Nikola Štulić za Telegraf: "Imao sam snove u Partizanu, ali... Ne mogu obrisati utišavanje Delija na Marakani"

Srbija je zemlja sporta. Rečenica koja se toliko često čuje, koja odzvanja kako Evropom, tako i svetom. Navikli smo da neki sportista iz našeg zemlje skrene pažnju na sebe, navikli smo da su svetla uperena ka nekome - ovoga puta jesu ka Nikoli Štuliću, koji igra sezonu iz snova u Belgiji, gde je najbolji strelac Šarlroe.

Nikola Štulić je je stigao u Belgiju na zimu 2023. godine, a trebalo mu je vremena da progira, da demonstrira šta sve ima u svom napadačkom arsenalu. Čekalo se, prvih šest meseci i nisu bili previše dobri, igrao je i za B tim...

Ipak, nakon svake kiše dođe duga, a tako je bilo i u karijeri mladog napadača iz Sremske Mitrovice.

Sada je Štulić pravi heroj Šarlroe, koja se nalazi na korak do plasmana u kvalifikacije za Ligu konferencija. Samim tim, Telegraf je kontaktirao ovog fudbalera za "čašicu" razgovora, gde se dotakao svog tmurnog perioda u Belgiji, početka u Partizanu, te i Radničkog iz Niša.

Kao i uvek skromni Nikola se brzo odazvao pozivu, čak iako je sada "heroj" jednog kluba u Belgiji.

- Jeste, dobar je osećaj biti 'heroj'. Osećam se odlično na terenu, u ekipi nam je dobra atmosfera i u svlačionici. Imam dosta samopouzdanje, osećam se dobro. Srećan sam što je tako i nadam se da ću nastaviti što dalje sa dobrim partijama. Dobra sezona je iza mene. Hteo bih da je krunišemo i da pobedimo u finalnoj utakmici i da izborimo kvalifikacije za Ligu konferencija - počeo je svoj razgovor za Telegraf Štulić.

Nije uvek sve bilo tako bajno za Nikolu u Belgiji. Čekao je šansu, a i dočekao je. Sam je pričao kako je bilo na početku i rekao je - šta je on radio i kada mu nije išlo?

- Prvih 12 kola nisam bio ni u sastavu, ni u protokolu. Bilo je pet špiceva, nisu imali dobre partije. Dvojica su otišla na pozajmicu, trebalo je i ja da odem na početku prelaznog roka. Okrenulo se samo. Što se mene tiče, ostao sam profesionalan, radio sam sve isto i u teškim vremenima. Radio sam na sebi i na stvarima na koje nisam obraćao pažnju. Stvari su se poklopile, dobio sam šansu, iskoristio i došlo je do rezultata.

Nikola Štulić nije baš prvi srpski fudbaler koji "cveta" u Belgiji. Nekako, dosta Srba je prošlo kroz ovu zemlju i pružalo je odlične partije. Pokušao je nekadašnji igrač Partizana i Radničkog da objasni i odakle "ljubav Srba prema Belgiji".

- Generalno, mi smo fizički dobri kao narod. Visoki smo, dominantni. Ova liga je fizički zahtevna ima puno Afrikanaca, ima puno trčanje i traži se fizika. Igra se otvoren fudbal i mislim da smo talentovan narod, mi kao Srbi imamo najviše talenta u fudbalu. Najuspešniji smo u tome. Zbog toga ti kvaliteti dolaze do izražaja, ali i ta fizička moć koju imamo genetički. Igra se otvoreno i onda se uklopimo u te zahteve, to nam donosi rezultate. Vreme je malo čudno, ima dosta hladnijih dana. Od novembra do marta je neka depresija, tmurno je, sivo... To je najbolje za fudbal i to isto utiče. Ima tu dosta detalje. Poklapa se Srbima ovde.

Kruže priče širom interneta i da Šarlroa nije baš najlepši grad za život...

- Industrijski grad... Ne živim tu, živim u predgrađu Brisela, u Vaterlou, to je istorijski grad. Napoleon i čuvena bitka su se odigrali tu. Nisam mogao u Šarlroa, samo mi je depresivno. Od svih gradova je tu najveće sivilo, najviše padavina ima. Ne mogu.

