RTB BOR U PLUSU U 2015. GODINI: Direktor srpskog giganta Blagoje Spaskovski najavljuje štednju i borbu sa niskim cenama bakra

- Vlada Srbije je pomagala RTB-u, ali sada je na nama da stežemo kaiš, da štedimo i stvorimo dobit za razvoj i da sutra, kada budemo državna kompanija, i vratimo državi - kaže za „Telegraf“ generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski

Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedini srpski proizvođač bakra, zlata i srebra, izvezao je u poslednjih šest godina robu u vrednosti milijardu 237 miliona dolara.

"OVDE SMO ZBOG BUDUĆNOSTI NAŠE DECE": Evo zašto je važan razvoj Bora u narednih 5 godina!

Kompanija koja ima milijardu i 355 miliona tona overenih rezervi rude sa prosečnim sadržajem bakra 0,37% i neoverenih još 430 miliona tona (otkrivenih u poslednjih nekoliko godina), kao i nepotvrđena dva i po miliona tona zlatonosne rude, gde je sadržaj zlata 5,19 grama po toni, našla se ove godine na vetrometini koju je prouzrokovao globalni poremećaj na tržištu cena obojenih metala.

"Zemljotres" na Londonskoj berzi uzdrmao je stabilnost čak i velikih svetskih rudarskih kompanija, poput "Friporta" i "Glenkora", a visoke cene inputa, ali i veliki troškovi proizvodnje samo su im dodatno poljuljali tlo pod nogama.

- Poremećaji izazvani svetskom ekonomskom krizom akumulirali su se tokom poslednjih nekoliko godina i kulminirali u 2015.

Ako krenem od cene bakra i zlata koja je u stalnom padu, a od septembra 2014. traje i smanjena tražnja koju je ispratilo uvođenje negativne premije na regularnu cenu bakra, pa dodam prelazak na obračun cene struje u evrima od januara prošle godine, što nam je povećalo mesečnu fakturu za 33 odsto, jasno je da je RTB Bor došao u situaciju da se bukvalno bori za likvidnost. Iako realno na ledini, gde ga je gurnula niska cena bakra, RTB Bor će, prema prognozama iz osnovnih poslovnih rezultata, u 2015. ipak zabeležiti mali plus – kaže za „Telegraf“ generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.

I ostali inputi koji bitno utiču na cenu koštanja bakra proizvedenog u Boru, dodaje Spaskovski, uporedo su rasli.

Pored struje, koja je od avgusta ove godine opterećena i akcizom od 7,5 odsto, poskupeli su i tehnički gasovi (kiseonik i azot), a i cena po kojoj RTB Bor plaća euro-dizel (troši se mesečno oko 1,8 miliona litara), veća je 30 odsto od one u okruženju. Ovakva disproporcija u nabavnim i prodajnim cenama dodatno je otežala poslovanje kompanije i dovela je do granice rentabilnosti.

- Šta smo mi dosad uradili u cilju poboljšanja finansijskih rezultata? Nabavne cene svih inputa, osim struje, kiseonika i čelika „skinute“ su na minimum, a broj radnika je sa 5.200 smanjen na pet hiljada. Privremeno smo zaustavili investiranje, što nije dobro zbog godina koje su ispred nas, redukovali smo usluge, smanjili troškove, ukinuli dnevnice, skresali reprezentaciju – navodi Blagoje Spaskovski.

Sve ovo dovelo je do toga da RTB Bor u 2015., prema prognozama iz osnovnih poslovnih rezultata, ipak zabeleži mali plus. Proizvedena je 45.281 tona katodnog bakra, od čega 33.947 tona iz sopstvenih sirovina, a 11.334 tone bakra iz uslužne prerade. Iz basenskih rudnika otkopano je nešto više od 17 miliona tona rude i od nje preradom dobijena 197.171 tona suvog koncentrata.

Ukupne iskopine su, prema preliminarnim rezultatima, teške 42 miliona tona jer je za godinu dana uklonjeno oko 25 miliona tona raskrivke.

- Ipak, sa aktuelnom cenom bakra RTB Bor je teško održiva priča ukoliko u 2016. na troškovima za struju, gasove, ugalj, eksplozive, reagense, laboratorijske usluge, gume, prevoz radnika, potrošnju vode ne uštedi bar 26 miliona dolara! Najverovatnije ćemo biti primorani da zaustavimo, a tamo gde je potrebno i konzerviramo, sve neproduktivne celine, a radnike da prerasporedimo u produktivne pogone.

Dok je na snazi ova niska cena bakra i zlata treba nam pomoć u vidu kredita za obrtna sredstva u iznosu 40 miliona dolara kako bismo „pokrili“ dug za struju i kiseonik i avansirali isporuku repromaterijala i rezervnih delova. Na taj način stabilizovaćemo proizvodnju i povećati je osam do 10 odsto – otkriva generalni direktor RTB-a Bor.

