska predstava bila ona prava.

Golove su postizali Mihajlo Pjanović i Gojković, dok su za Partizan pogađali Mateja Kežman i sadašnji kapiten kluba iz Humske Saša Ilić. Zanimljivo, legenda Zvezde Dejan Savićević, odigrao je jedan od svoja tri meča, po povratku iz Milana, i bio je fantastičan.

Partizan - AEK

Samo dve nedelje od prvih bombi u Srbiji se ponovo igrao fudbal.

Sedmog aprila, na Blagovesti, u Beogradu je odigrana prva međunarodna fudbalska utakmica u ratnim uslovima. Gost crno-belih bio je atinski AEK. Dolaskom u Beograd Grci su želeli da pokažu svoju solidarnost sa srpskim narodom.

Na stadionu JNA bilo je 15.000 gledalaca, a sirene za vazdušnu opasnost nisu sprečile trenera Olega Blohina, fudbalere i navijače iz Grčke, kao i njihove parlamentarce da dođu u Beograd i pošalju poruku mira celom svetu.

Fudbaleri oba kluba na dresovima su nosili simbolične "target" mete na dresovima.

Susret je odigran bez ijednog faula. Partizan je u 13. minutu dolšao u vođstvo preko Kežmana, da bi u 26. minutu AEK izjednačio.

Zanimljivo AEK je navijao za Partizan, dok su navijači Partizana navijali za grčki klub. Meč je prekinut u 60. minutu kada su svi navijači izašli na teren, kod fudbalera, i pomešali srpske i grčke zastave.

Važno je istaći da je odigran i prijateljski "triagonal" između Partizana, Vojvodine i Milicionara.

Crvena zvezda - Partizan

Za vreme NATO bombardovnja igrala se i košarka.

Večiti su odigrali utakmicu na Kalemegdanu nekoliko dana posle prvih bombi.

Udruženim snagama sa čuvenim "target" metama na majicama, poslali su jasnu poruku NATO agresorima:

- Pucajte, i dalje ćemo igrati najbolju košarku na planeti!

Kup Jugoslavije u košarci

Kako za nastavak košarkaške lige nije bilo uslova, Budućnost koja je u regularnom delu bila prva, proglašena je za šampiona.

Ipak, tadašnji KSJ, odlučio je da organizuje Kup na kojem su učestvovali Partizan, FMP, Radnički sa Krsta i Beopetrol. Finalisti su bili crno beli i FMP, a pobedu je odneo Partizan 80:69 uz 21 poen Tomaševića. Na drugoj strani, budući ljubimac Grobara Dejan Milojević za FMP ubacio je 26 poena.

Svetska bronza u rukometu

Dok su Jugoslaviju zasipale bombe pružila nam se šansa da pokažemo svetu ko smo i šta smo. Rukometaši su zablistali na Svetskom prvenstvu u Egiptu.

Posle uspešnog prvog kruga, naši su u šesnaestini finala 9. juna naleteli na buduću velesilu Hrvatsku, i temeljno je porazili sa čak 30:23.

„Plavi" selektora Zorana Živkovića su u četvrtfinalu 11. juna pobedili "agresora" Nemačku 22:21, zatim izgubili od Švedske u napetom polufinalnom meču, ali su se kući vratili sa bronzanom medaljom posle pobede nad Španijom.

Potpisom Kumanovskog sporazuma 10. juna bombardovanje je završeno pa se i sport vraćao u "normalu". Posle svega, ostaće zabeleženo da je sportska Jugoslavija prkosila svetu, i na svakom terenu i polju "pokazala zube" i inat.

Skromno. Koliko su okolnosti dopustile narodu koji je taj isti inat održao i zahvaljujući kojem smo i došli do mnogih medalja koje se ponosom reprezentativci nose oko vrata, a navijači u srcu.

VIDEO: Navijači blokirali Nemanjinu zbog susreta rukometašica sa tzv. reprezentacijom Kosova

(S.G.)