"Koliko dođe kobasica u porciji? Zavisi... Za koga navijaš večeras?"

Čovek se do polovine Rolan Garosa svačeg nagleda - i sreće i razočarenja i pobeda i poraza i kiše i sunca i vetra i dobre hrane i loše hrane i gospode i lažne gospode i kulture i nekulture i sve što želi iz te oluje emocija i čula da dobije jeste makar jedan predstavnik u završnici turnira. Šljaka je nemilosrdna, odbacuje nespremne, a čuva hrabre i uporne.

Ako se negde pravi presek, onda je to na formiranju parova osmine finala. Novak Đoković je na korak od toga i samo lud čovek bi pomislio da neće lagodno pružiti nogu ka toj fazi. Čak ni ljubitelji tenisa, iako su možda familijarni sa imenom Filipa Mišolića, nisu sigurni koji su mu to kvaliteti koji bi mogli da promene ovaj skoro neminovni tok istorije.

Preporučujemo

No, pustimo mi sada Novaka, osvrnimo se na Hamada i Olgu...

Siguran sam da bi Olga otišla mnogo dalje od trećeg kola da nije naišla na Sabalenku. Iako je prvih pola sata bacilo u depresiju, nije se na kraju obrukala. Borila se koliko god je mogla. Drago mi je da je u drugom setu onako opustila ruku, a još draže mi je što nema mentalnu barijeru "izgubljenog poena". Napravila je totalni zaokret u pristupu, pa i kada gubi, ostaje prisutna i svesna da nije kraj dok sudija ne kaže "gem, set i meč".

Uopšte nije bila toliko daleko misao da može da ode sve u treći set. Mnoge protivnice polože oružje čim pretrpe neki "masan" brejk sa nulom. Ovo nije bila ta priča. Emocije su postojale i postojala je želja, a u pristojnom delu meča je postojala borba. Jednostavno, nije bilo do Olge. Trenutno, ništa jače od Arine ne možete sresti preko puta mreže i to je činjenica.

Jedino što znam jeste da će ovim putem ući i u Top 20. Nije ovo ona ista Olga od ranije. Nije već duže vremena.

Nju ćemo sada ostaviti da se priprema i razmišlja o travi, a mi ćemo nastaviti da se koprcamo u ovoj šljaci sa mislima koje nisu baš najjasnije.

Kampanju Hamada u Parizu bukvalno možemo posmatrati iz dva totalno suprotna ugla.

Čovek se prvi put plasirao u treće kolo Grend slema, a to je učinio bez izgubljenog seta. U Srba dići "hajp" je prelaka stvar, a on je u tri dana uspeo da nas tresne o plafon.

Novak nas je nahranio, udebljao i utovio teniskom igrom, ali u isto vreme nesvesno raširio želudac koji će posle njega neko morati da popunjava. Na sreću ili na njegovu žalost, Hame je jedini u kojeg gledamo. On je jedini koji drži tu tenisku kašiku.

I? Šta se desi?

Prođe u treće kolo Rolan Garosa. Normalno da je odmah banula pomisao da može do polufinala i Alkaraza, a ako ne i da se sastane sa Novakom u finalu. Odmah je počelo računanje i omalovažavanje narednih protivnika, iako se realno otvorio žreb u toj četvrtini.

Samo, ljudi su zaboravili da tema nije Novak, nego Hamad. Novaku je plitak potok put preko Altmajera, Tijafoa i verovatno Musetija (dobro, nije Lorenco za šalu). Međedoviću ovo nije ni autoput ni magistrala. Njemu je ovaj niz totalna novina uz činjenicu da u životu nema 10 mečeva na tri dobijena seta.

Neću sad da vas lažem, a znam biti i nerado skroman i fleksibilan - očekivao sam tu osminu finala. To kakve je arsenal pokazao u prva dva kola i kakvu je energiju stvorio na terenu i pored njega, ukazivalo je da može. Pazaraca i ostalih ljudi iz Srbije je bilo dosta na tribinama, sve je izgledalo idealno u prelaznom danu od kola do kola.

I onda... Za mene, iskreno razočarenje.

Ne zato što je izgubio meč, da me ne shvate ljudi pogrešno, već zato što je u trećem gemu bilo jasno da ne može. U trećem gemu je bilo jasno šta je najveća manjkavost u njegovoj igri. Ne samo najveća, već kolosalna u svetu tenisa.

Fizički je bio nespreman. Udarci su bili na nivou Top 10 igrača, a trčanje se smanjilo na nivo rekreativca. Da li je uticalo sunce i 32 stepena? Jeste. Ako je bila sunčanica, onda mu je sve oprošteno. Nismo imali ni prilike da popričamo sa njim nakon meča. No... Kada je već takva situacija bila, jednostavno je trebalo da preda meč. Treći i četvrti set su izgledali banalno. Stajao je u mestu i udarao. Nepotrebno.

Da sam Horhe Agire, odradio bih sedmodnevnu analizu sa Hamadom u vezi svega, a onda bih mu rekao da od danas svaki dan trčimo makar 10 kilometara i radimo progrese i eksplozivnost dok ne povrati.

Možda to zvuči malo rigorozno, ali sa čovekom čija se trenutno jedina manjkavost u tenisu ogleda u fizičkoj izdržljivosti, mora tako. Niko na velikoj sceni neće videti ni taj razorni forhend jači od Alkarazovog ni šmekerski drop u nivou Santoroa, jer će ponovo doći treće kolo i gašenje od pregrevanja.

Kažem, ako je sunce, onda mu opraštam sunce mu... Ali, ovo smo već imali za temu. Imali smo već ovakvo gašenje. Samo, bilo je prvo kolo.

Eto, čak sam i u ovome našao napredak. Ako će na sledećem turniru otići korak dalje, i na to ću gledati blagonaklono. Moja želja da dođe tamo gde ga zamišljam i je ogromna, pa eto, verujem i očekujem da bi njegova trebalo da bude veća od moje.

No...

Pođem do kantine između dva radna zadatka i ugledam neke dobre kobasice i krompiriće.

Šef me ugodno dočekao sa "bonžur", a onda i sa francuskim nastavkom koji ne razumem, ali se nadam da znači "sa čime vas mogu ponuditi?".

Ja: Recite mi, koliko u jednoj porciji dođe ovih kobasica?

On: Zavisi...

Ja: Od čega?

On: Za koga večeras navijate!

Ja: Haha... Znam šta želite da čujete... Šta ću dobiti ako kažem PSŽ?

On: Dolaze tri!

Ja: A, ako kažem Inter, onda je normalna porcija?

On: Ne, tad dobijate pola za cenu čitave!

Večeras će se u Parizu više pratiti dešavanja u Minhenu, tako će Novak imati sva svetla i pravu tenisku publiku uz sebe na Šatrijeu.

(Telegraf.rs)