VEROVANJA NA ĐURĐIC: Domaćina koji ne poštuje ovog sveca čeka velika kazna! (FOTO)

I slavski dani koji nam predstoje imaju svoju uvertiru u neobičnim narodnim verovanjima. Pročitajte u šta se sve nekad verovalo oko slave svetog Georgija, a kako je danas

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju spomen na prenos moštiju svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćastvo, koji je česta krsna slava u Srba.

Na liturgijama u hramovima pominje se stradanje svetog Đorđa, čije su mošti, po želji samog svetitelja, prenete u Lidu palestinsku, u hram njemu posvećen. Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje - kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja (23. aprila po kalendaru SPC) kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.

Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. Vukove tih dana niko nije lovio, jer bi im to donelo veliku nesreću.

Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji ga je upitao da li slavi svetog Mratu. Uplašen seljak ga je slagao da slavi posle čega su se vukovi pokupili i otišli. Čovek  otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu, a od te godine vukovi nisu više zalazili u njegov tor.

Dok je u bogoslužbenom kalendaru Đurđevdan obeležen crvenim slovom, Đurđic nije - on ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru. Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.

Veruje se da je u noći uoči stradanja, sveti Geordije je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Georgije je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. U vreme cara Konstantina, u Lidi Palestinskoj, hrišćani su sazidali divan hram posvećen svetom Georgiju.

Jedna od najlepših legendi koja se vezuje za svetog Georgija glasi ovako:

"Po predanju, u jezeru u blizini grada Lida, u Palestini, živio je ogroman zmaj, koji je meštanima obližnjeg grada Virita stvarao brojne neprilike. Zmaj je često izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera a, pored toga, imao je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često i umirali. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa zmajem, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod to prihvati i od sutrašnjeg dana započne žrtvovanje dece.

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvu zmaju. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije je pojurio ka njemu i zabio mu koplje u čeljust, prignječivši ga za zemlju. Po Georgijevom naređenju, devojka vezuje svoj pojas zmaju oko vrata i vodi ga prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena presvetoj Bogorodici i svetom Georgiju"

(Telegraf.rs)