Profesor Milenko poznaje 100.000 biljka: Čitav život je posvetio nauci i prirodi, studenti ga obožavaju, a čuva retko blago (VIDEO)

U rodnom selu, u blizini svoje kuće, profesor brine o prirodnom staništu Gromiželj, za čije se ime na karti najznačajnijih na planeti, po velikom broju registrovanih ugroženih biljnih i životinjskih vrsti, sam potrudio

Profesor dr Milenko Ćurčić, jedan od najuglednijih univerzitetskih profesora u Republici Srpskoj i BiH, postao je čuven ne samo po izuzetnim predavanjima na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Istočno Sarajevo već i po neprestanom istraživačkom radu u prirodi, jedinstvenom muzeju na otvorenom i u zatvorenom prostoru u rodnom Velinom Selu, nedaleko od Save i Drine, kao i po poznavanju najmanje 100.000 raznih biljaka "u glavu".

Dalibor je godinama radio na gradilištima i nisu mu plaćali, a onda je odlučio da se vrati kući i stvori svoju farmu ovaca (FOTO)

Ovaj vrli stručnjak, Semberac po rođenju, nije pao duhom kada je, uoči rata, s porodicom napustio Tuzlu, posle višegodišnje profesure u tom gradu, ali ni posle poplava u Semberiji, pre tri godine, kada su silne vode osetno oštetile njegove muzejske zbirke i prostor koji je, godinama, s ljubavlju podizao, negovao i predstavljao radoznaloj publici. Uz silna znanja, pokazalo se, ima i veliku energiju da sve počne skoro iz početka, pišu Novosti.rs.

Muzej u Velinom Selu, ušuškan u prelepo dvorište tradicionalne Semberije, mesto je gde mogu da se vide mnoge vrste biljaka čija su imena ispisana na latinskom i srpskom jeziku. Profesor Milenko, osim osnovnih znanja, za svaku biljku ima zanimljivu priču, anegdotu, zgodu i nezgodu iz naroda i svedočenje o njenoj lekovitosti.

- U dvorištu u kom je ponikao ovaj izuzetni stručnjak i čovek nalaze se baš svi predmeti koji su u domaćinstvima Semberije korišćeni decenijama i vekovima, od razboja za tkanje ćilima i krpara, pa do opreme za stoku. Ovo je sjajna riznica naše kulturne baštine, tradicije, običaja i naučnoistraživačkog rada, gde je otišao tri koraka dalje od mnogih univerzitetskih profesora u regionu - priča akademik Dragoljub Drago Mirković.

U rodnom selu, u blizini svoje kuće, profesor brine o prirodnom staništu Gromiželj, za čije se ime na karti najznačajnijih na planeti, po velikom broju registrovanih ugroženih biljnih i životinjskih vrsti, sam potrudio. To je, danas, nedaleko od ušća Drine u Savu, mesto koje posećuju biolozi sa svih meridijana, pišu Novosti.rs.

Ribica mrguda

- U močvari Gromiželj ustanovili smo postojanje ribe umbra krameri, poznate u narodu kao mrguda, čija je evolucija počela pre 400 miliona godina. Kad mi je, prvi put, pokazao Žarko Vikić, profesor fizičkog, odmah sam znao da je reč o blagu koje mora da se zaštiti, što smo narednih godina i učinili. U međuvremenu, na moju inicijativu, svesrdno se uključio Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa, pa je, sa svojim stručnjacima, nekoliko godina istraživao močvaru Gromiželj, gde je identifikovano više od 450 vaskularnih (viših) biljaka i na desetine životinjskih vrsta koje su na listi retkih, pa čak i ugroženih u Evropi i svetu. To su baš primerci sa takozvane crvene svetske liste - priča ponosno profesor Ćurčić.

Močvara Gromiželj prostire se na površini većoj od 500 hektara, a rešenjem Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS obuhvata tri stepena zaštite lokaliteta Gromiželj, pišu Novosti.rs.

Uspešna karijera

KAO izuzetan poznavalac biologije, i sa darom za lepo izlaganje, dr Milenko Ćurčić je ovu nauku učinio ne samo pristupačnom, već i omiljenom generacijama svojih studenata. Njegovim đacima, kao i većini ljudi na obe obale Drine i Save, prva asocijacija kada se pomene njegovo ime su biljke i svet u kojem one žive.

(Telegraf.rs)