Otišla u Brazil da ispiše istoriju, a proživela nezamislivo, zatvor, Novakov inat i Ramba: "Kakva godina"

„Idem u Brazil.“

Tako je Jelena Todorović pre godinu dana najavila novo poglavlje u svojoj trenerskoj karijeri. Posle usavršavanja i rada sa najbljim trenerima Evrope i sveta, poput Itudisa, Obradovića, Rajakovića, Sferopulosa i ostalih, odlazak u zemlju fudbala, Ramba Petkovića, kafe, koju ne pije, sambe i karnevala i više od 200 miliona ljudi bio je veliki korak u nepoznato. Ali, bio je prilika koju je dugo čekala. Ispisala je istoriju, prvi put dobila je šansu da bude glavni trener muškog tima i pokaže Brazilcima šta može da uradi kada proradi srpski inat. Ovo je njena priča...

Preporučujemo

Godinu dana kasnije, kada se osvrne na period koji je iza nje, Brazil ne opisuje kao jednostavnu avanturu.

Naprotiv.

Kulturni šok, jezička barijera, drugačiji mentalitet, tropska klima, duga putovanja, povrede, fizički veoma zahtevna liga, ali i potpuno drugačiji odnos prema igri koja za nju znači život, bili su samo deo onoga što je sačekalo. U svemu tome pronašla je iskustvo koje se ne može naučiti iz knjige, na seminaru ili gledanjem tuđeg treninga.

Upravo je taj izlazak iz zone komfora učinio da njena avantura bude nezaboravna, upoznala je Ramba Petkovića, Brazilcima pokazala šta je Novakov inat, a posle preskočenih prepreka stekla je iskustvo za ceo život, a o svemu tome govori za Telegraf.

- Prošle godine, pričali smo kako se spremam. Bila je jako burna godina. Puno sam naučila. Jedan od mojih mentora, Dimitris Itudis, mi uvek kaže da ne mogu da kupim iskustvo u supermarketu. To je nešto što možeš da osetiš na svojoj koži i da živiš to. Iskustvo u BraZilu mi mnogo znači, iako je 99 odsto stvari pošlo po zlu, mislim da me je to baš ojačalo. Darko Rajaković, trener Toronto Reptorsa, je neko koga puno cenim, daje mi mnogo dobrih saveta, a on mi je rekao da idem u Brazil. Zašto? Zato što mnogo stvari neće dobro da funkcioniše i tada ću najviše da naučim kad ništa ne funkcioniše kako treba. Jednostavno, sve je bilo drugačije. Kulturalni šok jezička barijera sa njima, još nisam dovoljno dobro naučila portugalski, oni ne pričaju dobro engleski, tako da... Mnogo izazova.

- Dan kada sam krenula za Brazil... Bila sam baš toliko uzbuđena, jer sam zaista čekala neku takvu priliku i šansu da mi neko da da postanem glavni trener. Kada sam došla, super sam dočekana. Svi su, or prvog dana potencirali da sam srpski trener, a ne prva žena trener muškog tima. Dolazim iz Srbije, iz zemlje košarke, i svi su bili jako uzbuđeni da vide nekoga ko dolazi iz Srbije. U svetu košarke Srbija nešto znači. Mnogo mi je bilo drago što su više potencirali to nego što sam žena.

Košarka u Brazilu

Košarka u Brazilu poslednjih godina doživljava veliki uspon. Jelena Todorović imala je priliku da iz prve ruke vidi koliko se ovaj sport brzo razvija u zemlji sambe  i fudbala.

- Košarka tamo mnogo raste. Imaju fantastične predispozicije da budu jedna od vodećih reprezentacija sveta. Baš su talentovani, imaju odlične fizičke predispozicije, sve što je potrebno. Liga raste i trenutno je najbolja u Južnoj Americi. Ove godine ima 18 klubova, prošle godine ih je bilo 20, i svake godine se dešava nešto novo – više ulaganja, više sponzora... I Ol-star je ove godine bio baš fenomenalan. Imali su i NBA podlogu, tako da se stvarno ulaže.

