Evropa u panici, ALARM se pali i u Srbiji! PISA testovi otkrili strašne stvari o đacima: Ovo su podaci o našim

"Ovo je alarm za čitavo obrazovanje i društvo", jasan je i izričit predsednik Foruma srednjih stručnih škola, Milorad Antić, komentarišući za Telegraf.rs juče pristigle rezultate najnovijeg PISA testiranja, najgoreg za Srbiju u poslednjih 40 godina, a u kojima se vidi da su srpski petnaestogodišnjaci podbacili u čak tri oblasti - nauci, pismenosti i matematici. Ali ono što treba da parališe sistem i upali sve alarme je podatak da više od polovine naših đaka NE UME da razume ono što pročita.

Da li su u pitanju telefoni ili nešto drugo, no unazađeni su i đaci u Evropi. Nemačka i Francuska već su u panici i najavljuju da će pripremiti mere zbog loših rezultata.

Preporučujemo

Katastrofalni podaci srpskih đaka na PISA testiranju 2025. nisu, govori nam na početku Antić, crveno svetlo, nego veliki alarm, te da je sada najbitnije da se odmah reaguje i da se nešto hitno promeni u interesu đaka, a kao najbitniji korak izdvojio je reforme.

"Pod jedan – reforme. Ali ne reforme na papiru, administracija i kojekakav rad, niti samo promena zakona u hodu, nego konkretan rad i funkcionalna pismenost naših učenika. Znači, naši đaci, sem ocena, nemaju znanje, a to pokazuju i ovi rezultati PISA testova po kojima smo potpuno najgori", ističe predsednik Foruma.

Zapazio je naš sagovornik još jedan koren problema, a to su, kako govori, ocene koje su, smatra on, većinom poklonjene i srpske škole pune "Vukovaca".

"Primećuje se da su ocene poklonjene u velikom, velikom broju. Ne možete vi da imate skoro 30 odsto vukovaca u opštini Stari grad, ili preko 20 odsto na jugu Srbije. Svi znamo kako se postaje Vukovac. Vukovac je đak  koji mora da ima sve petice od početka do kraja i nagrade, a mi smo na zadnjem mestu na testiranjima. Nemoguće je da bude toliko vukovaca, nismo ih mi štancovali, nego smo postali pijaca", govori nam vidno zabrinut Antić.

"Pita se koja ti ocena treba, i svi su zadovoljni, srećni i ponosni što im je dete odličan đak. Tu se nešto debelo ne radi, a niko ne snosi konsekvence, iako ubacujemo novac i plaćamo školarine od 1.500 do 2.000 evra godišnje. Rad svih aktera u obrazovanju je tu nula", nastavlja on.

Iako su loši, odnosno, očajni rezultati zabeleženi među srpskim učenicima, isti pokazuju da ne cvetaju ruže ni u obrazovanju nekada jake Nemačke i Francuske. Međutim, govori nam dalje naš sagovornik, sa tim zemljama ne smemo da se tešimo, pa dodaje zašto ne možemo da se poredimo sa njima.

"Trend neučenja jeste evidentan i u Nemačkoj i u Francuskoj, ali mi ne možemo da se poredimo sa njihovom privredom. Treba da se poredimo sa Kinom ili Singapurom, koji su među najboljima. Kina je do 18. godine ukinula mobilne telefone jer zna šta treba da se radi i kako se prilagođava funkcionalnom znanju. Đak mora da razume to što radi, na primer, koliko je potrebno cigala za jedan zid, a ne da 'nabuba' napamet i reprodukuje da bi dobio peticu. Ako ti nešto ne koristi u životu, što bi ga učio?", pita se predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Treba promeniti i, primećuje Antić, samu organizaciju nastave, dok bi direktor, po njegovom mišljenju trebalo da dobije novu ulogu - da postane upravnik.

