Jelena Dokić dve nedelje nakon smrti oca Damira: "Za mene je to drugačija vrsta tuge, možda čak ni tuga..."

Nekoliko nedelja prošlo je od smrti Damira Dokića, oca Jelene Dokić, a bivša jugoslovenska i australijska teniserka odlučila je da se otvori za medije u zemlji kengura, u kojoj živi godinama unazad.

Zbog komplikovanog odnosa sa ocem, koji ju je maltretirao i zlostavljao, u Jeleni je vest od njegovoj smrti izazvala pomešane emocije. O tome je pričala za "News Wire".

Preporučujemo

- Otuđena sam od oca skoro 10 godina i to je tako kako jeste. Jedna stvar koju shvatam... Bez obzira da li ste imali dobro ili loše iskustvo sa roditeljem, to dolazi sa komplikovanom vrstom tuge, završetka ili načina na koji se to poglavlje završava.

Za smrt svog  oca dok je bila „usred posla i mnogo obaveza“, ostavljajući je bez mnogo prostora da obradi gubitak.

- Za mene je to drugačija vrsta tuge. Možda čak ni tuga, već više kao završetak ili poglavlje koje je nekako završeno, ali od otuđenog roditelja.

Kao samopriznata introvertna osoba, nije joj bilo lako da razvije pouzdane i lojalne odnose tokom karijere, jer je kombinacija stalnih putovanja po svetu na teniskim turnirima i zlostavljanja kojem je bila izložena od strane svog oca onemogućila svaku šansu za stvaranje smislenih veza sa drugima njenih godina.

- Nekim žrtvama i preživelima porodičnog nasilja i zlostavljanja nije dozvoljeno da se sprijatelje Svako ko se približi, (zlostavljač će) ga se rešiti, posebno kada smo mladi. Stvaranje prijateljstava dugo vremena nije bilo ni moguće, ali kasnije je bilo teško jer nisam imala te društvene veštine.

Iako ne može da vrati vreme, Jelena se nada da će inspirisati druge koji možda pate sami i ohrabriti ih da progovore. Trenutno piše treću knjigu – koja će se pojaviti na policama knjiga krajem sledeće godine – ovog puta otkrivajući način razmišljanja i samorazvoj koji je stekla.

- Moj cilj u životu, posebno posle tenisa, bio je da sve radim sa ljubaznošću, da to radim sa gracioznošću i dostojanstvom.

Ona želi da drugi koji su možda doživeli ili trenutno prolaze kroz slične okolnosti znaju da „nisu sami“ i da su hrabriji nego što misle.

- Oduvek sam verovala da mogu doći do te faze gde ću jednog dana moći da se osmehnem, gde ću jednog dana prebroditi i... Uvek pokušavam da verujem da sam vredna i da to nije moja krivica. Ne mogu sama da promenim svet, niko od nas ne može, ali možemo da promenimo nečiji svet - rekla je Jelena Dokić za australijski "News Wire".

(Telegraf.rs)