Borba za moć i novac: Skandal u Švajcarskoj dve godine nakon smrti bogatog draguljara, "teškog" 5 milijardi

Sa nasledstvom preminulog švajcarskog draguljara Jorga Buherera, njegova fondacija treba da podstiče umetnost i nauku. Međutim, došlo je do sukoba interesa, koji je čak naveo nadzorni organ za fondacije da se umeša.

Da je mogao, Jorg Buherer, vlasnik čuvene kompanije satova koji je preminuo u 87. godini, bi se prevrtao u grobu. Tokom života, jedini vlasnik grupe Buherer važio je za mecenu stare škole, koji je uvek pazio na diskreciju - kako u vezi sa svojom firmom, tako i sa samim sobom. Međutim, ni dve godine nakon njegove smrti, izbio je žestok spor oko njegove fondacije, u koju je prešlo bogatstvo ovog izuzetno uspešnog, trgovca satovima i nakitom koji nije imao dece. Spor se ne vodi diskretno iza kulisa, već pred očima javnosti.

Preporučujemo

Radi se o moći, sukobima interesa i o veoma, veoma velikom novcu. Sa bogatstvom od oko pet milijardi franaka, Fondacija Jorg G. Buherer spada među najmoćnije u Švajcarskoj. U toj ligi ima malo igrača - među njima, na primer, Fondacija Sandoz i Jakobs Fondacija.

Imovina fondacije potiče pre svega od prodaje Buherer grupe kompaniji Roleks, zatim od prodaje njegovih nekretnina u Švajcarskoj i inostranstvu, kao i privatnog aviona, te zbirke vina i umetničkih dela. Čak i uz konzervativnu investicionu strategiju, na fondacijskoj imovini od pet milijardi franaka može se ostvariti godišnji prinos od oko 200 miliona franaka.

Ogroman novac, koji bi, prema svrsi fondacije, trebalo da služi podsticanju umetnosti kao što su muzika, književnost, slikarstvo i vajarstvo. Međutim, u ciljeve fondacije ubrajaju se i prirodne nauke i tehnika, briga o deci sa invaliditetom u Švajcarskoj, kao i unapređenje ponude mesta u domovima za stare i ustanovama za negu u kantonu Lucern.

Do ovog momenta - sve časno. Problemi počinju kod sastava tročlanog upravnog odbora fondacije. Njegov predsednik je ujedno i izvršilac testamenta Jorga Buherera: Urs Mulebah (78), ugledni advokat, poznat u Lucernu po tome što uvek otvoreno govori. U odboru takođe sede Soren Shvieterka, Muhlebahov partner iz advokatske kancelarije, kao i Jesika De Ru - rođaka Jorga Buherera - kao predstavnica porodice.

Ova dvostruka uloga Mulebaha odgovara poslednjoj volji "patrona satova", a izbor za predsednika početkom godine bio je jednoglasan.

- Poverenje koje mi je ukazao Jorg Buherer nosi sa sobom veliku odgovornost. S tim postupam s poštovanjem i oprezom. Učiniću sve što je u mojoj moći da značajno nasleđe Jorga Buherera nastavim u njegovom duhu - rekao je Mulebah za Blik.

Ogromna naknada

Advokat u svojoj dvostrukoj ulozi ne vidi sukob interesa - a verovatno ni problem u sopstvenom honoraru. Iako je rad u upravnom odboru fondacije volonterski, prema testamentu Mulebahova advokatska kancelarija sme da naplaćuje 1.200 franaka po satu za izvršenje testamenta, kao i za pravno savetovanje i zastupanje fondacije. Naknada koju čak i najpoznatije advokatske kancelarije retko, ako ikada, naplaćuju.

Taj honorar izaziva dosta priče u Lucernu i, verovatno, zavist na mnogim mestima - pogotovo jer je Mulebah već prilikom prodaje firme Buherer kompaniji Roleks inkasirao milione za svoje usluge.

Sklad u upravnom odboru fondacije, koji je osnivač želeo, ubrzo je nestao. Jer De Ru, koja je poznatija kao dizajnerka nakita nego kao čvrsta poslovna žena, ubrzo je morala da shvati da protiv dvojice advokata iz iste kancelarije nema šanse. Zato se putem ciriške advokatske kancelarije Homburger obratila Saveznom nadzornom organu za fondacije (ESA).

Nadzorni organ je reagovao odmah i postavio dva poverenička nadzornika u milijardskoj fondaciji. Oni, doduše, nemaju ovlašćenja da donose odluke, ali mogu temeljno da ispitaju čitavu strukturu fondacije.

Foto: Fatih Erel / AFP / Profimedia

ESA je preduzela ovu meru jer postoje naznake o potencijalno ozbiljnim strukturnim i personalnim sukobima interesa u upravnom odboru fondacije, naveli su.

Jasan i nedvosmislen signal, jer tako moćna fondacija predstavlja svojevrsni reprezentativni simbol - a neformalno, neuredno vođstvo ostavlja vrlo neprofesionalan utisak posmatrano spolja. Cilj ESA, kako navodi, jeste da "obezbedi nezavisnost i delotvornost fondacije i da garantuje poverenje u ispravno upravljanje fondacijom".

To bi svakako trebalo da bude u interesu svih uključenih strana. Jer beskrajno javno prepucavanje ne bi bilo u skladu ni sa željom osnivača, ni sa interesom onih koji sada treba da koriste njegovo nasleđe u dobrotvorne svrhe.

(Telegraf.rs/Blick)