Nuđeni Partizanu, sada doneli titulu Zvezdi: Kojih 6 igrača crveno-belih umalo nisu završili u Humskoj?

Ovo je i pokazatelj da je uprava Zvezde, angažovanjem tih fudbalera, odnela pobedu u odnosu na Partizanovu

Šampionska titula se ove sezone iz vitrina u Humskoj ulici seli na stadion Crvene zvezde i to najviše zahvaljujući fudbalerima, koji su u jednom trenutku bili ili u pregovorima ili na "radaru" Partizana.

Verovali ili ne, čak šestorica prvotimaca crveno-belih, koji su "ugradili" sebe u pehar prvaka države dovođeni su, istina u različitim vremenskim razdobljima, u kontekst i sa crno-belima, ali spletom okolnosti, direktnim ili indirektnim putem, završili su u taboru rivala. Naravno, postoje i obrnuti slučajevi, no, gledajući trenutne timove, upola ih je manje.

>>> Da li je ovo Zvezdi 28. šampionska titula? Uskoro bi zvanično mogla da ima jednu više! (VIDEO)

U trenutku kada je krajem oktobra 2015. godine Ivica Iliev stupio na mesto sportskog direktora Partizana, krenula je kompletna reorganizacija tima (i trenutni je zreo za tako nešto). Krenulo se od čuvara mreže i prvi pik je i tada bio Vladimir Stojković. Ipak, ugovor reprezentativnog golmana u izraelskom Makabiju iz Haife je bio veoma dobar i on je u tom trenutku odbio poziv. Prva alternativa je bio – Milan Borjan.

Crno-beli su stupili kontakt sa čuvarom mreže Ludogoreca i to preko direktorke marketinga Partizana, tadašnje verenice, a sada Borjanove supruge – Snežane. Iako je u bugarskom klubu takođe bio alternativa, rezervni golman, Borjan je imao sasvim dobar ugovor, pa je otuda i cifra za eventualnu saradnju zaustavila svaku dalju priču.

U istom prelaznom roku Partizan je nameravao da angažuje i desnog beka, a prvi pik je bio Filip Stojković (alternativa Milan Gajić iz Bordoa).

Tada jedan od najboljih igrača Čukaričkog, susreo se u društvu menadžera sa Ivicom Ilievim i sve je išlo dobrim tokom, dok Čukarički nije “odrezao” obeštećenje. Stojković je tada čak i izjavio da nema nikakav problem da ode u Partizan.

Budžet crno-belih u tom momentu jednostavno nije dozvoljavao “širenje duže od kaputa”, pa je Stojković na kraju prešao u Minhen 1860, a potom se leta 2017. vratio u Crvenu zvezdu, čiju školu je i prošao.

Partizan je na kraju sezone 2015/2016 osvojio Kup Srbije, kao utešnu nagradu, ali je odlučeno da se posle dolazaka Nemanje Mihajlovića, Evertona Luiza, Sedrika Gogue i još nekolicine igrača iz Srbije (Miletić, Marjanović, Đuričković, Radin) tim dodatno pojača, napadne Liga Evrope i šampionska titula.

Tražili su crno-beli tada dobrog kreatora igre, klasičnu “desetku”, koja će povezati redove. Dugo je u fokusu bio Rumun Mihaj Raduc, tada igrač Pandurija, povremeni reprezentativac svoje zemlje. U jednom trenutku, Partizanu se javio ruski agent Dimitri Seljnuk i ponudio tada najboljeg igrača Rostova – Gelora Kangu!

Počele su konsultacije, Rumun je propušten (potpisao za Leh Poznanj), pa je ostao Kanga kao prva opcija. Zatim je od jednog srpskog menadžera, ne baš zvučnog imena, stigla informacija o Leonardu da Silvi Souzi, koja je promenila prioritete Partizana.

Ispostavilo se da, kao i Kangu, i Brazilca takođe zastupa upravo Seljnuk i Gabonac je pao u drugi plan. Gledano sa ove vremenske distance – sa razlogom.

U jesen 2016. godine Partizan je polako počeo da se priprema za eventualnu prodaju Evertona Luiza i traži mu naslednika. Skauting tim crno-belih je tada označio Branka Jovičića kao idealno rešenje.

Odmah se stupilo u kontakt sa zastupnicima igrača, braćom Milanom i Ivanom Dudićem, nekadašnjim igračima Crvene zvezde. Amkar iz Perma, čije je boje Jovičić branio, potraživao je obeštećenje, ali ono ovoga puta nije predstavljalo problem.

Čini se da je reakcija ljudi iz Humske zakasnela, jer nisu prodati ni Everton, ni Milan Radin, niti Marko Jevtović, koji pokrivaju istu poziciju. Kada su crno-beli shvatili da je osveženje ipak potrebno, Zvezda je već ušla u pregovore sa igračem i agentima, nakon što je Amkar prihvatio obeštećenje od 500.000 evra, pa je naknadni sastanak sa Jovičićem - bio uzaludan.