Nedavno se na društvenim mrežama pojavio i jedan zanimljiv snimak. Nikola Štulić je doslovno bio heroj svojih navijača nakon što je postigao gol protiv Standarda iz Liježa kojim je njegova ekipa slavila sa 1:0. Nosili su ga, dizali u vis, zavladala je prava euforija zbog napadača iz "tamo neke Srbije".

Pun je utisak i zbog toga Štulić, kome navijači veruju od samog početka u Belgiji.

- Ne zna mnogo ljudi, ali kad sam počeo da igram i kad sam dobio šansu u 2-3 utakmice. Imao sam puno šansi, puno prilika, ali nisam imao utakmica u nogama. Imao sam promašaja i bez smaopouzdanja sam bio. Oni su za vreme utakmice skandirali moje ime, kad sam ušao, oni su skandirali moje ime. Bio sam najbolji strelac na pripremama, davao sam golove na prijateljskim mečevima često... Svima je bilo čudno što ne dobijam šansu, oni su me pogurali da mi krene od početka. Imali su simpatije prema meni. Posle mojih golova se isto ponavljalo, prijalo mi je. Prvi put u životu mi je tako, prija igraču da oseti na motivaciji, važnosti. Da dobije motiv za dalje. Imali smo utakmicu sa Standardom, derbi, kao Zvezda i Partizan ovde. Najveći rivlai u Belgiji. Dao sam gol tamo, dobili smo 1:0, čekali su nas. Saigrači su me terali da izađem iz autobusa, znao sam šta me čeka, nisam hteo... Mislio sam da će se rasčistiti, ali je sve eskaliralo kad sam izašao, samo su me spopali. Dobro je imati komunikaciji. Zbog navijača se igra fudbal, zbog njih se sve daje na terenu.

Još jedan Srbin koji je bio toliko voljen je i Aleksandar Mitrović, ali kako kaže - nisu se čuli.

- Nisam još. Nije bio u reprezentaciji kad sam i ja bio. On je meni idol od malih nogu. Nadam se da ću u budućnosti moći da pričam s njim. Ništa za sada. Nismo ni pričali uživo, imam sliku od ranije na stadionu Partizana, bio sam baš mlad. Ovako još se nismo upoznali i pričali kako treba.

Odlazak iz Šarlroe i nade o pozivu u reprezentaciju za kvalifikacije

Naravno, kada dolaze golove, kada dolaze odlične partije, tada dolazi i interesovanje drugih klubova. Šarlroa je platio 750.000 evra Radničkom iz Niša za transfer ovog fudbalera, koji bi sada mogao da bude prodat za najmanje trostruko veću cenu.

Ističe ugovor Štuliću i na leto iduće godine, zbog čega bi mogao na leto i da promeni sredinu. Ipak, kako kaže, na njega to ne trenutno ne utiče.

- Trudim se da ne utiče, da sklonim to sa strane iako ima puno tih stvari. Pročitaš neke stvari, ne možeš u svetu društvenih mreža da ne vidiš. Trudim se da ne utiče, što se tiče toga, ja ne znam ništa direktno iz kluba. Imam ugovor još godinu dana. Postoji ta mogućnost i videćemo. Cilj je da se izbori Liga konferencija, imamo dve utakmice i onu finalnu. Sešćemo i videti šta je najbolje i za mene i za klub.

Šta bi za Vas bio idući korak u karijeri? Vreme za Ligu šampiona ili..?

- Svakako bi neki novi korak bio izazov. Ali, to je za sada nepoznanica. Ne znam ništa... Psihički sam spreman za sve vrste izazova i da odgovorim svemu, da dam bilo gde sve od sebe. Kako će biti i kako će se odvijati, to ne znam. Zavisi od ove sezone. Ako budemo igrali u Evropi, nikad se ne zna. Cilj i fokus je samo ka kraju sezone, onda ćemo sesti i videti sve.

Može se slobodno reći i da je ovaj momak trenutno najbolji srpski napadač. Tačnije, da se nalazi u najboljoj formi i da sa pravom može da se nada pozivu reprezentacije za predstojeće utakmice u kvalifikacijama. Skromno, priznao je to i on.

