"Ono najvrednije što smo imali gorelo je tri dana": Pre 76 godina uništena je zgrada Narodne biblioteke i sve u njoj (FOTO)

U vatri je nestalo 1.300 ćirilskih rukopisa, od kojih je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, 200 starih štampanih knjiga, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije obeležen je danas u holu ispred Centralne čitaonice nacionalne biblioteke kao spomen na uništavanje kulture jednog naroda, ali i poziv sugrađanima na sećanje i odgovornost.

Preporučujemo

Ovo su domaći autori koje "drugovi članovi" najčešće pozajmljuju iz biblioteka

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je, obraćajući se prisutnima, među kojima je bilo i predstavnika diplomatskog kora, rekao da se operacija kojom je 6. aprila 1941. godine uništena Narodna biblioteka zvala "Strašni sud" i sudila je kulturi jednog naroda.

- Neprijatelj je znao šta radi. Tragedija Narodne biblioteka nije bila posledica slučajnosti, nehata, greške. Namerno je gađano u očni živac srpske kulture i srpskog naroda. Pokušali su i skoro uništili DNK srpske kulture sa željom da se jedan narod, njegovo sećanje, duh, identitet prepuste zaboravu - kazao je ministar.

Vukosavljević je podsetio da je plamen tinjao tri dana, da je ono najvrednije što smo imali gorelo tri dana, ali da se taj plamen spržene i spaljene biblioteke simbolično spojio sa plamenom kojim su gorele mošti Svetog Save.

- Ta dva plamena spojila su se simbolično u veliku vatru koja osvetljava našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost. Pitanje je šta ćemo videti u toj vatri. Vatru možemo tumačiti kao tragediju, izazov, kao neprijatelja, ali i kao prijatelja i saveznika - primetio je Vukosavljević.

On je dodao da je na jednom od tih plamenova iznikao veliki simbol srpskog naroda i duhovnosti - Hram Svetog Save, a na drugom veliki simbol srpske kulture, obrazovanja i prosperiteta - Narodna biblioteka Srbije.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković podsetio je da je prilikom nacističkog bombardovanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništena zgrada i gotovo sve što se tu od njenog osnivanja čuvalo.

Blašković je naveo da se tu nalazilo 1.300 ćirilskih rukopisa, od kojih je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, zatim 200 starih štampanih knjiga i inkunabula, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za politiku, kulturu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka časopisa i knjiga.

Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, almanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.

Prisutnima se obratio i generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij koji je konstatovao da su i srpski i ruski narod mnogo stradali tokom dva svetska rata, ali da ono što se desilo u Beogradu prvog dana bombardovanja jeste događaj bez presedana.

- Bulgakov je rekao da rukopisi ne gore, ali mi vidimo da to nije tačno. Rukopisi gore, a mi treba sve da učinimo da se oni sačuvaju. To je u našoj snazi i potrudićemo se da tako uvek i bude - poručio je Vislij.

(Telegraf.rs / Tanjug)