Srbiju od grada čuva 2.700 strelaca s platom od 4.000 dinara!

Kada počne nevreme i krene da grmi svi sa njiva beže kući, traže zaklon, a ja iz svoje kuće trčim u njivu

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca sa mesečnom platom od 4.000 dinara.

Preporučujemo

UPOZNAJTE NAJMLAĐEG VINARA SRBIJE: Hteo da postane političar, ali je ljubav prema čokotima pobedila

Oni na gradonosne oblake dejstvuju sa 1.350 aktivnih protivgradnih stanica kojima upravlja 13 Radarskih centara. Protivgradna zaštita je počela 15.aprila i traje do 15.oktobra.

- Biti strelac na protivgradnoj stanici je težak i vrlo odgovoran posao - izajvio je danas stručni saradnik gradonačelnika Jagodine Miroslav Cvetić.

Jagodina je jedna od malobrojnih lokalnih samouprava koja strelce na svojoj teritoriji, njih 30 na 15 lansirnih rampi, stimuliše sa po 4.000 dinara, koliko dobijaju i od države, a strelcima koji stanuju daleko od protivgradne stanice i moraju putovati, grad je obezbedio 50 litara goriva za sezonu, istakao je Cvetić.

- Nije lako biti strelac na protivgradnoj stanici, treba i hrabrosti, da po kiši, nevremenu, oluji, vetru, kada grmi, seva, noću i danju, biti uz radio stanici radi veze sa centrom, ići do protvgradne stanice, pripremiti se za dejstvo i čekati naredbu. Često puta naredba i ne stigne, jer je tako procenjeno od strane Radarskog centra, ali strelac mora biti tu - rekao je Cvetić.

On je dodao da je kretanje strelca u sezoni "ograničeno", moraju prijaviti svaki odlazak iz mesta, kod lekara naprimer, dižu ih sa slave, sa švdbi...ali to je njihova obaveza.

- Jedan strelac mi je rekao ovo: ''Znaš Miroslave, kada počne nevreme i krene da grmi svi sa njiva beže kući, traže zaklon, a ja iz svoje kuće trčim u njivu na protivgradnu stanicu" - priča Cvetić.

Strelci su, dodaje, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovrom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i gradom Jagodinom, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

- U velikoj većini i sami strelci su seljaci, žive na selu i obrađuju imanja - rekao je Cvetić.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po nardejenju dejstvuju, dodao je on.

Cvetić je istakao da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

(Telegraf.rs/Tanjug)