Porez na greh, debljinu i mehuriće: Srbija nema ništa od ovog, a ima sve više GOJAZNE DECE

Pored gojaznosti, koja je bolest sama po sebi, deci se često dijagnostikuju hipertenzija i dijabetes, dok se u kasnijem životu kao posledica neaktivnosti i loših navika u ishrani mogu javiti ukupnio 35 bolesti, pre svega različitih vrsta karcinoma

Hrvatska je u okviru reforme sistema lokalnih poreza nedavno najavila i onaj koji se odnosi na "oporezivanje greha", odnosno onih "grešnih" namirnica koji su štetni po zdravlje jer sadrže visok nivo šećera, zasićenih masnoća i holesterola.

Preporučujemo

Pravilna ishrana i fizička aktivnost – put kojim se u Srbiji ređe ide!

Dok su u Srbiji svako treće dete uzrasta od 7 do 14 godina i svaki drugi odrastao čovek prekomerno uhranjeni, prema poslednjim podacima istraživanja javnog zdravlja Instituta "Dr Milan Jovanović Batut", naša država i dalje ne planira da preduzme neku sličnu, drastičnu meru.

Iz Ministarstva finasija su nam ovim povodom rekli da se prema Zаkоnu о аkcizаmа, аkcizоm оpоrеzuјu dеrivаti nаftе, biоgоrivа i biоtеčnоsti, duvаnskе prеrеđеvinе, uklјučuјući i duvаnskе prеrаđеvinе kоје sе pri upоtrеbi grејu аli nе sаgоrеvајu, аlkоhоlnа pićа, kаfа, tеčnоsti zа punjеnjе еlеktrоnskih cigаrеtа i еlеktričnа еnеrgiја zа krајnju pоtrоšnju.

Na ovom spisku za sada nema "poreza na debljinu", koju je pre nekoliko godina najvaljivala susedna Rumunija sa namerom da dodatno oporezuje nezdravu hranu, ili "poreza na mehuriće" koji Velika Britanija planira da uvede 2018. godine na sva slatka, bezalkoholna, gazirana pića.

Ipak, Sanja Mazić, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa katedre za medicinu sporta za Telegraf kaže da takav korak i ne treba preduzeti, jer poskupljenje namirnice konzumenta ne sprečava da nađe adekvatnu, jeftiniju zamenu, niti ga tera da promeni lošu naviku.

- Za nas je najvažnije da građani budu edukovani šta, kada i u kojoj količini unose u svoj organizam, a ne da im se nešto zabranjuje ili direktno udara na novčanik - objasnila je ona i dodala da se pre svega treba fokusirati na pravilnu ishranu dece, jer gojazna deca kasnije postaju gojazne odrasle osobe. Zato su i preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću za  najmlađe rigoroznije u odnosu na stariju gojaznu populaciju.

Prioritet je, kako kaže, da ne preskaču doručak, da vode računa o veličini porcije koja je sve veća, da smanje unos mlečnih proizvoda (pre svega mleka) i zaborave na grickalice i pića visoke energetske vrednosti.

- Školarci, pogotovo oni u većim gradovima, sve češće jedu na putu do škole. Voće i povrće gotovo da ne unose, eventualno krompir i to pomfrit. Takođe, u svakodnevnoj ishrani prednjače dosta soli, majonez, pavlaka, margarin i slatkiši, tako da ne čudi što je statistika iz 2013. godine još strašnija u odnosu na onu dobijenu u 2006. godini - zaključila je Mazićeva i naglasila da se pored gojaznosti, koja je bolest sama po sebi, deci se često dijagnostikuju hipertenzija i dijabetes, dok se u kasnijem životu kao posledica neaktivnosti i loših navika u ishrani mogu javiti ukupnio 35 bolesti, pre svega različitih vrsta karcinoma.

(S.I. - s.ilic@telegraf.rs)