Evo kako su Srbi u Albaniji pretvarani u POPAJE!

- Ja sam Velimir Popović, ali to ime ne stoji u mojim diplomama ekonomije i prava - kaže Skadranin Artur Popaj - Ipak nije bitno ime koje su nam roditelji dali da bi nam sačuvali glave, sve dok znamo da smo Srbi

Skadarski Srbi su danas ostaci ostataka stanovništva srednjovekovne srpske oblasti, čija su sudbina vekovne seobe i mučno čuvanje identiteta.

Preporučujemo

- Srbi ovde nisu dijaspora, već autohtoni narod. Pred progonima smo se vekovima kretali u krugu Skadar, Kosovo i Metohija, Crna Gora, pa opet Skadar. Nekako smo uspeli da sačuvamo identitet iako je Srpska pravoslavna crkva zabranjena, kao i korišćenje srpskih imena koje je naredio 1934. kralj Zogu, a čiju je politiku nastavio i pooštrio Enver Hodža. Taj progon je dugo trajao i danas nam je neophodna pomoć matice - objasnio je za "Večernje novosti" Pavle Jakoja Brajović, predsednik Udruženja srpsko-crnogorske nacionalne manjine "Morača-Rozafa".

Sagovornik ovog lista strahuje da će mladi Srbi zaboraviti jezik, jer se kurs srpskog održava samo povremeno, kad stignu donacije. On se nada da će se skadarski studenti vratiti u rodni kraj da budu elita svog naroda. Oni, za razliku od roditelja, uglavnom nose srpska imena i prezimena, jer su rođeni posle vremena u kome je srpski identitet bio zabranjen.

- Ja sam Velimir Popović, ali to ime ne stoji u mojim diplomama ekonomije i prava - kaže Skadranin Artur Popaj - Ipak nije bitno ime koje su nam roditelji dali da bi nam sačuvali glave, sve dok znamo da smo Srbi. Sa srpskim imenom nije moglo da se školuje i zaposli sve do pada režima Envera Hodže. Danas je moguće da se po visokoj ceni promeni ili ime, ili prezime, ali je izuzetno skupo. To nije bitno, jer se svi mi Srbi, sve tri vere međusobno poznajemo i čuvamo.

- Ekstremisti u albanskom parlamentu su počeli otvoreno da prete Srbima i u maju 1991. godine više od 70 odsto stanovništva Vrake kreće put Jugoslavije sa onim što je moglo da se ponese u rukama i na leđima - opisuje Artur egzodus u kojem je učestvovao.

Vračani su do novembra 1991. boravili u Crnoj Gori, a zatim su premešteni u Dečane.

- Iz Albanije sam otišao u Beograd, tražio sam azil u američkoj ambasadi, ali ga nisam dobio - priča Kanto Zefaj i dodaje - Supruga mi je Albanka, sin je upisao kurs srpskog, a ćerka je još mala, ići će kasnije.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)