Srbinovski podigao kamen iz vode, a ispod ga je čekalo džinovsko stvorenje sa pipcima! (FOTO)

Bio je dugačak 30 santimetara, a zajedno sa pipcima skoro pola metra...

Ribolovac iz Ohrida, Tane Srbinovski još dugo će pamtiti, ali i prepričavati ono što je ulovio u Ohridskom jezeru, kod kanala Studeničani.

KAO U NAJSTRAŠNIJEM HORORU: Čim se ugase svetla, ova bolnica u Zenici postaje leglo strave i užasa

Pecajući ribu, on je sasvim slučajno uhvatio raka – i to džinovskog. Kada ga je izmerio, bio je dugačak 30 santimetara, a zajedno sa pipcima skoro pola metra. Ribari kažu da ovako veliki rak do sada nije ulovljen u Ohridskom jezeru.

- Otkako su se vremenske prilike poboljšale, ovih dana često idem u ribolov. Najčešće lovim kod kanala na Biljaninim izvorima. U jednom trenutku u vodi sam ugledao kamen. Kao da me je nešto nateralo, sagnuo sam se i podigao ga. Imao sam šta i da vidim. Ispred mene je bio najveći rak koji sam u životu video. Iako oni, sa zadnjim delom tela znaju da plivaju veoma brzo, nije pokušao da pobegne - ispričao je Tane Srbinovski svoj doživljaj portalu sakamdakažam.mk.

Kao iskusan ribolovac, on je raka uhvatio za sredinu tela znajući da su njegova klješta oštra i jaka i da mu lako mogu povrediti ruku.

- Ribolovci koji su tada bili pored mene, oduševili su se dimenzijama raka. Svi su tvrdili da do sada tolikog raka nisu videli, a ove vrste slatkovodnog raka dugo nije ni bilo u jezeru. Ovo je dokaz da je Ohridsko jezero čisto, jer oni žive samo u čestim vodama - kaže Srbinovski i dodaje da je nakon fotografisanja sa njim, raka ponovo vratio u vodu kod kanala Studeničani.

Profesor dr. Trajče Talevski iz Hidrobiološkog zavoda u Ohridu kaže ova vrsta raka može da ima maksimalnu dužinu od 30 santimetara, a ulovljeni je stvarno džinovski.

- U Ohridskom jezeru do sada su hvatani rakovi sa maksimalnom dužinom od 20 santimetara, a ovaj je imao skoro pola metra. Nema podataka da li je ovaj ulovljeni rak najveći do sada, ali se radi o autohtonoj, a ne endemičnoj vrsti. To znači da ga ima u rekama i jezerima u južnom delu Balkana, jer endemične vrste žive u jednom ekosistemu preko 200 godina - objašnjava profesor Talevski.

(D.J.)