- Kada je reč o klubu, zvao se "Fortaleza Basket Sijarens". Ove godine je samo "Basket Sijarens". Sijarens je taj region severoistočnog Brazila od oko 15 miliona. Na moru je, izgleda onako kao Majami, prelepo je, stvarno. Ima oko sedam miliona ljudi.

Brazil VS. Srbija - RAMBO PETKOVIĆ

Kada se pomene Srbija, Brazilci nemaju mnogo dilema ko im je prva asocijacija. Nije Novak Đoković, nije Nikola Jokić, već čovek koji je ostavio dubok trag u njihovom fudbalu – Dejan Rambo Petković.

- Kada kažeš Srbija – Peči. Dejan Rambo Petković. Prva asocijacija sa Srbijom je on. Definitivno. Onda, Novak Đoković, Nikola Jokić, naši sportisti, fudbal, čak i naši fudbaleri. Oni nas mnogo cene i poštuju zato što smo i mi sportska nacija. Ali njih ima preko 200 miliona, a nas, koliko, šest-sedam miliona. Znaš, i kada gledamo taj procenat, mi smo možda i bolji od njih, ako ćemo tako da kažemo.

Rambo u Brazilu ima status kakav je teško objasniti nekome ko nije video koliko ga tamo ljudi vole. Jelena je to najbolje osetila iz prve ruke, a posebno nakon što je preko ambasadora Srbije u Brazilu, Aleksandra Ristića, stupila u kontakt sa njim.

-  Šta se desilo, ja sam poslala poruku Dekiju i napisala sam: „Dobar dan, čika Dejane.“ I tako sam počela poruku, jer, radi poštovanja. Ja sam mlađa i ja sam njega gledala kada sam imala 10 godina. Kada sam napisala to „Čika Dejane“, on mi je odgovorio i naljutio se što sam mu napisala „Čika“. I to danas na malu šalu, na tu foru, što ne smem da ga zovem Čika, nego da ga zovem Bata Deki.

- I što se desilo? Prvo, drugo i treće kolo sam igrala u Rio de Žaneiru. On je rekao: „Čim dođeš u Rio, javi mi se".

Kralj Rija, popularni Peći, je održao obećanje.

- Igrao je Flamengo protiv Fluminensea. Ja sa njim ulazim na stadion, svi ga znaju. I to mi je bilo fascinantno. Ne samo te starije generacije koje su ga gledale, tu su deca od dve-tri godine koja se deru: „Peči, Peči!“, hoće sliku, trče za njim. Ceo stadion ga poznaje, svi ga znaju na ulici, svi ga znaju. On je apsolutno ogromna legenda tamo. Ja mislim da mi u Srbiji nismo svesni kakvog velikana imamo, koji nas predstavlja u jednoj ogromnoj zemlji kao što je Brazil, a ne samo u nekoj fudbalskoj zemlji. Brazil je broj jedan za fudbal.

- Ja trčkaram za njim, lako, pošto on ide tamo, ta deca viču, ljudi se slikaju, a ja samo za njim da ga pratim što brže. Ulazimo u prostorije, u VIP, gledamo fudbal, atmosfera ludilo. Svi su tu fudbaleri. Te fudbalske zvezde, to je ipak nešto drugo. Mislim, to je nešto drugo. U košarci nisam videla toliko ludilo.

- Samo da ti kažem nešto. Ja sam jako ljubomorna na fudbal. Pogotovo od ove godine u Brazilu, ja mislim da Brazilce nije briga ni za šta koliko za fudbal. To je religija i to je nešto neverovatno. Još tamo Svetsko prvenstvo počinje, hajp počinje, neke polemike oko Nejmara počinju. Ludilo. Ali, oni su sportski narod.

"Ovo nisam očekivala" - Inat i Novak Đoković

Kada je sve počelo, bila je iznenađena kada su je navijači protivničkih klubova dočekivali ovacijama, tražili fotografije i čak navijali za nju. Sve joj je to bilo pomalo nestvarno.