"Ne možete vi slušati 18 predmeta u toku nedelje, čovek je posle šestog časa premoren i fizički i psihički. Pripreme nastavnika moraju da budu vrhunske i prilagođene, jer nije svako odeljenje podjednako i nema svaka glava istu kapu. Savremeni tokovi dolaze do izražaja, od veštačke inteligencije do robotike, i ne može se više raditi samo između table i krede sa 'bla, bla, bla' predavanjima od 20 minuta. Što se tiče vođenja škola, direktor treba da bude upravnik koji vodi računa o zgradi i resursima, a stručni nadzor nad nastavom treba prepustiti pedagozima, psiholozima i nadzornicima iz Ministarstva", objašnjava svoj predlog Antić.

Uz to, imamo problem, nastavlja Antić, i sa nastavnim kadrom.

"U Beogradu i Novom Sadu je deficit, dok se u unutrašnjosti traži mesto više. Nastavnici su preopterećeni, neki rade i po 26 časova umesto propisanih 18 ili 20, a mentori ne obučavaju mlade kolege jer za to nisu plaćeni. Nastavnik danas više vremena provodi na administraciji nego na pripremama za čas. Apsurd je da u istoj zgradi, poput Tekstilne i Kožarske škole, prepodne radi jedna administracija, jedan direktor, sekretar, šef računovodstva, blagajnik, a popodne potpuno druga uprava za isti taj prostor", dodaje.

Ako se ne probudimo nad ovim izuzetno lošim stanjem, govori nam na kraju Antić, deca će sve manje učiti i znati, a štetu će trpeti isključivo privreda Republike Srbije.

"Kad uzmeš polupismenog IT-inženjera ili zanatliju, privreda propada. Zato očekujem da Vlada posveti posebnu sednicu ovom obrazovnom alarmu i izradi makar minimalnu Belu knjigu koja će ukazati na negativne i predložiti pozitivne strane. Ne možeš samo da gledaš i ćutiš, a znaš da ćeš u skoro vreme da propadneš", zaključuje naš sagovornik i poziva sve nadležne da se konačno "probude".

Podsetimo, prema najnovijim rezultatima PISA testiranja koje je objavila Organizaciјa za ekonomsku saradnju i razvoј (OECD) srpski petnaestogodišnjaci su nazadovali u sve tri merene oblasti - nauci, čitanju i matematici. Rezultati su niži nego 2022, 2018, pa čak i 2012. godine, što ovaј ciklus čini naјlošiјim otkako Srbiјa redovno učestvuјe u istraživanju.

Centralna oblast ciklusa 2025 bila јe naučna pismenost. Srpski učenici su na tom testu ostvarili prosečno 429 poena, dok OECD prosek iznosi 482 - razlika od više od pola standardne deviјaciјe, što stručnjaci obično tumače kao zaostatak od gotovo godinu i po dana školovanja.

U čitalačkoј pismenosti prosek јe 415 poena naspram OECD proseka od 461, a u matematici 417 naspram 463. U sve tri oblasti Srbiјa јe, dakle, oko 45-53 boda ispod proseka razviјenih zemalja OECD-a — a taј јaz se, umesto da se smanjuјe, iz ciklusa u ciklus povećava.

Pad od 18 do 25 poena u tri godine niјe statistička sitnica. Za poređenje, razlika od otprilike 20-30 poena na PISA skali obično se izјednačava sa јednom punom godinom nastave — što bi značilo da su učenici koјi su testirani 2025. godine, u proseku, na nivou znanja koјi јe godinu dana slabiјi od njihovih vršnjaka iz 2022.

Možda naјalarmantniјi podatak odnosi se na udeo dece koјa ne dostižu ni osnovni, funkcionalni nivo pismenosti — nivo koјi im omogućava da se snađu u svakodnevnim situaciјama, popune formular, razumeјu uputstvo ili izračunaјu procenat popusta.

– 53 odsto učenika u Srbiјi јe ispod praga funkcionalne čitalačke pismenosti

– 48 odsto јe ispod praga funkcionalne matematičke pismenosti

– 43 odsto јe ispod praga funkcionalne naučne pismenosti

Drugim rečima, više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiјi ne ume dovoljno dobro da čita da bi kritički razumelo tekst srednje složenosti, a skoro polovina ne ume da primeni osnovnu matematiku na problem iz svakodnevnog života.

(Telegraf.rs)