ROĐENA SI DA BI UMRLA: Ispovest štićenice Sigurne kuće koju je muž 15 godina zlostavljao
- Mlađi sin me je više puta prodrmao za ramena i rekao mi: "Mama, ti se topiš, ti nestaješ. Učini nešto za sebe". Kada je stao u moju odbranu, shvatila sam da ne smem da ga dovodim u opasnost i da je trenutak da odem iz tog pakla – kaže hrabra Beograđanka (53) koju je muž zlostavljao 15 godina
Do pre šest meseci slika Beograđanke (53), koja je sada mirnog duha i bistrih očiju, bila je potpuno drugačija. Ne biste pretpostavili da je to ista osoba, do nedavno modra i bez novca. Sve to jer joj se muž odao alkoholu, a posledice njegovog poroka, sve drastičnije, ona je osećala na svojoj koži. Trpela je udarce, prisilni seks i svakodnevnu psihičku torturu 15 godina.
- Ne znam kakva je to moć, da neko učini da smatraš da si ništa - osvrće se u neverici štićenica Sigurne kuće za Blic.
Dok govori glas joj ne drhti, a u očima se vidi sigurnost. Na ulici bila bi običan prolaznik, a njenu ne tako daleku prošlost nagovesti tek poneki nesiguran pokret, tanana silueta i sklop rečenica kada joj navru sećanja.
- Jedne večeri suprug je mislio da smo sami u kući. Počeo je da guta knedle, zastaje u priči. Priseća se rečenice "Rođena si da bi umrla", ali odustaje od ponavljanja ostalih njegovih reči. Kako kaže, muka joj je kada se priseća toga.
Pokušaj da prepriča teški trenutak prekida kratkom digresijom da su njeni sinovi za nju najveći uspeh i ponos. Najveća radost na licu vidi joj se pri pominjanju momaka od kojih je jedan pred ženidbom, a drugi je završio srednju školu i traži posao. Zarad njih je ostala, ali i zahvaljujući njima je i napustila muža nasilnika.
- Onda se pojavio moj mlađi sin koji je ga je upitao: "Hoćeš li je više ostaviti na miru?" i zapretio mu. Odmahnula sam mu rukom i pokazala da to ne čini. I pre sam mu govorila da ne ulazi ni u kakve sukobe sa njim. Ali, tada se u meni prelomilo. Bolje da odem nego da on strada – nastavlja i ponovo se uveravajući u ispravnost svoje odluke.
ŽRTVA NASILJA MOŽE DA BUDE SVAKO: Nataša Živanović otkriva kako da je prepoznate dok nije KASNO!
- Kada sam odgajila sinove, poslednje zbog čega sam trpela nasilje je zato što sam bila finansijski zavisna. Nakon što sam se spasila, našla sam posao. Kada sam dobila prvu dnevnicu, gledala sam u nju i plakala. Godinama me je ubeđivao da sam beznačajna i beskorisna. Sada sam držala taj novac u ruci. Otišla sam i kupila čokoladicu. Ta čokoladica bila je od mog novca i od tada kao da mi je čitav svet drugačiji – reči su nove žene koja sada stoji pred nama, a stare smo upoznali samo delić koji za sada ima snage da podeli i koju nije ostavila na pragu starog doma.
- Nikada nisam bila tip koji materijalno želi mnogo. Samo ono osnovno mi treba, što uspevam da obezbedim iako nemam stalan posao. Da preživim i ne osećam se poniženom. Mlađi sin živi i dalje sa ocem, zna za svoja prava i obaveze. I stariji zna da sam tu da mu pomognem, šta god da mu treba. A ja, ja nikom ne treba da budem na teretu. Sama ću se pobrinuti za svoju egzistenciju – napominje ona.
- Ponižavao me je u svakom smislu. Imate vrednosti kojih niste više ni svesni, ostaju negde potisnute. Zahvaljujući Sigurnoj kući, gospođi Vesni Stanojević, koja je koordinator u Savetovalištu protiv nasilja u porodici, njihovim mentorima i psiholozima koji nas budno prate, imamo mnogo više uspona nego padova. Žena shvati svoje vrline i da može da ide napred, bez obzira što ranije deluje bezizlazno. Digli su me sa nule – ubeđena je ova Beograđanka.
Ona već šest meseci živi uz veliku podršku, konačno po svojim pravilima.
- Izašla sam iz svega toga. Gledam napred. Bilo je i divnih trenutaka u našem braku. Početak je bio lep, bili smo zaljubljeni. Ali kada je krenulo nizbrdo, više nije bilo nikakvog uspona - iskrena je pedesettrogodišnjakinja koja smatra da su joj upravo poodmakle godine pomogle da se izvuče iz vrtloga nasilja:
- Upoznala sam i druge žene. Ja sam jedna od najstarijih. Uglavnom imaju od 21, pa do 40 godina. Najmlađe, u dvadesetim, često se vrate muževima jer ne mogu same da prežive, ali i iz straha. Imaju malu decu, nemaju posao i dovoljne su tri lepe reči da se vrate nazad, ne znajući, iako su upozorene, da će se to ponoviti možda još mnogo gore. Pokušavali smo da razgovaramo sa njima, ali ipak to je mladost i zaljubljenost.
Kada bi mogla da ih "protrese", kao što je nju njen sin, rekla bi im da je povratak samo srljanje u još goru situaciju.
- Poručila bih svim ženama koje misle da su u bezizlaznoj situaciji: niste. Nijednog trenutka ne bi trebalo da se dvoumite, jer ćete dobiti svu podršku - zaključuje žena kojoj je samo na umu da ostatak života provede lepo i mirno.
(Telegraf.rs / Izvor: Blic / Foto: ilustracija)