DEVOJČICE SILOVALI, TUKLI I HRANILI BUBAŠVABAMA: Srpkinja iz Australije o paklu kroz koji je prošla u domu (FOTO)

Jedna devojčica opisivala je da su joj tokom batinanja udarali licem o sudoperu, a onda je morala da čisti svoju krv s poda

Australijanka srpskog porekla Boni Đurić je bivša štićenica zloglasnog Doma za devojčice u sidnejskoj Paramati, gde su čitave generacije najmlađih Australijanki bile izložene nasilju i seksualnom zlostavljanju, i rešila je da progovori o tome.

Preporučujemo

Sumnjao je da supruga ZLOSTAVLJA njihovog sina, ali nije slutio da će kamere snimiti OVO! (VIDEO)

Ona danas ima 62 godine. Umetnica je i majka. Nedavno je otvorila izložbu o svom životu u domu, na istom mestu gde je sa drugom decom godinama bila zlostavljana i tretirana kao robinja, kako bi skrenula pažnju javnosti na odgovornost institucija sistema koje nisu zaštitile decu.

Gospođa Đurić je sa pokojnom Kristinom Rajli suosnivač grupe Paragerls, koja je sebi stavila u zadatak da pomaže nekadašnje zatvorenice zloglasnog doma.

I njeno ime nalazi se ispisano na podu "prostorije za posmatranje" u kojoj su deca spavala, a prozori bili zagrađeni ciglama, pa je jedino svetlo dolazilo kroz rupu za posmatranje na teškim vratima.

- Kris je njen staratelj seksualno zlostavljao od pete do 11. godine. Ona je to stalno govorila socijalnim radnicima i bežala. Policija ju je hvatala i govorila joj da je lažov - kazala je Boni za "Dejli telegraf ".

Dženi Mekneli (62) takođe je jedna od žrtava sistema. Sa sedam godina stavljena je pod starateljski nadzor i ostala je tamo do 14 godine, uprkos tome što je psihijatra izveštavala o seksualnom zlostavljanju od strane oca-staratelja i njegovih prijatelja.

Kada je došla u dom, koji je tada nosio ime Škola obuke za devojke u Paramati, usledilo je još muke - čuvari muškarci i druge devojke višestruko su je silovale i tukle.

Mnoge žene koje su nekada živele u domu izašle su iz anonimnosti i tokom poslednjih par godina hrabro svedočile o užasnom iskustvu pred Kraljevskom komisijom, u istrazi o postupanju institucija prema seksualnom zlostavljanju dece.

One su opisivale ponižavajuću dnevnu rutinu ribanja podova, jela u kojima su plivale bubašvabe, o toaletima bez vrata, tuširanju pred čuvarima i davanju donjeg veša na inspekciju.

Tamo su ih silovali, prisiljavali na "preglede" za proveru jesu li bile seksualno aktivne i prebijali.

Jedna devojčica opisivala je da su joj tokom batinanja udarali licem o sudoperu, a onda je morala da čisti svoju krv s poda.

U takvoj sredini, bande devojaka takođe su redovno silovale i seksualno zlostavljale ostale štićenice.

- To je bio moj najgori strah, da će me druge devojke napasti - rekla je gospođa Đurić.

- Imali smo devojčice koje su dolazile tamo, a pre toga u detinjstvu su bile izložene incestu ili strašnom seksualnom zlostavljanju. Mi smo sve bile žrtve, ali su neke bile izloženije i spremnije na zlostavljanje kada bi dolazile ovamo. Dugo su prolazile kroz taj sistem. Postaješ i sam nasilnik. Nije tu bilo ničeg da te zaustavi. To je bio rasadnik nasilnika, škola nasilnika.

Ukupno 12 bivših stanarki učestvovalo je u izradi štampanih i audio-vizuelnih materijala o njihovoj prošlosti punoj trauma.

Izložba "Živi tragovi", pripremljena je pod pokroviteljstvom Univerziteta NSW. Posle svega, mnogi od istih problema kroz koje su prošle i dalje su evidentni u sistemu zaštite dece.

Boni Đurić se nada da će njihov poslednji umetnički projekat podstaći i druge da istupe i suoče se sa strašnom prošlošću kroz koju su prošli ovde.

Boni Đurić je 2000. shvatila da je spremna da se suoči sa prošlošću kad joj je sestra preminula, a ona preuzela njeno troje dece.

- To je bio katalizator. Počela sam da razmišljam o našem detinjstvu i putu koji smo prešli. Mi jesmo imali prošlost po institucijama, ali nikada nismo o tome glasno govorili. Tako to ide kod svakog, nešto treba da se dogodi - objašnjava Boni.

Zato su ona i žene koje su kao devojčice prošle kroz isti pakao kao ona, tek kada su postale konačno spremne da se vrate u zgradu i vide grafite koje su tamo devojčice u agoniji ostavile na zidovima, podovima i vratima, od sobe za posmatranje, do zloglasne "tamnice" gde su se događala najgora zlostavaljanja.

(Telegraf.rs / Australija vesti)