DREVNI TRAGOVI Otkriće na Arktiku, staro 770.000 godina, zapanjilo naučnike: "Ovo nismo očekivali"

Na zabačenom ostrvu u Kanadskom arktičkom arhipelagu otkriven je glečer koji bi mogao sadržati ključne podatke o dalekoj geološkoj prošlosti Zemlje.

Istraživači, međutim, moraju pažljivo planirati svaki korak, jer će upravljanje vremenom i resursima biti presudno za dalje analize, prenosi Yahoo.News.

Preporučujemo

Ledena tela iznad fosilne šume

Naučnici su pronašli ostatke glečera starog više od milion godina, potencijalno najstarijeg otkrivenog u permafrostu, sloju zemljišta koji ostaje zaleđen najmanje dve uzastopne godine.

Stručni tim veruje da bi ovo “ledeno jezgro” moglo da pruži jedinstven uvid u rani pleistocen, period obeležen naizmeničnim glacijalnim i interglacijalnim ciklusima.

Istraživanja su započela još 2009. godine, kada je geomorfolog Danijel Fortije sa kolegama proučavao klizišta izazvana topljenjem permafrosta. Tom prilikom, otkrili su slojevita ledena tela iznad fosilne šume.

Radiokarbonsko datiranje zabeležili je iznenađujuću činjenicu - led je sadržao organske materijale starije od 60.000 godina.

“To zaista nisam očekivao”, rekao je svojevremeno Fortije.

Istraživački brod Sikulijak... Foto: Shutterstock/dvlcom - www.dvlcom.co.uk

Dragoceni “arhivi prošlosti”

Dodatni dokaz o starosti leda potiče iz načina na koji su sitni mineralni magneti u njemu “poređani“. Njihov položaj odgovara periodu kada je Zemljino magnetno polje poslednji put potpuno promenilo smer, pre oko 770.000 godina. Ovi nalazi objavljeni su u naučnom časopisu “Geology”.

Glečeri i permafrost predstavljaju dragocene “arhive prošlosti”, jer čuvaju fosile, biljne ostatke, organsku materiju, pa čak i drevnu DNK, ističu istraživači u svom radu.

Prisustvo tako starog permafrosta može da posluži i za razumevanje kako je ovaj sistem reagovao na klimatske promene u prošlosti, kao i na one koje nas tek očekuju.

Prema podacima NASA, klima na Zemlji se prirodno menjala tokom istorije, sa osam ciklusa zahlađenja i zagrevanja u poslednjih 800.000 godina. Ali, aktuelno globalno zagrevanje, ubrzano ljudskim aktivnostima i upotrebom fosilnih goriva, značajno odudara od prirodnih tokova.

Foto: Shutterstock

"Sistem je otporniji nego što mislimo”

Ovaj ubrzani proces dovodi do topljenja glečera i permafrosta, što uzrokuje porast nivoa mora i ugrožava obalske zajednice. Istovremeno, okeani apsorbuju više ugljenika nego ikada pre, a kiselost morskih voda porasla je za oko 30% od početka industrijske revolucije.

Povećana acidifikacija ugrožava vrste od komercijalnog značaja, poput školjki, dok topljenje morskog leda utiče na ključne mikroorganizme koji održavaju zdrave okeanske ekosisteme. Posledično, globalni prehrambeni sistemi mogli bi se suočiti sa destabilizacijom ukoliko se trenutni trendovi nastave.

Ipak, istraživači naglašavaju da njihovo otkriće ukazuje na “iznenađujuću otpornost terena s ledenim jezgrima na toplije klime u prošlosti”, što uliva izvesnu nadu da ravnoteža planete još može biti obnovljena.

“Ne verujem da će permafrost nestati tako brzo. Sistem je otporniji nego što mislimo”, poručuje Fortije.

Međutim, u studiji se dodaje upozorenje da bi “savremeno klimatsko zagrevanje i ubrzane stope termokarsta (erozije permafrosta) mogle destabilizovati ove dragocene ‘ledene arhive’”.

(Telegraf.rs)