Olovni vojnici

Nijedan sistem u sportu nije besmisleniji kao prozori kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u košarci. Toliko su duboko ukorenjene greške u dogovorima da ni višednevni novi razgovori ne mogu da poprave načinjenu višestranu i višeslojnu štetu. To pitanje smisla i procesa dolaska na planetarnu scenu je totalno iskomplikovano da momci koji su juče branili boje Srbije sutra neće imati svoje mesto pod barjakom... Zašto je to tako?

Košarkaške nacije širom ovog kamena na kojem se rotiramo u totalnom su ludilu od same ispostave sadašnjeg sistema. Najbolji igrači nisu u mogućnosti da igraju za svoju zemlju. I to je onaj glavni razlog zbog čega ništa nema smisla. Reprezentacija bi trebalo da bude skup najboljih pojedinaca jedne države. Trenutna situacija je daleko od ovog glavnog načela.

Preporučujemo

Selektor Alimpijević je okupio momke koji su mogli da dođu, a koji su ujedno najbolje nešto što možemo da imamo kada najbolje ne možemo da imamo.

Onda dolazimo do situacije da jedna Srbija, košarkaška velesila, mora da se nateže sa jednom Švajcarskom koja je tokom istorije imala i Kapelu i Sefološu i još nekoliko jako dobrih košarkaša, ali nikada nešto preznačajno da se može naći u istoj rečenici sa košarkom.

Kao da terate Grke da igraju hokej ili Norvežane da surfuju. E, takva jedna selekcija minorna pred košarkaškom loptom je umalo juče savladala Srbiju, a za to je kriv i nastali sistem i uzroci koji vise sa krivo nasađenog drveta.

Da je neka prijateljska utakmice po sredi, pa da i čovek ne razmišlja u takmičarskom smislu, nego se radi o veoma bitnom meču koji u mnogome odlučuje o plasmanu na Mundobasket. Ako to ne dobijete, dolazite u neugodnu situaciju da možda i kasnije nećete igrati veliko takmičenje.

I vi tu morate da pošaljete olovne vojnike, ljude koji su svesni da za Srbiju rade posao čiji produkt će baštiniti neki totalno drugi košarkaši, oni koji nisu mogli da igraju kada se gradio odlazak na prvenstvo sveta.

Ristiću, Jaramazu, Anđušiću i svim ostalima koji su se odazvali protiv Švajcarske se mora pružiti ruka. Oni sa takvom svešću da verovatno ili skoro sigurno neće biti kada bude glavna gosta dolaze da obuku taj sveti dres.

Žrtvuju povrede, žrtvuju stub srama, štaviše, ukoliko izgube od neke tamo Švajcarske. I, mora se priznati, priča je na poluvremenu bila šokantna. Minus od 23 poena je mogao da napravi temu kojom bi se uredno svi pozabavili sa negativnog aspekta, naravno.

A, niko ne bi tada razmišljao o odricanju te čete koja je poslata da odradi rudarski posao. Sa pobedom ti momci su sebi spasili, uslovno rečeno, svoj obraz, a porazom bi dobili prekore. Da li je to korektno?

Da, jesu Ristić, Miljenović, Jaramaz, Radanov, Rebić i ekipa članovi ozbiljnih košarkaških kolektiva u Evropi i sigurno da protivnici koje bih sada imenovao nemaju bilo kakav jači renome u svetu košarke, ali su ti Orlovi koji su bili juče tu deo svakog narednog uspeha Srbije.

Da Srbija osvoji svetsku titulu, njihovih imena se sa razumevanjem mora setiti. I oni su deo svega toga. Oni su se odazvali tada kada oni glavni nisu mogli. A, mogli su da kažu da neće.

Kada dođu Jokić, Bogdanović, Jović, Milutinov i ostale perjanice srpske košarke i preuzmu dresove od njih, moraće da im se ukaže neka čast.

Ovim sistem i pate najviše košarkaške nacije. Moraju praktično sa drugim ili trećim sastavom da izlaze pred ono najbolje što neka druga, uslovno rečeno, "nekošarkaška" nacija ima.

Jedva. Izgurasmo jedva Švajcarsku tako što je Ristić sve što je poslao ka košu i ubacio. Dušan je kapitenski izašao na teren, preuzeo na sebe odgovornost i sa 6/6 za dva i 4/4 za tri ispratio goste nazad na Alpe.

Verovatno da je Dušan i jedini koji bi mogao da produži na Mundobasket iz ovog duela. Ali, svi ostali momci zaslužuju pažnju, zaslužuju da ih se seti svaki prosečan Srbin kada ga obuzme basket groznica u jeku košarkaške glavne ceremonije.

Pokvareni sistem im je dao obavezu da urade nešto za zemlju i oni su prvu odradili na uspešan način. Povuci-potegni, ali zadatak je obavljen.

Nepravedno je drugačije se ophoditi prema njima ili, čak, nipodištavati njihov rad. Ti momci su se odazvali Srbiji kada je Srbiji to bilo potrebno.

I oni su Orlovi i biće Orlovi.

(Telegraf.rs)