Sa OVIM ČUDOM od RAKETE PUTIN će moći da UNIŠTI i najudaljenije mesto na planeti!

Za razliku od SAD-a, čiji se 45 godina stari interkontinentalni balistički projektili nameravaju zadržati u upotrebi sve do 2030, Rusija razvija sasvim nove sa kojima će moći da pogodi bilo koju tačku na našoj planeti i to iz Rusije

Modernizacija ruskih oružanih snaga, koja se poslednjih godina sve intenzivnije sprovodi i već je urodila revolucionarnom novom generacijom tenkova T-14, nije zaobišla ni strateške raketne snage.

Preporučujemo

PUTINOVE MORSKE NEMANI: Ovo je oružje koje će promeniti čovečenstvo!

Za razliku od SAD-a, čiji se 45 godina stari interkontinentalni balistički projektili nameravaju zadržati u upotrebi sve do 2030, Rusija razvija sasvim nove. Prvi od njih, RS-24 Jars, već je postao operativan i koristi se u dve varijante.

Prva je mobilna te je prevoze teški kamioni, a druga je bazirana u fiksnim silosima. Procenjuje se da je trenutno aktivno oko 60 ovakvih projektila. Svaki od njih može da nosi barem četiri termonuklearne bojeve glave.

Još noviji projektil je nešto lakši "RS-26 Rubež" za koji se očekuje da će postati operativan ove godine. Zasad nije poznato koliko će bojevih glava nositi, ali one će manevrsati u završnoj fazi leta da bi izbegle odbranu: poslednjih nekoliko stotina kilometara balističke putanje naglo će smanjiti visinu i do mete stizati mnogo kraćom putanjom, poput krstareće rakete.

Najmoćniji projektil koji će koristiti Rusija je "Sarmat", a prvi prototip trebao bi da bude završen do oktobra. Reč je o teškom ICBM-u koji bi trebao da zameni sadašnje projektile "R-36M2". "Sarmat" će biti težine oko 100 tona, a očekuje se da postane operativan do 2021. Svaki projektil moći će da isporuči čak 15 manjih nuklearnih bojevih glava ili do deset težih.

Ipak, "Sarmat" bi mogao da koristi i mnogo smrtonosniju metodu isporuke svog tereta. Zamenik ruskog ministra obrane Jurij Borisov rekao je kako se tim projektilom ciljevi mogu napasti i preko Južnog pola i implicirao da će "Sarmat" moći da koristi bojeve glave koje ne prate balističku putanju, već bivaju pozicionirane u nisku, propadajuću Zemljinu orbitu.

U orbiti mogu da budu dovoljno dugo da dosegnu bilo koju tačku na Zemlji, a za razliku od balističke putanje po kojoj je razmerno jednostavno izračunati mesto udara te prilagoditi obranu, ciljeve bojevih glava teško je otkriti dok ne deorbitiraju, a tada je već prekasno. Nuklearna ravnoteža između SAD-a i Rusije još postoji, ali ruski projektili daju joj sve izraženiju prednost.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)