Ko je kriv za Partizanov debakl u Areni: Obradović, Avramović, Madar, Panter ili neko peti?

Dan posle šokantnog poraza od Burse, postavlja se logično pitanje - ko je kriv za neuspeh crno-belih?

U sezoni u kojoj su ambicije bile najveće moguće, da se kroz plasman u samu završnicu Evrokupa konačno ostvari zacrtani cilj i plasman u Evroligu, Partizan je doživeo krah već na prvom koraku.

Ni dan nakon šokantne eliminacije od Burse pred krcatom Arenom, navijači Partizana ne mogu da pronađu adekvatne reči kojima bi opisali dešavanja iz završnih 60 sekundi regularnog toka meča, u koje su crno-beli ušli kao “zacrtani” pobednici.

Preporučujemo

Krah, tuga, muk… Sve to se pomešalo u sumornoj atmosferi, kada su navijači već polako počeli da napuštaju Arenu tokom produžetka, svesni da će san o tituli u Evrokupu ostati nedosanjan.

Sasvim logično, posle svega što se dogodilo treba postaviti i logično pitanje - ko je kriv za neuspeh? Od koga se to očekivalo više i šta je to moralo da bude drugačije u završna tri-četiri poseda. Jer, ne gubi se pet poena prednosti tek tako…

Sekvenca velikih grešaka krenula je od onog pokušaja Alekse Avramovića da zakuca kada je imao otvoren put ka košu negde na oko minut pred kraj meča. Odraz mu nije bio dovoljno veliki, lopta je samo ostala na obruču i propuštena je prilika da se eventualno reši meč i ode na +7.

Ne spori se velika želja Alekse, ali je jasno da su neke njegove pogrešne odluke u završnici uticale na to da Partizan doživi težak neuspeh.

Malo, po malo, Bursa je topila razliku, ali je delovalo da Partizan ima kontrolu nad situacijom. Sve do onih 11 sekundi pred sam kraj kada je Jam Madar načinio veoma nespretan prekršaj u napadu i tako dao šansu gostima da stignu do šuta za produžetak.

I kada su svi očekivali da će Partizan pokušati da napravi prekršaj i da tako spreči Bursu da momentalno dođe do šanse za šut - pala je trojka. Muk u Areni nikada se nije glasnije čuo. Pitanje je, da li je Željko Obradović imao to na umu? Prosto je neverovatno da tim u tom momentu nije prekinuo akciju rivala.

Usledio je minut odmora, poslednja šansa da se kroz regularni deo meča sačuva što se sačuvati može. Obradović je nacrtao akciju na tabli, a za preostalih sedam-osam sekundi, Kevin Panter je držao loptu u rukama dobar deo poseda. Uputio je šut za tri uz nadu da će završiti u košu kao protiv Huventuda, kada je bio junak u Pioniru. To se nije desilo, ali uzimajući u obzir zaista užasno loše procente šuta na celom meču - nije bilo ni iznenađujuće.

Ne može se reći ni da su ostali igrači bili blistavi. Daleko od toga, većina je podbacila, kako stranih, tako i domaćih. Iako se 20.000 ljudi sakupilo da isprati svoje igrače u pobedu, desilo se ono potpuno suprotno.

Kao što je na kraju rekao sam Obradović, godina je prošla, Partizan je opet ostao bez šanse da se u Evrokupu domogne trofeja, ovoga puta na terenu. Ostaje ABA liga, a do tada treba sesti i pokazati prstom. Nešto očigledno nije valjalo.

(Telegraf.rs)