Mišja groznica hara na Balkanu: Čim se vratite iz parka, obavezno ovo uradite da se ne zarazite!

Ova bolest započinje sa opštim simptomima kao što su povišena temperatura, glavobolja i loše opšte stanje

Na klinici za infektivne bolesti "Dr. Fran Mihaljević" trenutno je smešteno osmoro pacijenata zaraženih mišjom groznicom. Najveći broj bolesnika zarazio se na području Medvednice, a manji broj na području Siska, Ivanić Grada, Samobora, Gornje i Donje Stubice. 

Hrvatskoj preti epidemija mišje groznice

Međutim, nakon posete Sljemenu tokom vikenda, ne možete odmah znati jeste li zaraženi, budući da inkubacija može trajati i do 40 dana, iako se najčešće prvi simptomi pojavljuju u roku od 10 do 14 dana.

Mišja groznica je naziv bolesti koji se u javnosti često koristi za hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HGBS). Vezana je za direktan ili posredan dodir sa divljim miševima i njihovim izlučevinama, a do češćeg oboljevanja ljudi obično dolazi u godinama kada je brojčano stanje ovih glodara uvećano.

Da je u Hrvatskoj opet nakon 3 godine pauze zavladala epidemija mišje groznice, Indexu je potvrdila prof.dr.sc. Alemka Markotić, upravnica Klinike za infektivne bolesti Dr. Fran Mihaljević. Poslednja epidemija zabeležena je 2014. godine kad se mišjom groznicom zarazilo preko 200 osoba.

Pacijentu mogu da prestanu da rade bubrezi

Klinika za infektivne bolesti ove je godine već dijagnostikovala ovu bolest kod gotovo 40 osoba.

- Primili smo ukupno 25 obolelih od sporne bolesti, dok smo istu dijagnostikovali kod još 13 pacijenata koji leže u drugim bolnicama - rekla je u razgovoru za Index prof.dr.sc. Alemka Markotić.

Oni sa blažim simptomima u bolnici provedu 10 dana, dok oni sa težim u bolnici borave i do mesec dana. Na sreću, kaže dr. Markotić, u Hrvatskoj većina ima blaži oblik bolesti, pa je smrtnost ispod 1 odsto.

- Ova bolest započinje sa opštim simptomima kao što su povišena temperatura, glavobolja i loše opšte stanje. Nakon toga slede jaki bolovi u stomaku i leđima, koji mogu biti praćeni mučninom, povraćanjem i prolivom, zamućenim vidom, a ponekad crvenilom lica, kao i osipom. Kasniji se simptomi bolesti mogu manifestovati smanjenom količinom urina i pretankom rada bubrega, ali i naglim padom pritiska, pojavom krvarenja i razvojem stanja šoka.

U težim slučajevima dolazi do smanjenog mokrenja ili čak do prestanka mokrenja, a u tom slučaju pacijenti moraju par dana na dijalizu. Potom dolazi do obilnog mokrenja, pri kojem izluče do 16 litara urina. Nakon toga sledi faza oporavka.

Bolest kod nekoga može ostaviti blaže posledice, a kod nekih može doći do povišenog krvnog pritiska ili smanjene funkcije bubrega, pa preporučujemo bolesnicima da se obavezno jave jednom godišnje na opštu kontrolu - rekla je dr. Markotić za Index.hr.

Jedino je nema na obali

U onim najtežim slučajevima koji su, kako kaže, u Hrvatskoj izuzetno retki, može doći do prestanka rada bubrega, šoka i smrti. Epidemije se javljaju ciklično, a do njih dolazi kad tokom jeseni bude puno žireva bukve pa glodari imaju mnoštvo hrane na raspolaganju.

- Oni su prenosioci bolesti koji izlučuju virus u prirodu, ali ne treba zbog toga izbegavati odlaske u prirodu, već se u njoj treba odgovorno ponašati. Virus mišje groznice prenosi se udisanjem prašine. Najviše je ima na Medvednici, ali i u celoj Hrvatskoj, osim na obali.

Tokom 2012. godine bilo je zaraženo 20 osoba koji su neposredno pre toga boravili na planini Medvednica.

Prilikom boravka u prirodi potrebno je dobro prati ruke, dezinfikovati ih. Posebno mogu biti ugroženi pušači koji prljavim rukama dodiruju lice. Isto tako, ako se beru šumski plodovi, treba ih jako dobro oprati. Ne dirati mesta na kojima žive miševi, ne ležati na zemlji, ne valjati se po zemlji - kaže dr. Markotić.

Potom je dodala kako su se prvi slučajevi zaraze mišjom groznicom, koja se ne prenosi sa osobe na osobu, pojavili krajem decembra, dok od januara raste broj zaraženih.

Epidemiolog iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Iva Pem Novosel u razgovoru za Index je kazala da od mišje groznice oboljevaju uglavnom odrasli od 20 do 50 godina.

- Ono što je interesantno je to da nismo zabeležili da su njome zaražena deca. Najmlađe dete koje je bilo zaraženo bilo je staro oko 14 godina. Deca su očigledno, zbog svog imuniteta, otpornija na ovu bolest - rekla je dr. Pem Novosel.

Evo što ne smete da radite u prirodi

U zadnjih petnaest godina broj prijava mišje groznice sa bubrežnim sindromom u Hrvatskoj znatno varira. U proseku je oko šezdeset prijava godišnje (najmanje 6 obolelih 2013. godine; najviše 317 obolelih 2002. godine).

HZJZ savetuje da se prilikom boravka na otvorenom ne sedi i ne leži na tlu, posebno ne na mestima gde su uočeni miševi ili njihovi tragovi. Tokom boravka u prirodi potrebno je dobro čuvati hranu i piće, kao i lične stvari od dodira sa miševima i njihovim izlučevinama.

Ne ostavljati ostatke hrane i druge otpatke u prirodi, ne piti vodu iz neuređenih šumskih izvora, ne dirati mesta gde se nalaze miševi, kao ni uginule miševe bez rukavica i maske.

Što se tiče čišćenja zatvorenih prostorija u kojima je moguće da su bili miševi, preporučuje se da se nosi zaštitna maska, da se ne mete niti usisava, već da se prilikom čišćenja koristi mokra krpa i alkoholni rastvor, kako bi se izbeglo dizanje prašine.

(Telegraf.rs)