- Gde god sam išla, u koji god grad sam išla na gostovanje protivničkim ekipama, bila sam dočekana od njihovih navijača, drugih klubova, ljudi... To nikada nisam videla, ovacije, aplauzi. Protivnički navijači dođu da navijaju za mene. Dođu na utakmicu, sednu i navijaju za mene, a onda posle žele da se slikaju. To stvarno nikada nisam videla. I što je najjače, pomislim: kako možete da navijate za mene kada ja igram protiv vas? Ja sam došla da vas pobedim!

U međuvremenu je naučila i da brazilskim igračima objašnjava šta znači inat, pokazivala im snimke Novaka Đokovića.

- Mentalitet. Mentalitet. Nikad nisam prethodno trenirala Brazilce. I bilo mi je samo zanimljivo šta će me dočekati, a to ne mogu da znam dok ne vidim, a videla sam. Mentalitet je jako drugačiji, pogotovo od nas Balkanaca. Drugačiji su i od Amerikanaca i od Argentinaca. Malo su i lenji. Imaju sve fizičke predispozicije, mogu da trče, mogu da zakucavaju, ali ne vole da treniraju. I nemaju navike, nemaju disciplinu, kako sam očekivala. Slušaju oni, jako dobro slušaju. Ali da, na primer, posle treninga ostanu duže da šutiraju, neće. Da dođu ranije da šutiraju, neće. A, toga kod mene nema.

Primeri Novaka i Janisa Adetokumba su bili aktuelni, ali...

- Milion puta. Milion puta. Dođete sat vremena pre treninga, odradi se trening, posle istezanje, oporavak. Pokušala sam da prenesem njima našu disciplinu, mentalitet, neki inat, da znaju šta je inat. Ja sam njima održala predavanje šta znači inat. Pokazivala sam im snimke Novaka Đokovića, kad su na Vimbldonu svi protiv njega. Pokazivala sam im, probala sam da naučim da nešto probudim, malo ih tretiram na treningu, da vidim koliko mogu.

Posle početnog šoka, prva tri kola u Riju, ponovo je usledio povratak u realnost. Nastavili su se izazovi...

- U mom gradu je jako vruće. Ja sam tu već znala da je to tropski grad, blizu ekvatora. Tu je uvek oko 30 stepeni, vlaga ogromna, more. Sve hale, nisu zatvorene, nego su sve neke otvorene, da bi tu išao malo vetar, jer to ne može da se rashladi. Nema taj klima-uređaj koji može to da rashladi, pa imaju neke ventilatore, jer se kliza pod zbog vlage. Onda, stomačni virusi, ne smeš ni da piješ vodu sa česme, puno se znojiš.

- Sa druge strane, klubovi koji nam dolaze, moraju puno da putuju, jer smo mi skroz na severu, najdalji klub od svih ostalih. Potom, počinju povrede igrača, odjednom nemamo dovoljno igrača na treningu, svi povređeni, ovaj se oklizne... Sudije puštaju mnogo kontakta u ligi. Liga je mnogo fizički zahtevna.

"Jesu li te izbacili sa neke utakmice?"

Do kraja sezone sudije već imali zapisan „srpski vokabular“, a četiri utakmice morala je da prati van klupe. 

- Otkud znaš - pita Jelena iznenađeno i priznaje:- Nisam bila na četiri utakmice. Moj asistent, Vlado, vodio je te četiri utakmice. Ja sam se svađala sa sudijama. Šta mi je smetalo? To što puštaju stvarno toliko kontakta, da su to neke frik povrede. Ja u jednom mesecu imam tri potresa mozga. To nije normalno. To nema niko ni u Evroligi, tri potresa mozga u jednom mesecu. Znači, to nije normalno. I te neke frik povrede, padovi, sve, ovi se laktaju, biju, kao da igramo MMA.

