ISTRAŽUJEMO: Otkud tolike zmije u Srbiji
Visok procenat vlažnosti tla, promene u ekosistemu, ali i doba godine u kome se zmije pare, razlog su za sve češće "bliske susrete" ljudi i puzajućih gmazova
Visok procenat vlažnosti tla i promene u ekosistemu izmamile su na površinu zemlje neverovatno veliki broj zmija koje su bukvalno preplavile Srbiju!
Uz to, ovaj deo godine predstavlja period parenja za zmije, pa su manje obazrive i kreću se svuda.
Opšte je poznato da se zmije više plaše od ljudi nego što je obrnut slučaj. Međutim, verujemo da nikom od vas nije svejedno kada mu se, tamo gde se najmanje nada - na ulici, u kancelariji, kupatilu ili dnevnoj sobi, pogledi ukrste s ovim puzajućim stvorom.
Poslednjih dana zabeleženo je nekoliko slučajeva gde su zmije ujele ljude. Poslednji u nizu bio je onaj u Kuršumlijskoj Banji, gde su se pojavile džinovske zmije od četiri i više metara, neuobičajene za ovo podneblje.
- Ljudi ne vole zmije, plaše ih se – kaže Dušan Stojanović, predsednik udruženja Zooplanet, koje se bavi zaštitom ugroženih i strogo zaštićenih životinja.
Baš zbog tog straha ljudi malo znaju o zmijama. Ako se i desi neprijatan susret, ne znaju kako da se ponašaju prema njima i kako da reaguju.
- Ako šetate kroz prirodu ili visoku travu, nosite štap sa sobom. Blago udarajte njime o tlo, gazite čvrsto, zmije će vas čuti i same se skloniti. Nemojte glčedati u nebo, već tamo gde stajete da ne biste nagazili na sklupčanu zmiju – ističe Stojanović i dodaje:
- Mesta kao što su stene ili kamenjari idealna su staništa za zmije, pa ukoliko neko planinari, najbolje je da proveri mesto pre nego se rukom uhvati.
U Srbiji žive smukovi, belouške, šarke, ribarice, poskoci… Međutim, najveći broj ljudi ne zna da ih razlikuje, ne zna ni koja je otrovna.
- Poskoci i šarke su otrovne, ostale ne. Međutim, kada nekoga ujede zmija trebalo bi da ujed tretira kao da je ujed otrovnice, bez obzira na tošto možda i nije. Odmah posle ujeda trebalo bi imobilisati ujedeno mesto i na taj način maksimalno onemogućiti njegovo pomeranje. Tako se onemogućava veća cirkulacija krvi, pa se eventualni otrov slabije raznosi kroz organizam – objašnjava Stojanović i dodaje da se ujedena osoba, bez dvoumljenja, mora obratiti Hitnoj pomoći.
Kazne za ubijanje zmija su veoma visoke, jer su one u Srbiji zaštićene zakonom.
- Kazna za ubistvo smuka iznosi 50.000 dinara . I havatanje zmija je protivzakonito. To mogu da rade samo oni ovlašćeni koji hvataju zmije i koriste ih namenski – dodaje Stojanović.
Naš sagovornik dodaje da se zmije sada već povlače, jer im se period parenja završava, ali da do kraja leta valja biti veoma obazriv.
Što se pojave zmija u gradovima tiče, razlog tome je odumiranje sela i zapuštenost gradskih površina kao i prevelike količine otpada. Sve je više deponija po gradskim sredinama, a samim tim i glodara, tako da zmije prelaze u naseljene površine da bi se hranile.
(Biljana Tasić)