Bio je Kirjos pre Kirjosa, pušio marihuanu, a postao pevač i poslednji Francuz osvajač Rolan Garosa
Pre nego što je tenis dobio ekscentrične zvezde poput Nika Kirjosa i "razbijače reketa" poput Zvereva i Medvedeva, belm sportom se bavio čovek koji je rušio pravila, unosio emociju i ritam u svaki meč, a često i muziku. Janik Noa, umetnik sa reketom, harizmatični borac sa dredovima koji je plesao po terenu, član teniske Kuće slavnih, poslednji Francuz koji je osvojio Rolan Garos i jedan od najvoljenijih sportista u istoriji Francuske.
Noa je rođen je 18. maja 1960. u Sedanu, u severnoj Francuskoj, kao sin kamerunskog fudbalera Zakarija Noe i Francuskinje Mari-Kler. Kada je njegov otac završio karijeru, porodica se preselila u Kamerun, gde je mali Janik otkrio tenis. Sudbina je umešala prste kada su ga sa 11 godina otkrili legendarni Artur Eš i Čarli Pasarel. Ubrzo je postalo jasno da pred sobom imaju biser.
Preporučujemo
Janik Siner angažovao bivšeg trenera Rafaela Nadala i Karlosa Alkaraza: Bomba u svetu tenisa!
Novak otkrio velike vesti pred prvi meč u Ženevi: Zbog ovoga će imati najveću moguću motivaciju za 100. trofej
Put do teniske slave
Profesionalac je postao 1977. godine, a prvu ATP titulu osvojio je već 1978. u Manili. Međutim, svet ga je upoznao 1983. godine kada je, pred domaćom publikom, osvojio Rolan Garos i postao prvi (i još uvek poslednji) Francuz koji je osvojio ovaj turnir u Open eri. U finalu je pomeo šampiona iz prethodne godine, Šveđanina Matsa Vilandera, u tri seta: 6:2, 7:5, 7:6. Taj trijumf ga je učinio nacionalnim herojem, a njegova suza dok kleči na šljaci Pariza postala je jedna od najupečatljivijih slika u istoriji sporta.
Tokom karijere osvojio je 23 titule u singlu i 16 u dublu. U julu 1986. stigao je do 3. mesta na ATP listi u singlu, a mesec dana kasnije postao je broj 1 u dublu. Igrao je polufinale Australijan opena 1990. i četvrtfinala US Opena u tri navrata. U dublu je trijumfovao na Rolan Garosu 1984. sa prijateljem Anrijem Lekontom, a godinu dana kasnije stigao do finala US Opena.
Poznat po iskrenosti, Noa nije skrivao da je u mladosti koristio marihuanu, ali je otvoreno kritikovao upotrebu amfetamina, nazivajući ih "pravim problemom" u tenisu jer daju prednost. Za svoj fer-plej i stavove, 1986. dobio je ATP nagradu za sportsku etiku.
Vođa s klupe
Noa je bio sjajan igrač, ali je kao vođa reprezentacije dostigao dodatnu slavu. Francusku je vodio do tri Dejvis kup titule: 1991. protiv SAD, 1996. protiv Švedske i 2017. protiv Belgije.
Takođe, 1997. je predvodio Fed kup reprezentaciju do istorijske titule. Njegov stil motivacije, neposrednost i harizma učinili su ga jedinstvenim liderom – inspirisao je i igrače i publiku.
Više od sportiste
Kada se povukao iz tenisa 1996, Noa se potpuno posvetio muzici i humanitarnom radu. Kao pevač, postao je jedan od najpoznatijih muzičara u Francuskoj, često koristeći svoje pesme za promovisanje tolerancije i društvene pravde.
Sa majkom je osnovao fondaciju za pomoć ugroženoj deci, a njegova angažovanost u zajednici mu je donela priznanja, uključujući i Legiju časti 1992. godine.
Njegov sin, Žoakim Noa, postao je NBA zvezda, ali je uvek isticao koliko mu je otac bio inspiracija – i kao sportista, i kao čovek.
Mit Hamburga
Jedan od najzanimljivijih trenutaka iz kasne faze njegove karijere zabeležen je na turniru u Hamburgu 1991. kada je protiv Magnusa Larsona priredio šou koji se i danas prepričava.
U tom duelu, koji je danas kultni, Noa je kombinovao vrhunski tenis i duhovitost – scena kako pleše, pije šampanjac, dobacuje publici i zabavlja se i dok gubi, pokazuje suštinu njegove karijere. Igranje iz ljubavi, bez straha od osude.
(Telegraf.rs)