- Raduje me, najveća je čast igrati za reprezentaciju. Radim na tome da što duže održim svoju formu i budem produktivan na terenu. Postoji i kod mene nada i svestan sam dobre sezone, ali na selektoru je da napravi spisak, on odlučuje sve. Ja sam uvek na raspolaganju svojoj državi i najveća je privilegija braniti boje svoje zemlje. Ja ću sigurno dati sve od sebe da do kraja sezone održim ovaj nivo i formu, onda ćemo videti u junu šta će i ko će igrati. Sigurno je da ćemo svi dati od sebe da dobro počnemo.

Kao i sa Mitrovićem, nije bilo kontakta sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem posle njegovog poziva u reprezentaciju.

- Nije, još se nismo čuli. U reprezentaciji smo imali dobar, otvoren odnos između nas dvoje. Atmosfera je bila dobra, ali sad da smo se čuli, nismo ništa. Znam da prate, tamo je dosta ljudi koji prate sve fudbalere što se tiče reprezentativaca i ostalih potencijalnih reprezentativaca. Nadam se da vide i mene, ja radim šta je do mene. Nisam dobio još ništa.

O Partizanu? "Nikad se ne zna, možda nekad..."

Otišao je davno iz Partizana naš sagovornik, ali nije zaboravio klub u kojem je ponikao, napravio prve profesionalne korake i klub koji jednostavno voli.

Čak i sada iz Belgije, on prati sve što ima veze sa crno-belima iz Humske.

- Stižem, pratim. Ja sam u Partizanu ponikao, oni su moja prva ljubav. Pratim sve i drago mi je što je malo stabilnija situacija. Žalosno je što su ispali iz Kupa, to je bila šansa da se osvoji trofej. Nije dobra situacija, ali je bolja nego što je bila. Nadam se da će iz godine u godinu da se diže, da se lagano stane na prave noge i da Partizan opet bude konkurentan za titulu, pošto je to Partizan i on to zaslužuje.

Osim Partizana, on prati i Superligu Srbije, kojom je oduševljen.

- Partizan je imao u sredini prvenstva probleme, ali otkako je stigao Srđan Blagojević su se izdigli i napravili su razliku na drugom mestu. Tu se malo situacija popravila s njima, oni su negde poboljšali stanje generalno u klubu, dali su sigurnost što se tiče drugog mesta, da mogu da se posvete drugim problemima. Jako je zanimljiva Superliga Srbije, dosta dobrih ekipa. Gledao sam baš Radnički i Novi Pazar, ja puno gledam fudbal i naš i međunarodni, uvek je fudbal. Jako dobra utakmica, zanimljivo prvenstvo, pogotovo u plejofu. Mladost, OFK, Vojvodina, Radnički, Novi Pazar... Svi su blizu, igraju dobar fudbal. Podigao se nivo fudbala u Srbiji i drago mi je zbog toga. Infrastruktura je bolja, ali ima još prostora za napredak. Samo mi je drago zbog svega, to je bolji put i da smo na nekom boljem putu i da će srpski fudbal iz godine u godinu da se podiže i raste.

Osvrnuo se i na svoj period u Partizanu, kada je trener bio Aleksandar Stanojević, kada je Rikardo bio prvi napadač, a crno-beli i sa 98 bodova na tabeli nisu uspeli da postanu šampioni pored Crvene zvezde.

- Žao mi je, imao sam neke ciljeve i neke snove sa Partizanom. Ostvario sam stan, dao sam gol u Humskoj, debitovao sam i igrao derbi. Ja sam 10 godina bio u Partizanu, svima je san da osvoje titulu da budu od značajne važnosti u Partizanu jer je to najveći klub. Postoji žal, postoje neki nedostaci koje sam želeo i imao. Imao sam snove, to je život, fudbal i to je tako. Ide se dalje, profesionalci smo. Nikad se ne zna, možda nekad...

Njegov drugi klub u Srbiji, ekipa Radničkog iz Niša se bori za opstanak.

