SRPSKA KRALJEVSKA VENČANJA KOJA SU OBELEŽILA ISTORIJU: Ljubavi jače od života (FOTO)

Najpoznatija srpska kraljevska venčanja bila su svakako ona Obrenovića i Karađorđevića, a jedno od najglamuroznijih bilo je venčanje kralja Aleksandra Obrenovića i rumunske princeze Marije

Kraljevsko venčanje očekuje nas ove jeseni, 23. oktobra venčaće se princeza Ljubica Ljubisavljević i NJ.K.V. princ Mihailo Karađorđević.

LJUBICA JE NOVA SRPSKA PRINCEZA: Udaje se za Karađorđevića (FOTO)

Preporučujemo

Princ Mihailo Karađorđević, sin pokojnog Nj.K.V. princa Tomislava i Nj.K.V. princeze Linde, sa svojom izabranicom Ljubicom Ljubisavljević upriličiće prijem, kojem će pored članova i prijatelja kraljevske porodice Karađorđević, prisustvovati brojni ugledni gosti iz javnog života Srbije i inostranstva.

Podstaknuti ovim posebnim venčanjem, odlučili smo da saberemo istaknutija srpska kraljevska venčanja kroz istoriju.

VENČANJE DRAGE MAŠIN I KRALJA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA

U vreme dok je kralj Milan još uvek imao uticaja u zemlji, oformljena je nova vlada na čelu sa dr Vladanom Đorđevićem. Prvo pitanje koje je Đorđević postavio ministrima bilo je pronalaženje dostojne žene mladome kralju.

Kralj Milan je predložio da to bude nemačka princeza od Šamburg-Lipea, ćerka njegovog velikog prijatelja. U Beogradu se već tada znalo za ljubav Aleksandra i Drage. Draga Mašin je često pozivana na svaki važan prijem. Svi su tada hvalili njenu taktičnost, otmenost, lepotu, pamet i suzdržanost. Kralj Milan je predao presto svome sinu Aleksandru i jedno vreme ostao u Srbiji.

Čitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Mašin, unuke Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije.

Na dan venčanja, pred kućom Drage Mašin pojavili su se hiljade građana, koji su nosili njene slike i klicali joj. Povorka je krenula prema Sabornoj crkvi, gde se trebao obaviti čin venčanja.

Sveštenici su od ranog jutra iznosili ikone, kandila i sveće. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na venčanju u vojnoj uniformi, sa epoletama i odlikovanjima, a Draga Mašin u venčanici od bele čipke sa brilijantskom dijademom na glavi.

U crkvi su čin venčanja obavila dva mitropolita, episkopi i dvadeset šest arhimandrita. Počasnu pratnju su činili oficiri srpske vojske, među njima i Dragutin Dimitrijević Apis, sa činom kapetana. Posle obavljenog venčanja, po izlazu iz crkve, narod je uzvikivao: "Živeo Kralj! Živela Kraljica Draga!“

Kraljica se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu i naručila mnoštvo stvari iz Francuske i Švajcarske. Imala je svoju pratnju, spremačicu, krojačicu i dizajnerku i često je odlazila na svečane balove i prijeme.

U nastavku pogledajte kako je bilo na venčanju u narodu voljene Kraljice Natalije sa tadašnjim knezom Milanom Obrenovićem:

KRALJICA NATALIJA I KRALJ MILAN OBRENOVIĆ 

Kada je imala sedamnaest godina, Natalija se verila sa knezom Milanom Obrenovićem. Oni su se 17. oktobra venčali u Beogradu.

Važili su za najlepši par, ali ubrzo su počele da kruže glasine o Milanovom neverstvu i aferama koje je imao sa mnogim ženama. Nataliju je to jako pogodilo, a kako su godine prolazile, jaz između njih je bio sve veći.

Osim nesuglasica na privatnom planu, kralj i kraljica se nisu slagali ni po političkim pitanjima.

Poreklom Ruskinja, Natalija je bila naklonjena Rusiji, a Milan Beču. Nakon razvoda 1888. godine, proterana kraljica je sa sinom Aleksandrom otišla u Nemačku. Nakon što je otkrio gde se nalazi kralj Milan je tražio od nje da mu vrati sina, što je ona nakon dugog protivljenja i učinila.

Godinu dana kasnije zbog neuspeha koji je Srbija doživela u ratu protiv Bugraske i narušenog ugleda, kralj Milan je abdicirao.

U nastavku pogledajte kako je bilo na venčanju Kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije:

KRALJ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ I RUMUNSKA PRINCEZA MARIJA

Kada je kralj Aleksandar Karađorđević rešio da se ženi, imao je već 34 godine. Državni vrh je verovao da je dobro da brak sa strankinjom oplemeni dinastiju, pa je izbor pao na rumunsku princezu Mariju.

Beograd nije imao dovoljno goriva za sve goste, pa su u pomoć organizatorima morali da priteknu magarci, tada rasprostranjeniji od kamiona.

Kao i uoči svakog drugog dolaska gostiju, što je praksa do današnjih dana, beogradski opštinari bacili su se na spremanje i šminkanje prestonice. U tome su, kao i danas, imali svesrdnu podršku štampe. Reporteri beogradskih rubrika rastrčali su se po gradu u lovu na nedostatke koje treba otkloniti: jedan je tražio da se u vreme svadbenih svečanosti zabrani dolazak u grad seljankama koje su iz okolnih sela donosile mleko.

Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike, a neki i cele delegacije, poslale su mnoge države, pa čak i Japan i Persija, današnji Iran.. Jedino je Bugarima bio zabranjen dolazak! Sećanje na zločine njene vojske prema srpskom narodu bilo je jače od diplomatske etikecije. Pedantni novinari zabeležili su da je samo tokom 24 sata uoči venčanja u Beograd kopnom, morem i vazduhom doputovalo više od 20.000 ljudi.

