NAJKRVAVIJE MESTO NA BALKANU POD OPSADOM: Umetnici ovim šalju jednu važnu poruku sa Golog otoka
- Kada se prvi put stupi na Goli otok, očekuje se užas, ali se ne može doživeti. Za poređenje, to je kao da uđeš u osinjak, hodaš, gledaš, očekuješ, ali osa više nema. Na kraju ostaje osećaj gadljivosti za sve što je učinjeno ovde, što je učinjeno jednom ostrvu koji je simbol nagomilanih nesuglasica u društvu koje i dalje postoji - ističe Darko Bavoljak, predsednik udruženja Goli otok "Ante Zemljar"
Samo pominjanje Golog otoka, zbog surovosti koja se tamo dešavala zatvorenicima, u prošlosti je ljudima širom bivše Jugoslavije ledilo krv, a posle mnogo godina mu se našla praktična primena.
Preporučujemo
DODIKA HAPSE U UTORAK: Zapad planira raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom RS!
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Ko jedini na svetu soli čaj?
Grubo, hladno, ogoljeno ostrvo i njegova prošlost bili su inspiracija umetnicima Svenu Stilinovic, Igoru Kuduzu, Darku Fritzu, Zoranu Paveliću, Tajči Čekadu, Damiru Čargonaju Čarliju, Kati Mijatović, Igoru Grubić i Miju Vešovića.
Poseta umetnika je deo buduće izložbe "Okoliš sjećanja 2016./2017. - umjetnost kao otpor represiji", koja će se sastojati iz radova 25 umetnika, a zamišljena je tako da svaki umetnik nakon posete ostrvu, kao reakciju na viđeno izvede svoj rad.
Sada su već u samo par meseci Goli otok posetili brojni umetnici. Prva grupa u junu i julu, druga prošli vikend, a u planu je i maj iduće godine. Sve će rezultirati zajedničkom izložbom krajem 2017. godine u Rijeci u MMSU i u Zagrebu u Jedinstvu.
Umetnici su na radni vikend na ostrvo stigli čamcem preko Lopara na Rabu. Tri decenije otkako je sa njega na slobodu otplovio i poslednji zatvorenik.
- Zatvor je zatvoren 1989. godine. U prvoj fazi bio je isključivo zatvor za političke zatvorenike. Potom sve do 1988. godine postaje zatvor političkih zatvorenika i starijih maloletnika i mlađih punoletnika koji su počinili teža dela. Prva faza u vreme kada je zatvor bio kao koncentracioni logor je stručno više istražena, dok je druga nama manje poznata - kaže Darko Bavoljak, predsednik udruženja Goli otok "Ante Zemljar".
Na primer, umetnica Tajči Čekada svoj je kratki boravak na ostrvu sažela u video performans. Njen rad je kolaž vrlo kratkih, ali brojnih videa u kojima je umetnica beležila svoje telesne intervencije na njoj najzanimljivijim lokacijama i kratkih videa dobijenih tehnikom stopmotion animacije.
- Kada se prvi put stupi na Goli otok, očekuje se užas, ali se ne može doživeti. Za poređenje, to je kao da uđeš u osinjak, hodaš, gledaš, očekuješ, ali osa više nema. Na kraju ostaje osećaj gadljivosti za sve što je učinjeno ovde, što je učinjeno jednom ostrvu koji je simbol nagomilanih nesuglasica u društvu koje i dalje postoji - ističe Bavoljak.
Kata Mijatović izvela je prostornu intervenciju ''Iz Arhiva snova / Goli otok''. Ispisi 8 izabranih tekstova snova na hrvatskom, engleskom i italijanskom jeziku, iz on-line projekta Arhiv snova, stavljeni su na zidne površine nekadašnjeg restoranskog kompleksa. Rad polazi od pretpostavke da se jedini prostor intime i slobode u represivnim sistemima kakav je Goli otok mogao zadržati samo tokom spavanja, u snovima.
Program projekta u ovoj se fazi bavi istraživanjem dokumentarne i arhivske građe, boravkom umetnika na Golom otoku, susretima sa lokalnom zajednicom, izvođenjem radova, snimanjem akcija, performansa i site specifica. Za prošle akcije u julu umetnici su izveli svoje radove u sklopu međunarodnog Volonterskog kampa, kada je hortikulturno uređen deo kompleksa logora na Golom otoku, perivoj pred upravnom zgradom.
- Umetnici svojim radovima, performansima i instalacijama in situ šalju poruku da mesta na kojima su počinjeni zločini trebaju postati mesta sećanja, učenja i pamćenja - kaže Bavoljak.
Želja je poslati poruku da je žrtve golootočkog kompleksa potrebno pamtiti na dostojanstven način i obeležiti sećanje na njih umetničkim akcijama, te kroz umetnost progovoriti o represiji.
- Podsticanjem umetnika, a posredno i publike, suočavamo se sa prošlošću, upozoravamo na žrtve totalitarnih režima i nudimo pomoć pri definisanju sadržaja budućeg zaštićenog područja Goli otok. Postav memorijalnog centra na Golom otoku trebalo bi da ima deo koji će se odnositi na savremenu umetnost - ističe Bavoljak, koji je autor filma "Goli otok" koji tematizuje logor za vreme trajanja sukoba Tito-Staljin od 1949. do 1955. godine.
U junu je Goli otok dobio stepen preventivne zaštite kao Asocijativni krajolik Golog otoka. U roku od tri godine nužno je napraviti konzervatorske podloge za obnovu i napraviti ono što je ovde nužno kao osnovno - uspostaviti pijetet i red u smislu pružanja informacija onima koji posete ostrvo.
- Postoji suptilna veza između umetnika i Golog otoka. I umetnici često pripadaju marginaliziranoj grupi, društvo ih teško prihvata, nepoželjni su jer u biti žele bolje društvo. Provokacija je dobra jer podstiče na suočavanje s drugačijim mišljenjem, nešto što je kod nas još tabu - zaključuje Bavoljak.
Dokumentarni film o Golom otoku Darka Bavoljaka možete pogledati ovde:
(Telegraf.rs/ Izvor: jutarnji.hr)