Tlo se greje, i uzima "danak": Ovo leto biće drugačije od prethodnih, a evo šta to znači

Ekstremni vremenski i klimatski uslovi nastavljaju i u 2017. godini

Dugo, toplo leto sa ekstremno toplim periodima je nešto što u Srbiji ni ove, ali ni narednih godina ne bi trebalo da bude iznenađenje. Slično upozorenje, na globalnom nivou, juče je stiglo i od Svetske meteorološke organizacije (WMO), gde navode da se ekstremni vremenski i klimatski uslovi nastavljaju i u 2017. godini.

Preporučujemo

Stvaraju se uslovi za poplave u Srbiji: Početkom aprila, temperatura pada čak 10 stepeni

Evo kada se pomera sat unapred u Srbiji

Da će se ovaj trend na globalnom nivou odraziti i na Srbiju, svedoči i zvanični dokument, odnosno nacionalni izveštaj - Predlog drugog nacionalnog izveštaja Srbije o promeni klime, gde se, između ostalog, navodi da se u Srbiji i na dalje mogu očekivati "pozitivni trendovi temperatura".

Kako piše, za period 2011-2040 očekivani porast temperature će biti od 0,5 do 0,9 stepeni, dok drugi scenario predviđa da bi to povećanje moglo da bude nešto manje, odnosno od 0,3 do 0,7 stepeni. Kada su u pitanju padavine, njih će biti manje nego ranije, a biće i manji broj mraznih dana. Promene broja letnjih dana i broja dana sa tropskim noćima biće najizraženije iznad oblasti sa nižim nadmorskim visinama (Vojvodina i delovi centralne Srbije).

Kako objašnjava klimatolog Verica Gburčik, na promene će se ljudi adaptirati, i mesta strahu nema.

- Prema svim analizama, u jugoistočnoj Evropi otopljavanje je brže i veće nego u centralnoj. Naše područje se već zagrejalo i dalje se greje. Možemo da očekujemo toplu 2017. godinu sa ostalim posledicama koje sa tim idu, poput suše i toplotnih talasa, možda i požara, ali u kasnijem letnjem periodu. U ovo doba godine mogle bi da se dese poplave, odroni i klizišta, mada je verovatnoća za to mala jer nije bilo toliko snega i leda - priča Gburčik za Blic.

Kako navodi, najveća opasnost na globalnom nivou predstoji zbog topljenja leda, i to ne samo što raste nivo mora, već zbog toga što to deluje na zemljinu osu i može da dovede do njenog naginjanja.

WMO je pre dva dana objavila godišnji izveštaj o stanju globalne klime, koji je potvrdio ranije publikovane podatke koji pokazuju da je 2016. godina bila najtoplija u istoriji. Prošle godine prosečna globalna temperatura bila je oko 1,1 stepen viša nego u predindustrijskom periodu, i za oko 0,06 stepeni iznad prethodnog rekorda zabeleženog 2015. godine.

Sa druge strane, meteorolog RHMZ Slobodan Sovilj objašnjava da u zavisnosti od regiona, zavisi i da li će biti manjih ili većih odstupanja od uobičajenih vremenskih prilika.

- Globalno, možda je prošla godina bila najtoplija, ali kada je u pitanju Srbija to nije bio slučaj. Najtoplije leto ovde bilo je 2012. godine, a u Beogradu je najtoplije bilo 2007. godine sa temperaturiom od 43,6 stepeni - priča on.

Kako navodi, vremenske nepogode poput El Ninja i La Ninja mogu da dovedu do većeg ili manjeg broja nepogoda u pojedinim delovima sveta. Međutim, na osnovu toga teško je reći šta će biti trend za Srbiju.

- Svake godine imamo neke ekstremne epizode. Prošle godine smo u Pančevu imali pojavu tornada, u martu su bile obilne padavine, a ove godine u januaru su bili ekstremno hladni dani. Međutim, za sada, nema nikakvog posebnog upozorenja po čemu bi ova godina bila posebna - ističe on.

Kako kaže, čim raste temperatura vazduha, raste i broj vremenskih nepogoda, ali se to ne odnosi na celu planetu, već na neki region ili neki deo sveta.

- Prošle godine temperature su se kretale u normalnim granicama. Jeste bilo nekoliko toplijih dana, ali su na jesen bile temperature bile ispod proseka, pa možemo da kažemo da je sve bilo u granicama - priča Sovilj.

(Telegraf.rs)