Itudis: "KO TE TO UČIO"

Kari Pešić bi se oduševio zbog izjave, baš je skoro rekao: „Kako ti možeš da imaš filozofiju? Ja imam filozofiju.“

- Ja smatram da kao mlad trener ne mogu sada da kažem: „Moja prva godina kao glavnog trenera, ja imam svoju filozofiju, ovo je moja filozofija.“ Ja smatram da još nemam dovoljno iskustva da imam svoju filozofiju.

- Ja kradem od svih filozofiju. Ja sad ove godine od Dimitrisa uzmem ovo, od Šarasa ovo, od Željka ovo. Sve što mi se sviđa kod njih, tako ukradem, jer sam imala tu mogućnost da budem kod svakog od njih na treninzima. Barem dve nedelje sam pratila treninge svakog od tih trenera, i u NBA i u Evroligi. Uvek sam pisala šta mi se sviđa. Sad ću da vidim kroz sve godine šta meni odgovara, da bih, valjda, za deset godina imala svoju, ličnu filozofiju.

A šta su sve mentori rekli kada su je isterali na četiri utakmice? Jelena u dahu otkriva: 

- Posle sezone u Brazilu, otišla sam do Bugarske da gledam Hapoel i pita me Dimitris Itudis: „Šta je bilo? Šta je bilo sa sudijama? Video sam da je bilo nešto.“

Kažem: „Pa ništa, isterali su me na par utakmica.“

Kaže: „Zašto?“

„Pa, jer sam nešto opsovala.“

Krene on meni da drži lekciju: „Pa, to nije u redu, Jelena. Ne sme tako da se psuje, ne sme tako da...“

A ja gledam: „Vidi ko mi priča.“

Kaže: „Od koga si to naučila?“

A ja ovako gledam: „Pa, od tebe. Od tebe, od svih vas.“ Kao, drži mi lekciju, a ja mislim: kako možeš to da me pitaš? Pa, mislim, ja sam od vas sve naučila. Bilo mi je smešno što me to pita, a onda mi još drži lekciju kako to ne smem da radim, kako moram da budem staložena i smirena.

I ja kažem: „Okej, znam, držiš mi lekciju“, ali dobro.

A isto me je kritikovao posle svega, ovde, u druženju trenera, naš direktor Goran Šašić, koji je, mislim, meni isto mentor i prijatelj i sve. Mnogo mi znači. Uvek mi njegova kritika i dobra reč mnogo znače.

I on je... Prvo mu nisam htela da kažem šta se desilo, jer sam znala da će da grdi i mene i da bude ljut zbog toga. Ja mu samo... Neko mu je javio šta se desilo, jer je video u medijima. I onda me je zvao i kaže: „Jako sam razočaran u tvoje ponašanje.“

A ustvari su svi ponosni zbog mene. Ali definitivno moram da znam kako da pričam sa svima i sa sudijama.

Jelena - Mafia

Na konstataciju da štiti igrače, psuje sudiju, i bvori se za pravdu, mora da ima neki nadimak, I... ima.

- Jedan me je zvao „Mafija“. Moj plejmejker Žan Zinjo, on je tamo iz neke favele, sav je neki, uvek kul, onako. On me je zvao „Kouč Mafija“, pa me tako zeza. Ali ima, i tamo sam uglavnom „Gringa“, znači „Strankinja“. I tako.

Favela i zatvor

Popularna "Mafija" i "Gringa" je bila u faveli. Držala je trening deci. A onda je, potpuno neočekivano, završila i u jednom od najstrožih zatvora u Južnoj Americi – da trenira zatvorenike.

- Bila sam u faveli. Držala sam za tu decu treninge. Ti si pozvan od starešina favela da radiš projekte koji su koristi zajednici. Moraš da dobiješ posebnu dozvolu tih starešina favela. Kada dobiješ to odobrenje, tebi sada ništa ne sme da se desi. Zanimljiva priča je da sam u Brazilu imala niz sastanaka, a jedanke bio sa predstavnicima vlasti. Ispostavilo se da smo stali ispred zatvora. Morala sam da treniram zatvorenike. To je bilo iskustvo... Mislila sam da je to bilo za one što su ukrali čips iz prodavnice. Ispostavilo se, kada sam istražila, da je to jedan od četiri najgora zatvora u Južnoj Americi. Oni su me tamo stavili. Izašla sam tamo, niko engleski ne priča. Ja sam njih trenirala. Interesantno iskustvo. Prošlo je sve ok, preživela sam.