Prošlog leta, Partizan je prodao nosioce igre i valjalo je naći adekvatne zamene, pre svega u napadu. Mnogo imena je bilo u opticaju, pa je u fokus u jednom momnetu došao bivši “đak” crno-belih Aleksandar Pešić.

Napadač je imao tešku sezonu u Atalanti, kao pozajmljen igrač Tuluza I, reklo bi se, nije imao mnogo izbora. Partizan je pratio situaciju, neki neposredni kontakti (sa ocem igrača) su i ostvareni, no, potraživanje, kako igrača, tako i francuskog kluba (u tom momentu milion evra) nije se dopalo čelnicima u Humskoj i naprosto su odustali. Gledajući učinak Pešića u tekućoj sezoni – čist propust.

Poslednji u nizu, koji je koketirao sa Partizanom, a završio u Crvenoj zvezdi u učestvovao u šampionskoj tituli je – Nemanja Radonjić.

Crno-belima je sve išlo na ruku, osvojili su titulu, bili su u tom trenutku veći "magnet", imali i sjajnu saradnju sa agencijom koja zastupa fudbalera.

Ali, zbog problematične prošlosti u Omladinskoj školi, nisu poverovali da je Radonjić promenio loše životne navike, iako je bilo evidentno da je vratio idealnu kilažu i postao značajan igrač u Čukarikom. Krilni vezista je prvo ponuđen Partizanu i to uz mnogo manje obeštećenje, nego što je platila Crvena zvezda, međutim – nije vredelo.

U Humskoj je odlučeno da se traži drugo rešenje, jer je postojao i Gordijev čvor u vezi sa Radonjićevim ugovorom na relaciji Roma – agencija – porodica, pa je kasnije angažovan Zoran Tošić.

BILO JE KOKETIRANJA I U DRUGOM SMERU

Iz trenutne postave Partizanovog tima, dvojica fudbalera su dovođena u vezu sa Crvenom zvezdom, dok je priča u vezi sa Urošem Đurđevićem svima dobro poznata, pa krenimo baš od njega. Naime, direktor crveno-belih Zvezdan Terzić imao je nameru da vrati i angažuje Đurđevića krajem avgusta 2016. godine, po povratku iz italijanskog Palerma.

Fudbaler je sa agentima boravio na Marakani, dogovorio sa Terzićem svoje uslove, međutim "rampu" je u poslednjem momentu spustio tadašnji trener Miodrag Grof Božović. U Humskoj su pratili dešavanja, a trener Marko Nikolić je iskoristio prijateljske odnose i uspešnu saradnju iz Rada da privoli Đurđevića u Humsku.

Sa druge strane, sadašnji defanzivac Partizana - Milan Mitrović, bio je velika želja i Zvezdana Terzića i Miodraga Božovića.

Zvezda je tražila rešenje u poslednjoj liniji tima i Mitrović je targetiran kao pravo rešenje. Danima se pričalo i pisalo o dolasku štopera u Ljutice Bogdana, ali su transfer sprečile finansije. Turski Mersin je tražio veliko obeštećenje, a ni Mitrovićevi lični uslovi nisu bili zanemarljivi. Na kraju prošle sezone, fudbaleru je istekao ugovor i u Humsku je došao kao slobodan igrač.

Nešto slično se zbilo i sa Sašom Zdjelarom.

Vezista je prošao školu OFK Beograda, Zvezdan Terzić ga je poznavao od detinjstva i imao je želju u jednom trenutku da ga angažuje. Ipak, sam fudbaler, kao veliki navijač Partizana je odbio takvu mogućnost I minulog leta je došao u klub za koji je vezan od malih nogu.

Poslednji duel za igrača - van terena - dva najveća srpska tima je zabeleženi prošlog leta. U fokusu je bio Sejduba Suma, koga je Partizan želeo dugo, a Crvena zvezda se umešala u smiraju pregovora, ne bi li ga preotela.

Tog julskog dana 2017. godine Partizan je u Podgorici igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, a "predigra" je bila drama čelnika u vezi sa angažovanjem Sume. Slovan je taman popustio, umešala se Crvena zvezda, koja je u Slovačku tim povodom poslala poslovnog direkora Stefana Pantovića.

Crveno-beli su u jednom momnetu ponudili i dva miliona evra za obeštećenje, ali se Partizan “zatvorio” preko plate fudbalera (46.000 evra) i privoleo ga u "svoje dvorište".

Što kaže naš narod: "Nije kome je rečeno, već kome je suđeno" - mada u slučaju Sejdube Sume crno-beli mogu samo da žale što ga nisu prepustili Zvezdi.

VIDEO: Pogledajte kako je izgledalo slavlje fudbalera Zvezde u svlačionici posle 28. titule!

(Telegraf.rs)