Evo za koji klub je navijao Halid Bešlić: Obožavao je legende Zvezde i Partizana

Jedna od najvećih muzičkih zvezda, legenda narodne muzike, Halid Bešlić, umro je u 71. godini života posle borbe sa opakom bolešću zbog koje je dugo bio u lošem stanju.

Ova vest je rastužila čitav region, jer verovatno nema čoveka koji se bar jednom u kafani nije zapio uz njegove hitove i uživao u njegov magičnom glasu.

Preporučujemo

Halid Bešlić je bio i veliki ljubitelj sporta. Iako je priznao da nije trenirao u mladosti, ali je uživao uz fudbal, koji mu je bio omiljeni sport. Često se i družio sa velikim fudbalskim zvezdama iz regiona, kojima je i često pevao na slavljima.

- Nisam nikada trenirao, ali sam mnogo voleo sport. Voleo sam, a i dan danas volim fudbal, košarku, rukomet. Uvek sam igrao rekreativno - rekao je svojevremeno u razgovoru za Mozzart, gde je otkrio i koje je sportiste posebno voleo, gde su legende Zvezde i Partizana, što u fudbalu, što u košarci.

- Voleo sam Safeta Sušića, Dragoslava Šekularca, Dragana Džajića i mnoge druge fudbalere. Od košarkaša sam bio oduševljen igrom Mirze Delibašića, Zorana Moke Slavnića, Dragana Kićanovića, a od rukometaša omiljeni igrač mi je bio Veselin Vujović - 

Otkrio je i koje klubove posebno nosi u srcu.

- To su FK Sarajevo i KK Bosna.

Iako je navijao za Sarajevo, otkrio je da mu je u sećanju posebno duel njegovog večitog rivala - Željezničara iz 1985. protiv Videotona u polufinalu Kupa UEFA.

- To je bila istorijska utakmica koja se odigrala 1985. godine na stadionu Grbavica. FK Željezničar je imao veliku šansu da se plasira u finale kupa UEFA u kome bi se sastao sa kraljevskim Realom iz Madrida. I baš tu, na Grbavici trebalo je pobediti mađarski Videoton. To je bila revanš utakmica koja je određivala finalistu. Videoton je imao prednost od 3:1 koliko je pobedio na svom terenu, ali je Željo imao veliku utehu što je revanš igrao kod kuće i pred svojim navijačima. Stadion je bio krcat. Koliko se sećam, bilo je preko 25.000 ljudi.

- Na samom početku Željo je poveo sa 1:0, da bi kasnije pogotkom Čurića rezultat bio 2:0. Neću nabrajati propuštene šanse. Utakmica se bližila kraju, svi su već slavili pobedu, a onda se dogodilo neočekivano. Tri minuta pre nego što će sudija svirati kraj, Mađari su dali gol, a na stadionu je nastupio muk. Iako Željo nije bio sarajevski klub za koji sam navijao, svim srcem sam želeo da prođe u finale. Nakon gola koji su postigli Mađari i izbacili sarajevski tim iz daljeg takmičenja, tj. finala, sećam se da me je obuzela velika tuga i da sam sa stadiona izašao „kao bez glave“ - prisetio se svojevremeno Halid Bešlić.

(Telegraf.rs)