Koje igrače bi potpisala

Da ima neograničeni budžet, ne bi imala dilemu.

- Jokića, naravno. Od Brazilaca bih potpisala Jaga, potpisala bih Kabokla, da mogu, ali oni su u Flamengu, tako da.. Oni su ponosni na njih. I na ove neke koji su iz NBA i to. Veliki Jago je sad potpisao najveći ugovor svih vremena u brazilskoj ligi. I Brazilci vole... Oni vole da su kod kuće. Vole zbog načina života i jako su... Kada je karneval i kada imamo putovanje, pa ja, ble, ja ponekad, ja i moj asistent i moj tim menadžer blejimo dole u lobiju hotela da ne bi slučajno nekom palo na pamet da izađu na karneval. Njima znači fudbal i karneval. Oni bi da im je lepo. Ali, mi imamo utakmicu sutra i sada je karantin. Ne sme da ti bude lepo.

Zahvalnost! Kako te je Brazil promenio?

Iako joj boravak u Brazilu nije bio lak, Jelena iz tog iskustva danas izvlači pre svega ono dobro. Posebno joj znači način na koji su je prihvatili u klubu, gde je, po svemu sudeći, stekla potpuno poverenje.

- Jako me je stavila van moje zone komfora. Da odem u skroz novu kulturu. Uglavnom sam živela po Evropi, živela sam, odrasla u Australiji, u tom nekom zapadnom sistemu. Bila sam u Americi, ali ovo je skroz neka nova kultura. I sviđa mi se što sam zbog košarke proputovala ceo svet. Učim nove jezike, učim portugalski, novu kulturu... I stičem prijatelje u nekom drugom delu sveta. Imam tu neko iskustvo da upoznam neke svoje idole iz detinjstva, kao što je Rambo. Ponekad se malo zaustavim i uvek sam zahvalna Bogu što me je stavio u ovakve situacije, da svaki dan živim svoje snove.

"Želim još" - Zašto

Prvu sezonu u Brazilu završila je uspešno – klub je preuzela sa dna tabele i uspela da izbori opstanak, iako je kroz sezonu prošla kroz brojne izazove. Sada želi korak više i plasman nekoliko mesta iznad, ali je svesna da je to veliki izazov, posebno sa budžetom koji je čak 20 puta manji od onih koje imaju Flamengo i Franka. Jelena je uporna, i , kako kaže: "Želi još..."

- Jedva čekam drugu godinu. Imam iskustvo, predznanje, znam šta da očekujem. Neću dobiti te udarce u stomak, gde nisam očekivala. Sada sam primila sve udarce. Navikla sam na vlagu, na trovanje hranom, da ne hodam slobodno da me ne bi kidnapovali.

- Cilj mi je da budem bolja nego prošle godine. Da promenim malo taktiku, malo i ekipu. Da popravim greške iz prošle sezone, a puno sam grešaka napravila. San mi je da prođemo bolje i uđemo u plej-of. Poruka je da nikad ne odustanem. Inat je tu i jedva čekam da se vratim i da se takmičim. Mnogi su mi rekli da ne mogu. Đoković je pričao o inatu, kada su svi protiv njega i u pravu je. Mislim da će sve biti mnogo bolje i jedva čekam.

Srećno!

- Sada počinje novo poglavlje. A ova priča biće ispričana i ispisana zajedno sa svim navijačima iz države Seara. Dobro nam se vratili, trenerko. Volimo vas! - napisali su Jeleni iz kluba kada je prihvatila da nastavi sa radom i u novoj sezoni.

Da. Jelena Todorović nastaviće da piše istoriju u brazilskoj košarci, pošto je produžila ugovor sa Karenseom i vodiće ekipu i u sezoni 2026/27. 

Njena priča se nastavlja...

(Telegraf.rs)