On je najveći trener u istoriji, vodi isti klub od 1969, sada ga nasleđuje unuk, bivši hrvatski teniser

Nikolaj Karpolj je sa 57 godina na klupi jednog kluba, Uraločke, po mišljenju mnogih postavio svetski rekord ne samo u odbojci, već i u svim profesionalnim ekipnim sportovima. Iako je legendarni stručnjak više puta nagoveštavao mogući odlazak u penziju, čini se da će era dinastije Karpolj u slavnom klubu iz Jekaterinburga potrajati još dugo.

Najtrofejniji trener u istoriji odbojke i ruskog ekipnog sporta napuniće 88 godina 1. maja, ali je i dalje aktivno uključen u rad Uraločke-NTMK Jekaterinburg. Uz njega je njegov unuk Mihail, u ulozi pomoćnog trenera, koji često vodi ekipu na gostovanjima i upija znanje i iskustvo svog slavnog dede, spremajući se da jednog dana preuzme njegovu ulogu. Doduše, on to sada već i radi, pošto klub vodi na gostujućim mečevima.

Preporučujemo

Nikolaj Karpolj preuzeo je Uraločku 1969. godine. Strpljivim radom, gvozdenom disciplinom i vrhunskim profesionalizmom pretvorio je tim u svetsku silu. Klub je pod njegovim vođstvom osvojio deset Ligi šampiona i 25 nacionalnih titula, kao i bronzu na Svetskom klupskom prvenstvu 1992. godine, uz brojne druge trofeje.

Sa reprezentacijom sastavljenom uglavnom od igračica Uraločke, Karpolj je ispisao zlatne stranice istorije sporta. Pod njegovim vođstvom, reprezentacija SSSR-a, ZND-a i kasnije Rusije osvojila je olimpijsko zlato 1980. i 1988, srebro 1992, 2000. i 2004, svetsko zlato 1990. godine, kao i bronze 1994, 1998. i 2002. Osvojeni su i Svetski kup 1997, bronze 1993, titule u Svetskom gran priju 1997, 1999. i 2002, uz sedam evropskih titula.

Karpolj je proglašen za FIVB trenera godine 1989. i 1991, kao i za najboljeg trenera Svetskog prvenstva 1990.

Iako često kritikovan zbog grubog stila rada, glasnog kritikovanja igračica i burnih tajm-auta, Karpolj je kroz rezultate dokazao uspešnost svojih metoda. Smatra se vrhunskim poznavaocem ženske psihologije i majstorom balansa između strogoće i podrške.

Najpoznatija anegdota potiče iz olimpijskog finala u Seulu 1988. godine. Sovjetski tim gubio je sa 2:0 u setovima i 12:6 u trećem, svega tri poena od poraza protiv Perua, kada je Karpolj zatražio tajm-aut pred očima čitavog sveta. Oštro je izgrdio igračice, rekavši da je njihova igra „odvratna za gledanje“ i pitao kako će se takvim nastupom opravdati pred svojim bakama kod kuće. Posebno se obratio Irini Smirnovoj, znajući koliko joj je baka važna. Efekat je bio momentalan – usledio je jedan od najvećih preokreta u istoriji odbojke i pobeda 3:2.

- Ne možete biti ravnodušni. Moje raspoloženje se odmah prenosi na igračice. One ne mogu da igraju bez emocija. Ja sam glumac i spreman sam da igram svaku ulogu koju mi situacija nametne. Čak i roditelji ponekad povise ton. To je pedagoška metoda. Ja sam pre svega učitelj, a tek onda trener - objašnjavao je Karpolj.

Rođen 1938. godine u Poljskoj, na teritoriji današnje Belorusije, Karpolj je imao izuzetno teško detinjstvo. Tokom Drugog svetskog rata izgubio je oca, dva strica i oba dede i bake. Njegova majka se teško razbolela, a mlađeg brata je zbog siromaštva delimično odgajalo sirotište. Sport je tada postao njegov izlaz i put ka normalnom životu, a odbojka sport u kojem je posebno briljirao.