Samo tako, dodaje on, planirana proizvodnja 48.110 tona katodnog bakra, 868 kilograma zlata i pet tona srebra u 2016. biće ostvarena. Planirani prihodi od ove proizvodnje i uslužne prerade 160 hiljada tona uvoznih koncentrata, računati sa cenom bakra 4.600 dolara po toni, biće veći od rashoda tek za nešto više od milion dolara.

- Moramo reagovati znatno brže i intenzivnije, da bismo 2016. godinu završili sa pozitivnim poslovanjem. Najvažniji zadatak je da sadašnju cenu po kojoj proizvodimo bakar (5.040 dolara po toni) "spustimo" na 4.500-4.600 dolara. I da ne možemo – moramo! Vlada je pomogla RTB-u time što je podržala kreditnu liniju od 30 miliona evra kod Fonda za razvoj, kako bi "stao na noge".

Ali, više ne možemo očekivati pomoć, moramo krenuti u još jaču štednju nego što je bila ove godine, i to na svim nivoima.

Prioritetni zadaci u narednoj godini su nam povećanje obima i kvaliteta rudarske proizvodnje, efikasan rad novih pirometalurških postrojenja i postizanje projektovanih tehnoloških i ekoloških parametara prerade koncentrata bakra, kao i završetak restrukturiranja i formiranje jedinstvenog preduzeća sa tehničkim, tehnološkim, ekološkim i ekonomskim performansama koje nam obezbeđuju profitabilo poslovanje.

Planirani konsolidovani bilans uspeha je u plusu milion dolara, a sa efektima od prerade hladnih materijala finansijska pozicija nam se značajno povećava. Predvideli smo minimalna investiciona ulaganja i to u rudarstvo 17,3 miliona, a u metalurgiju 5,7 miliona dolara – naglašava Spaskovski.

Raspoložive overene rudne rezerve garantuju RTB-u Bor budućnost rudarenja u narednih nekoliko decenija jer je vrednost metala u depozitima veća od 20 milijardi dolara, i to po sadašnjim niskim cenama. Sve to opravdava potrebu za ulaganjem u rudarstvo i daje joj pun smisao u narednom periodu, zaključuje generalni direktor RTB-a Bor.

Spaskovski podseća i na podršku daljem radu RTB-a koju je i premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao više puta, kada je podvukao da "RTB mora nastaviti proizvodnju, ali profitabilnu, i da ga Vlada Srbije ne može "ugasiti" zato što iza njega stoji narod Timočke Krajine koji, uglavnom, zavisi od njega.

- RTB je u restrukturiranju već više od deset godina (od 2004). Reč je o procesu koji je uveden zbog potrebe regulisanja ogromnog višedecenijskog duga od 860 miliona evra.

Privrednom sudu u Zaječaru predali smo Unapred pripremljen plan reorganizacije preduzeća (UPPR), dokument čijim usvajanjem se Basenu omogućava izlazak iz restrukturiranja. UPPR je ne samo prilika da se namire poverioci (najveći su upravo državni organi, agencije, banke i banke u stečaju), već i da kompanija promeni organizacionu strukturu i nastavi da radi.

Izlazak iz restrukturiranja i oslobađanje ovakvih dugova je proverena svetska praksa. I SAD imaju ovakvu pojavu ulaganja u firme. Na primer, SAD je uložila tri milijarde 150 miliona dolara u oživljavanje Katepilara kada je bio u krizi, da bi danas ponovo bio moćna kompanija. U vreme ekonomske krize 850 milijardi dolara "ubrizgano" je u državne kompanije, pa i u rudnike. Mora se pomoći, ali se mora i vratiti.

Vlada Srbije je pomagala RTB-u, ali sada je na nama da stežemo kaiš, da štedimo i stvorimo dobit za razvoj i da sutra, kada budemo državna kompanija, i vratimo državi – rezimira Spaskovski.

Na pitanje koliko je veliko i od kada datira istorijsko nasleđe RTB-a, direktor Spaskovski odgovora:

- U 860 miliona evra duga nalazi se deo koji je utrošen za izgradnju HE "Đerdap", pruge Bor-Majdanpek, Bor-Zaječar i Bor-Prahovo, put Bor-Paraćin, u 15 preduzeća koja su prodata od 2000. do 2008. godine (u njih je uloženo 375 miliona dolara, nažalost, prodata su za samo 13 miliona dolara), više od 20.000 stanova u Boru i Majdanpeku, čija je realna vrednost oko milijardu evra.

Jedino je to opravdano, jer su stanovi otišli u prave ruke ljudi koji su ih zaradili, sve drugo je gubitak za RTB. Tu su i sredstva iz budžeta Republike Srbije (65 miliona evra) za lične dohotke, održavanje socijalnog mira i standarda radnika u periodu od 2002. do 2008. Sve to predstavlja teret koga se moramo osloboditi.

(D.V.)