- Nisam se nadao, počeli su dobro sezonu imali su dobre utakmice. Nije naivna liga, dosta je zanimljiva, opustili su se, imali su krizu rezultata. Neke mečeve su izgubili nesrećno, ali sad su na mestu koje vodi u baraž i ima još do kraja. Imaju stvari u svojim rukama, treba da bude koncentrisani i da idu iz utakmice u utakmicu i da će izboriti opstanak. Dosta ekipa je u 2-3 boda, sve zavisi od njih.

Kada se pomene Radnički, jedna asocijacija je i "onaj" meč sa Crvenom zvezdom kada je na sebe navukao gnev navijača Delija. Tada je postigao penal u penal seriji, a onda je utišavao publiku, zbog čega je došlo do guranja.

- Mnogo ljudi me prepoznaje po tome. Generalno mislim da sam isti i pre toga i posle toga, ne baš isti, ali sam napredovao. Ispravio sam neke greške, bio sam mlad i tako dalje. Generalno, malo mi je dalo na tome, neku etiketu što mi nije trebalo, time se ne ponosim. Gol kao gol je bio jako dobar i ja sam presrećan što sam postigao tako gol i što sam imao hrabrosti to da izvedem. Proslava se desila spontano, pun Sever, laseri, neke uvrede... Godinu dana pre toga sam promašio penal u finalu Kupa sa Partizanom peti isto, kad sam dao taj gol, sve je bilo spontano. Nisam imao nikakvu lošu nameru, niti ikog da uvredim, ponese te trenutak, emocije i bio sam mlad, neiskusan, klinačke godine. Ljudi ne uzmu sve u obzir, nije da se ponosim, ali me prepoznaju po tome i pitaju me. Ne mogu to izbrisati.

Iako je navijač Partizana, ispratio je utakmice Zvezde i TSC-a u Evropi.

- TSC me iznenadio, ispali su od Jagelonije. Oni su dobra ekipa, Poljaci su dosta tvrdi. Za njih je bilo uspešno, ali su mogli da naprave još jedan korak. Što se tiče Zvezde, očekivao sam i mnogo od njih. Dosta je uloženo, bili su blizu da dođu do TOP 24, do tog plejofa. Imali su protiv Štutgarta, protiv PSV-a, to su dobre utakmice. Očekivao sam da će igrati dobro, doveli su dobre igrače i uložili su mnogo. Lepo je videti srpski klub koji može da se takmiči u Ligi šampiona.

Osim klubova iz Srbije, pratio je i Borac iz Banjaluke.

- Isto sam pratio, igrali su dobar fudbal. Imali su malo sreće u žrebu, ali za svaku pohvalu i ja sam srećan što je to naš region i što se igra dobar fudbal. Drago mi je zbog njih. Pratio sam dosta, imam nekoliko drugara tamo, bivši saigrači moji. Stvarno je bilo zanimljivo gledati i drago mi je što ima toliko takmičenja, možeš da se takmičiš i da vidiš šta ti fali, gde zaostaješ. Presrećan sam. Veliki uspeh za Borac.

Na kraju, kao neko ko je imao malo teži period u Belgiji, poslao je poruku mlađim fudbalerima u Srbiji koji tek traže svoje "mesto pod Suncem".

- Poruka moja bi bila... Moraju da rade na sebi, pogotovo u Srbiji se prodaje dosta talenata, igrača, pogotovo u mladim godinama. Moraju da što pre shvate fudbal kao surovi profesionalizam, da rade na sebi, da uvek nađu prostora za ispravak, napredak. Da veruju u sebe i da biraju put koji vodi ka njihovom ispunjenju, zadovoljstvu, pošto ima puno stvari koje se tiču novca, društvenih mreža... Da biraju ono za njihov fudbalski razvoj i ako Bog da, da se što više igrača ostvari na evropskom nivou jer odatle je fudbal počeo. Zato se fudbal i igra, novac dolazi uz to kao i sve ostalo. To je neka moja poruka, da veruju u sebe, sve se dešava jako brzo. Brzo si gore, brzo se vratiš nazad i ima puno uspona i padova, uvek ostati skroman, svestan sebe i raditi na sebi uvek. Sve ostalo dolazi samo od sebe i po zasluzi.

(Telegraf.rs)