Ural je postao njegov dom 1956. godine, kada je nastavio školovanje sa ambicijom da postane matematičar. Danju je trenirao odbojku, a uveče predavao fiziku i astronomiju – ali je odbojka ubrzo postala njegov životni poziv.

Pre nego što je ceo profesionalni život vezao za Uraločku, oženio se Galinom Duvanovom, jednom od najboljih igračica tima. Njihov brak spojio je porodicu i klub na decenije. Galina je takođe bila trener i uspešno vodila klub tokom devedesetih, dok je Karpolj radio u inostranstvu – u Hrvatskoj, Španiji i Japanu.

Nova tragedija pogodila je porodicu 1993. godine, kada su u saobraćajnoj nesreći poginuli njegov sin i snaja. Nikolaj i Galina tada su preuzeli brigu o unuku Mihailu i usvojili četvorogodišnje dete.

Godinama kasnije, legendarni trener je rekao: „Iskreno se nadam da će moj unuk nastaviti moju misiju.“

I njegov unuk to i radi. Mladi Mihail Karpol odrastao je u Hrvatskoj, gde je njegov deda radio u ekipi Mladosti, uporedo sa Uraločkom, naučio je jezik, išao u školu, dobio hrvatsko državljanstvo i počeo da se bavi tenisom. Kao tinejdžer osvojio je medalje svih boja na svetskim i evropskim prvenstvima po starosnim kategorijama.

Godine 2009. vratio se u svoj rodni Jekaterinburg kako bi nastavio školovanje. Otkrivši sličnosti između tenisa i odbojke, počeo je da igra amatersku odbojku i pomaže svom dedi u klubu Uraločka. Isprva je samo jurio za loptama, ali je postepeno upijao suštinu trenerskog posla i sve tajne struke.

Do 2014. Mihail Karpolj je odveo juniorski tim Uraločke do nacionalnog prvenstva Rusije. Kao dedin desna ruka u stručnom štabu ženske ekipe, doprineo je i osvojenoj srebrnoj medalji u CEV Čelendž Cupu 2015. godine, kao i srebru i četiri bronze u Ruskoj Superligi.

- Veoma je teško ići stopama Nikolaja Vasiljeviča jer ima neverovatne rezultate. On je najbolji trener na svetu - priča Mihail.

- Iskreno, postoji mali pritisak što sam njegov unuk. Čim imaš loših rezultata, svi kažu: ‘nije njegov deda, nikada neće biti kao on.’ Ali veliko je zadovoljstvo raditi sa takvim profesionalcem, tako sjajnim ocem i trenerom. Moje metode su blaže. Još nemam autoritet, reputaciju ni iskustvo da u potpunosti primenim njegove tehnike.

Novinari često pitaju da li mu Nikolaj Karpolj viče kao što je poznato da viče na igračice.

- Njegova očekivanja od mene su veća. Ponekad viče na mene više nego na devojke. Ali razumem da je to zato što želi da mi prenese znanje što je brže moguće. Nimalo mi ne smeta. Pažljivo slušam i učim. Njegovo vikanje je pametnom govori pametne stvari koje vredi poslušati. Znam da je ljubazna osoba i želi svima najbolje.

Mihail Karpolj oseća težinu svog poznatog prezimena i veze sa Uraločkom, svestan velike odgovornosti koju ono nosi.

- Želim da nastavim posao kojem je Nikolaj Vasiljevič posvetio ceo život. Za mene je to fascinantno, a za njega mislim da može biti miran, znajući da je njegov voljeni klub u pouzdanim rukama - rekao je Mihail Karpolj.

Fenomenalna sportska priča ove sezone dobija na značaju, pošto je ekipa Uraločke druga u šampionatu, iza Dinama iz Kazanja, koji su dva puta porazili. Srpska odbojkašica Branka Tica briljira i napreduje pod palicom dve generacije porodice Karpolj.

(Telegraf.rs)