Slađana, Milena i Dubravka rade u RUDNIKU i ŽIVOT IM NIJE LAK: Priča SRPSKIH RUDARKI će vas ostaviti bez reči! (FOTO)

Rade predano i vredno na odgovornim i najosetljivijim mestima ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima, one rade u rudniku i život im nije lak

Da li ne vole muziku i vole ritam jak, kao u pesmi Vlade Divljana, nismo proveravali, ali jedno je sigurno, rade predano i vredno, ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima. Jer, one su zaposlene u jedinom srpskom rudniku bakra, zlata i srebra – u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.

Preporučujemo

DANAS JE 8. MART, ALI I VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNIK: Venici slave OBRETENJE GLAVE JOVANA KRSTITELJA!

Od 4.968 radnika RTB-a Bor, petinu "drži" lepši pol. Imajući u vidu činjenicu da ovi podaci važe za kompaniju kojoj je osnovna delatnost kopanje rude bakra, procenat nije za potcenjivanje. A, kada se uzme u obzir da polovina od 890 zaposlenih žena radi direktno u proizvodnji, poput Slađane, Milene i Dubravke, rodna ravnopravnost kojoj težimo ne čini se tako dalekom.

U proizvodnji Rudnika bakra Majdanpke rudarski "hleb sa sedam kora" zarađuje stotinu žena koje rame uz rame sa svojim kolegama ispisuju nove stranice vekovne istorije rudarenja u ovom kraju.

Ne voze teška vozila, ne upravljaju bagerom i bušilicama, ali predstavljaju deo lanca u kojem nema slabih karika. Na odgovornim i najosteljivijim mestima, predano i vredno, rade poverene im poslove ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima. Jer, "one rade u rudniku i život im nije lak".

- Moja neostvarena želja je da naučim da upravljam bagerom. Teška vozila me ne privlače, to prepuštam drugima, ali bager, to bih baš volela - kaže Slađana Trailović (43), jedina žena dispečer u Rudniku bakra Majdanpek koji posluje u sastavu RTB-a Bor.

- Posao dispečera fizički nije težak, mada podrazumeva odgovoran rad za koji treba biti odmoran i spreman jer zahteva veliku koncentraciju, stabilnost i smirenost. Nakon toliko informacija koje se prime i proslede, jer treba ispratiti svaku mašinu, svako vozilo, a posebno eventualnim problemima, izvestiti sve koji o tome treba da budu obavešteni, ponekad se oseti umor i iscrpljenost. Ali, ne toliko da se posao ne obavi kako treba, sa osmehom na licu i uz lepu reč.

- Kako sam jedina žena u smeni, kolege se trude da mi olakšaju posao, da pomognu i to je ono na čemu sam im zahvalna. Uz kolegijalnost, solidarnost je posebna odlika rudara koju moje kolege pokazuju u svakoj prilici, zbog čega sam, naravno, ponosna, ali i srećna što radim sa njima - dodaje Trailović.

Rad u potpuno muškom okruženju ima i mane, otkriva nam Slađana i dodaje: "Ne nedostaju mi mali ženski razgovori, ali zasmeta kada primetim da sam nesvesno prihvatila neki njihov, tipično muški izraz".

Milena Knežević, po struci rudarski tehničar, već četvrtu godinu radi u najvećem borskom rudniku na kriveljskom površinskom kopu.

Rukovodi primarnim drobljenjem rude i sistemom transportnih traka kojima se ruda, kroz tunel, odvozi na deponiju. Odatle ide dalje na sekundarno drobljenje, mlevenje i flotiranje, pa se slobodno može reći da od Mileninog pogona počinje priprema rude da se iz nje izvade bakar, srebro i zlato.

Kod Milene je sve pod kontrolom i zato je mirna, sigurna i vedra. Damperi natovareni sa oko 200 tona rude prilaze čas jednoj, čas drugoj rampi i pod njenim pogledom, uz tresak i prašinu, sručuju tovar u snažne čeljusti drobilice.

Milena sa prstom na alarmu pazi da se ne omakne veća stena ili zalutali komad metala koji bi se zaglavio i oštetio drobilicu. Čim tako nešto uoči, crvenim signalom daje znak vozaču da odmah zaustavi kipanje.

Kad se istovari, kamion odbrunda po novi tovar, a Milena u svoje blokče upiše njegov broj i turu.

- U proseku je po 80-ak tura u smeni, a jednom smo istovarili čak 102 - kaže ona, sada već pogledom prateći niz kazaljki, displeja i dugmadi na pultu. Prati, kaže, amperažu motora i tako zna kako rade trake.

Dubravki Stanković, rukovodiocu hemisjke laboratorije u Topionici u Boru u potpunosti su se poklopila očekivanja koja je imala pre zaposlenja i posao koji sada obavlja.

Za nekoga ko je zaljubljenik u hemiju i smatra je jednom od najlepših nauka njeno radno mesto i milje koji je svakodnevno okružuje su ostvarenje željenog sna "hemisjke analize su san svakog hemičara".

Ova tridesetogodišnja Boranka u rodnom gradu je završila osnovnu, u Zaječaru srednju medicinsku školu, a u Beogradu Hemijski fakultet. Zaposlila se 2014. godine u Elektrolizi, gde je radila kao pripravnik u elektrolitičkoj rafinaciji bakra. Posle dva meseca prešla je u Topionicu i nastavila u hemijskoj laobratoriji u kojoj je zaposleno njih 12, od kojih sedam žena.

(D. V.)