Dinar i evro će jednom biti zamenjeni, i zato treba ulagati u ove valute! (FOTO)

Ono što je većini zajedničko je da se dobijaju takozvanim "kopanjem", kao i da postoji limitirana serija jedinica (novčića), pa vrednost tih novčića vremenom skače

Svetski stručnjaci kažu da će novac kakav poznajemo u narednim decenijama zameniti kriptovalute, elektronski novac o kome se kod nas malo zna. Većina je čula za bitkoin, ali je manje poznato da je on samo jedna od čak 820 različitih kriptovaluta koje možete naći na internetu.

Preporučujemo

Evo kako je Beograđanin koji je ucenjivao Spilberga došao do kopije blokbastera

Zlato više nije najvrednije, a nije ni dijamant: Jedna stvar ih je pretekla, prvi put u istoriji!

Ono što je većini zajedničko je da se dobijaju takozvanim "kopanjem", kao i da postoji limitirana serija jedinica (novčića), pa vrednost tih novčića vremenom skače.

Bitkoin

Najbrži rast svakako ima ova valuta, pa je njegova vrednost za samo tri dana skočila sa 1.400 na 1.567 dolara. Poređenja radi, u novembru prošle godine ova valuta je vredela 726 dolara, pa je onaj ko ga je tada kupio za nekoliko meseci profitirao 100 odsto.

- Najednostavniji i najmasovniji način zarađivanja bitkoina je takozvano "kopanje". To je način na koji vaš računar obrađuje određene transakcije koristeći algoritme za kriptovanje, kojima formira opet takozvane "blokove", iz kojih se kasnije ostvaruje profit. U principu, to je jedan jako složen proces - ispričao je za "Blic" programer koji je upućen u priču o bitkoinu, a hteo je da ostane anoniman.

Za početak, mora se kupiti adekvatna oprema. Po rečima našeg sagovornika, ni najmoćniji "gejmerski" kompjuteri nisu dovoljno jaki da podrže "kopanje", koje se sastoji iz rešavanja ekstremno komplikovanih matematičkih operacija.

- Proizvode se specijalni računari. Oni su u specijalnom kućištu, imaju četiri grafičke kartice, pošto se algoritmi za bitkoin oslanjaju na njih, i znatno su jači od standardnih. Prošle godine je za jedan takav računar trebalo izdvojiti između 1.500 i 2.000 evra, što se isplati posle manje od godinu dana, u zavisnosti od aktivnosti - reči su našeg sagovornika, a ceo tekst o tome kako doći do najvrednije kriptovalute možete pročitati ovde.

Eter

Etereum, kao i bitkoin predstavlja "blokčejn" - platformu na kojoj se prave aplikacije i programi. Kriptovaluta koja se koristi unutar poslovanja na ovom "blokčejn" sistemu je eter. Napravio ga je ruski informacioni genijalac Vitalik Buterin 2013. godine, koji je proširio bitkoin priču programskim instrukcijama. Preko "kraud fandinga", odnosno javnog predstavljanja projekta i ideja sa ciljem prikupljanja sredstva, Buterin je skupio 18 miliona dolara i počeo da razvija ovaj "blokčejn".

Kriptovaluta eter trenutno ima vrednost od 100 dolara i zahvaljujući potražnji i potencijalnoj upotrebnoj vrednosti, od početka godine je porasla čak 10 puta (u januaru je vredeo 8 dolara). Koristi se samo radi pokretanja aplikacija i programa, a do nje se dolazi na nekoliko načina.

Najlakši način da se dođe do ove valute jeste kupovina na onlajn berzama.

Lajtkoin

Tehnički veoma sličan bitkoinu, i kao i ripl obezbeđuje transakcije koje gotovo da nemaju nikakve dodatne troškove. Četvrta je najveća kriptovaluta, a lansirao ga je Čarli Li, bivši Guglov zaposleni 2011. godine. Jedan vredi oko 10 dolara, što nije njegova naveća vrednost. On je imao uspone i padove, a maksimalna cena mu je bila 29,7 dolara.

Ripl

Ripl je ime i kriptovalute i i otvorene mreže za plaćanje tom valutom. Cilj i motiv njegovog nastanka je da se "razbiju mreže" poput finansijskih institucija, Pejpala i ostalih koje naplaćuju provizije za transakcije i menjačke poslove. Ideja osnivača, kompanije Riplkoin, je da "novac protiče slobodno". Kao i u slučaju bitkoina, postoji ograničen broj jedinica ove valute. Trenutna vrednost je oko 0,1 dolara, ali mu prognoziraju rast.

Daš

Otvorena mreža koja nudi instant i privatne transakcije. Lansirana 2014. godine, s ukupno maksimalnom emisijom od procenjenih 19 miliona novčića. Kao i kod bitkoina i drugih valuta, dobija se "kopanjem", odnosno izvršavanjem ekstremno složenih matematičkih operacija, i ukoliko je rešenje tačno, dodaje se "blokčejnu" i zauzvrat dobijate "daš". On se može kupiti i na onlajn berzama, a jedan vredi oko 100 dolara (jula 2016. vredeo je 10 dolara)

Monero

Šesta najveća kriptovaluta lansirana je 2014. godine kao bitmonero. Njegova glavna emisija iznosi 18,4 miliona novčića, koji se "kopaju" do 2022. godine. Kako mu je rasla zaštita privatnosti, tako ga je prihvatao sve veći broj korisnika, a u 2016. je imao rast 40 puta. Na današnji dan jedan monero je vredeo 30,92 dolara. U julu prošle godine vredeo je 1,47 dolar, da bi do oktobra porastao na 13.

(Telegraf.rs / Blic.rs)