Partizan u začaranom krugu sukoba čelnika: Trener između dve vatre čeka pobednika tihog rata

Nenad Stojaković nije uzrok problema u Partizanu, bolje rečeno – nije glavni uzrok, on je zapravo posledica duboko poremećenih odnosa među čelnicima kluba mesecima unazad koji se reflektuju na ostatak kluba i prete, ne samo da ga izbace iz konkurencije za titulu, već da ga srozaju na palanački nivo. Ako već i nisu. Taj ciklon u odmeravanju ega, pripisivanju zasluga za "projekat" kluba budućnosti, čije idejno rešenje u osnovi ne postoji, već se oslanja isključlivo na "sisanje" državnih para poreskih obveznika, te pozivanje na kontakt sa najvišim instancama, uvukao je u kovitlac, pored glavnih aktera, i niže ešalone u Humskoj, podeljene na "Mijatove i one druge", zatim navijače, pa i deo medija koji spinovanim, naručenim porukama jedne ili druge strane (naravno, bez imena aktera i naručilaca) zbunjuju i ovako zbunjenog prosečnog pristalicu crno-belih.

Sam Stojaković je, uz dužno poštovanje, glumac u sporednim ulogama. Kako suštinski u poslu kojim se bavi, tako i u tihom ratu dve strane čelnika, koji je od smene Srđana Blagojevića postao očigledan i onima koje Partizan u osnovi zanima kao lanjski sneg. A, sve ih je više i više.

Preporučujemo

Ako je Blagojević već morao da "zglajzne", a nije bilo mnogo izlaza posle eliminacije iz Kupa od šabačke Mačve, te poraza od Čukaričkog, jasno je da su Predrag Mijatović i Partizan (ili obrnuto, pošto se više ne zna da li je starije kokoška ili jaje) morali da imaju spremno, bolje, stručnije rešenje od potonjeg. U sveopštoj nemoći izabrali su čoveka čiji ljudski kvaliteti nisu sporni, ali trenersko iskustvo, pa i znanje za nivo takmičenja u kome jedan tim teži tituli – jesu i te kako. Trener iz trećeg ranga, u ovom trenutku, nikako nije mogao da bude prvi izbor, ali je to postao, jer kao i u situacijama kada su odlazili Savo Milošević, Marko Jovanović kao vršilac dužnosti u momentima kada je gorelo, pa i Blagojević, klub nije imao rešenje, pošto niko nije želeo ni da pogleda u pravcu Partizana.

Možda razlog leži u rečima Gajasa Zahida, čija ispovest je samo jedna u moru afera koje su isplivale poslednjih meseci, prikopčana na smenu Blagojevića, teranje trenera golmana Jovšića, "vaskrs" anonimusa Dušana Jovanovića, a ticala se uplitanja struke. Odnosno, odsustvo istog u sastavljanju tima, jasno je da ne sluti na dobro kakva god sudbina i Stojakovića sačekala.

Svima je jasno da je izbor pogrešan, ali...

U redu, svima je jasno Stojaković nije dorastao zadatku, nije nastavio u pravcu u kome je Blagojević vodio tim, koji iz dana u dan gubi vrednost, jer belodano i nema neki kvalitet, mada će svakako biti oponenata i tih teza. Najpre je zasigurno jasno Mijatoviću, koji sa tolikim fudbalskim iskustvom na najvišem niovu svetskog fudbala, kasnije i kroz posao agenta, verovatno vidi i bolje i više od svih koji ga okružuju. No, ako bi sad smenio Stojakovića, priznao bi grešku, ne samo javnosti, već i onima kojima oponira u Upravi kluba i sa kojima se gleda preko nišana.

Ako ga, sa druge strane - ostavi na klupi, Mijatović rizikuje da dodatno gurne Partizan u ponor već u Surdulici (a sve vodi ka tome), jer je jasno da tim ne reaguje na Stojakovića, niti tu postoji jasan plan igre i vođenja, bez obzira što trener uvek može da se pozove na katatrofalan prelazni rok (još jedan u nizu) i očajno organizovane pripreme. A, da pride odlaganjem neminovnog potpredsednik za sportska pitanja i samoga sebe dodatno sroza i "iskrivi" u ogledalu javnosti, navijača, pošto su mu status, ugled i poverenje sa kojim je u Humsku kročio kao spasliac, fudbalski mesija - poprilično narušeni.

Deluje kao začarani krug, u kome jasno polarizovana, duboko podeljena grupa ljudi, zajedno sa satelitima iz Radne zajednice, Omladinske škole, koje su zavrbovali u tom sukobu, poteže svako na svoju stranu, ali bez jasnog rešenja šta posle. Taman Stojaković, koji je u ovoj priči potpuno irelevantan, bio smenjen sutra ili posle večitog derbija, što u ovom momentu izgleda kao realniji scenario pošto zainteresovanih za konkurs šefa struke u Partizanu i dalje nema.

Ko će od iole ozbiljnijih trenera prihvatiti da dođe u klub i stane između dve vatre, očekujući zaštitu jedne i "bušenje" druge strane, da mu pride neko doturi papirić sa imenima "projekata" koji moraju da igraju da bi se prodali, te tatinim sinovima ili menadžerskim opcijama, koji su bliski nekoj od frakcija? Žarko Lazetić, Aleksandar Vuković, Darko Milanič, Saša Ilić ili neko peti čije ime nosi težinu (...)!? Kako da ne...