NAJVEĆA TAJNA DRAŽE MIHAILOVIĆA: Đeneralov najbliži saradnik bio je STALJINOV ŠPIJUN!

Prema jednoj od teorija zavere, Vasić je posle rata prebačen u Moskvu, gde je živeo sve do smrti, 1956. godine

Dragiša Vasić, koji je rođen 1885. godine u Gornjem Milanovcu, autor je antologijskih dela, cenjeni predratni intelektualac i druga ličnost četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.

Preporučujemo

U Beogradu je završio prava, kao rezervni pešadijski oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u prvom svetskom ratu, prošao je Kolubarsku bitku, povlačenje preko Albanije, Krf, Solunski front itd...

Rano je stekao književnu slavu i to zbirkama pripovedaka "Utuljena baština" i "pad s građevine", kao i s romanom "Crvene magle".

Bio je pripadnik Republikanske stranke i urednik nezavisnog dnevnog lista Progres, a njegovi politički uvodnici često su cenzurisani i bili su povod za zabranjivanje novina.

Kao mlad advokat koji je bio blizak idejama levičara, branio je komuniste, među kojima je bio i Spasoje Stejić, neupsešni atentator na kralja Aleksandra Karađorđevića, a preko generala Petra Živkovića uspeo je da iz zatvora bude pušten Đuka Cvijić, raniji generalni sekretar Komunističke partije koji je trebalo da bude likvidiran.

Veze s komunistima ogledale su se i u saradnji s levičarskim časopisima i u bliskom prijateljstvu s piscem Miroslavom Krležom, kome je bio kum na venčanju.

Godine 1925. Dragiša Vasić je otputovao za Moskvu i tu je upoznao svoju buduću suprugu koja mu je rodila ćerku. Sredinom tridesetih godina menja politička uverenja i okreće se nacionalnoj desnici, a kad je izbio rat, pristupio je četnicima i postao njihov ideolog.

Poginuo je u junu 1945. a nakon rata, odlukom zemaljske komisije Srije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, okrivljen je da je izdajnik naroda. Oduzeta mu je sva imovina, knjige su povučene iz knjižara i biblioteka, a on gurnut u zaborav sve dok krajem osamdesetih godina književni istoričar Gojko Tešić javnost nije podsetio na njega.

Ostale su nejasne okolnosti pod kojima je izgubio život, a sve ostalo je nejasno i da li su ga ubile ustaše u Novoj Gradiški ili pripadnici Ozne kod Banjaluke. Ili je to treća verzija - uspeo je da pobegne u Moskvu, gde je živeo sve do svoje prirodne smrti 1956.

Sva je prilika da je Dragiša Vasić, "Čiča broj dva", kako su ga nazivali, u štab Draže Mihailovića, gde je proveo čitav rat, otišao po zadatku sovjetske obaveštajne službe, kao špijun NKVD.

Krleža, posleratni bliski prijatelj Josipa Broza Tita, pisao je da je Vasić svo vreme bio ruski čovek u Dražinoj komandi. Istoričar Vladimir Dedijer je tvrdio isto, dodajući da je Vasić to radio iz ubeđenja, a ne za novac.

Dedijer piše i da su Vasićevi izveštajji sovjetskoj obaveštajnoj službi prosleđivani preko Praga, i navodi i ovaj detalj: "Kad je 1940. godine Mustafa Golubić, general NKVD, došao u Beograd da preuzmne dužnost šefa sovjetske obaveštajne službe u Jugoslaviji, bio je u bliskom kontaktu s Dragišom Vasićem, kod koga je čak krio radio-stanicu".

(Telegraf.rs)