Televizija će tek biti otkrivena, u to vreme njenu ulogu su igrali filmski žurnali. Snimateljima, koji su pohrlili iz celog sveta, pravo na snimanje je, u skladu s tadašnjom praksom u svetu, naplaćivano.

Doček buduće kraljice Marije pretvorio se u pravi karneval s najboljim jugoslovenskim brodovima, devojkama koje su bacale cveće i eskadrilom aviona.

Po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je poslao svoju jahtu "Aleksandar“ pod zapovedništvom jednog admirala, a u njenoj pratnji bio je tada naš najmoćniji razarač „Kralj Petar Prvi“. Na ovom brodu bili su ugledni gosti i tada neizbežni novinari.

Devojke iz svih delova mlade države da u narodnoj nošnji svog kraja dočekaju buduću kraljicu.

Hronike kažu da je ulazak jahte „Aleksandar“ i ostalih brodova u beogradsko pristanište bio veličanstven. "Na desetine malih čamaca, naročito zemunskih, mašući veslima i bacajući cveće, pretvorilo se u karneval...“ Ušće Save u Dunav nadletala je eskadrila vojnih aviona, a pristajanje jahte „Aleksandar“ pozdravili su topovi s Kalemegdana - sto jednim plotunom!

Marija je stajala na palubi, iza nje rumunski vladarski par, a Aleksandar je ustrčao uz most. Tada je zagrlio mladu. Sa obale su ih posmatrali patrijarh Dimitrije, predsednik Narodne skupštine Ivan Ribar, ministri i generali i radoznali narod.

Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa.

Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Dugački šlep pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci.

Rumunska kraljica je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera.

Na prstima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save. U povorci su sledili kum, sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.“

Na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je rekla: „Hoću! Da!“ Na srpskom.

Posle svadbenog ručka tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, u kojoj je učestvovalo 18.000 vojnika, a zatim i prijateljskoj utakmici reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Pobedili su gosti, a po svoj prilici, rezultat je bio namešten.

Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na svadbeno putovanje u Sloveniju. Na Bled.

Posle svečanog ručka tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, u kojoj je učestvovalo 18.000 vojnika, a zatim i prijateljskoj utakmici reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Pobedili su gosti, a po svoj prilici, rezultat je bio namešten.

U nastavku pogledajte kako su se voleli princeza Olivera i turski sultan Bajazit.

PRINCEZA OLIVERA I TURSKI SULTAN BAJAZIT 

Princeza Olivera je 1390. godine data za ženu osmanskom sultanu Bajazitu I (1389—1402). Naime, posle Kosovske bitke Srbijom je, u ime maloletnog kneza Stefana Lazarevića, vladala kneginja Milica.

Ona je ovaj teški vladarski i majčinski teret odluke o vazalstvu Turcima i davanju Olivere u harem podelila sa preživelim plemstvom i crkvenom jerarhijom. Tako je konačnu odluku o slanju Olivere u sultanov harem doneo Državni sabor, krajem 1389. godine. Pored slanja Olivere Bajazitu, Lazarevići su se obavezali i na vazalne obaveze prema Osmanlijama koje su podrazumevale plaćanje godišnjeg danka i redovno izvršavanje vojnih obaveza.

Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju srpski narod je Oliveri posuo ružama. Među stotinama žena u haremu Olivera je postala jedna od četiri sultanove zakonite žene — kadune.

Vremenom se između njih dvoje ipak rodila ljubav. Prema postojećim izvorima Olivera je bila "vanredno lepa i imala je veliki uticaj na strastima odanog Bajazita i uspela da "i u sultanskome haremu održi prvo mesto, i da zadobije i održi ljubav besnog Bajazita. Svoje "mesto u haremu i sultanovom srcu ona je često koristila da pomogne svome napaćenom narodu i državi.

Za sve vreme boravka u haremu Olivera je ostala u pravoslavnoj veri.

I za kraj, evo najneverovatnijeg braka svih vremena među Srbima: Simonida i kralj Milutin sklopili su brak kada je ona imala samo pet godina.

SIMONIDA - NAJMLAĐA SRPSKA KRALJICA 

Simonida je imala samo pet godina kada je njen otac, vizantijski car Andronik Paleolog, poslao na srpski dvor. Mala priceza bila je zalog mira i nevesta Stefana Uroša Drugog Milutina, koji je tada imao nepunih pedeset, nekoliko brakova iza sebe i odraslu decu.

Venčanje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije u proleće 1299. Srbima je, u ime miraza, priznata osvojena teritorija iznad famozne linije Ohrid - Prilep - Štip.

Simonida je tako postala Srpkinja i četvrta žena 40 godina starijeg kralja Milutina, uprkos tome što je na dvoru Nemanjića bio jak otpor prema braku sa vizantijskom princezom.

O Simonidinom bračnom životu sa Milutinom nije sačuvano mnogo dokumenata, tek nekoliko zapisa. Prema sporazumu, kojim je srpsko-vizantijska granica povučena linijom Ohrid-Štip-Veles, Simonida je trebalo da bude vaspitana na srpskom dvoru sve dok ne bude bila dovoljno zrela da preuzme bračne obaveze.

U Srednjem veku, mlade plemkinje su postajale punoletne obično sa 12 godina i tada su najčešće udavane. Po istorijskim podacima, prilikom prvog susreta Milutin je, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao "pre kao gospodaricu, nego kao suprugu".

Taj detalj otkriva koliko je Milutin, iskusni političar i prekaljeni ratnik, pridavao ovom braku. To je bio prvi, a pokazaće se i jedini brak, koji je jedan srpski vladar sklopio sa ćerkom vizantijskog cara.

(Telegraf.rs)