TELEGRAF OTKRIVA: Gde je dečak iz izbegličke kolone 17 godina posle "Oluje"! (FOTO) (VIDEO)
Dragan Mioković, dečak čija je slika za volanom traktora u izbegličkoj koloni 1995. godine obišla svet, danas živi u Beogradu, srećno je oženjen i čeka bebu
Dvesta pedeset hiljada ljudi u jednoj koloni. Rame uz rame muškarci i žene, stari i mladi, sirotinja i bogati. Iznad Knina grme granate, oko puta odzvanjaju pesma i psovke hrvatskih vojnika. Kilometar po kilometar puta izbegličke kolone osvaja i stari traktor, za čijim je volanom Dragan Mioković (12). Počela je "Oluja".
Sedamnaest godina kasnije, dok Srbi opelom obeležavaju godišnjicu jednog od najvećih stradanja u istoriji, a Hrvati slave dan oslobođenja, dečak čija je slika obišla svet i postala deo TV špica danas je odrastao čovek. Iako su mu rat i izbeglički život obeležili detinjstvo, Dragan za Telegraf kaže da "Oluju" ne pamti kao užas i da je sve to za njega danas "daleka uspomena".
Sa majkom i mlađim bratom Duškom tog 4. avgusta 1995. napustio je svoj dom "dok akcija ne prođe". Sa nešto osnovnih stvari, iz sela u okolini Gračaca, uputili su se negde na sigurno, ni ne sluteći da se nikad neće vratiti u zavičaj. Danas svi žive u Beogradu. Junak naše priče je uspešan mladi čovek, srećan i od nedavno oženjen.
- Živim sa suprugom Ivom i čekamo bebu, termin je u narednih 10 ili 15 dana. Znamo da će biti devojčica i zvaće se Hana. Živimo u iznajmljenom stanu i lepo nam je - kaže Dragan za naš portal.
Vrlo zainteresovan za kompjutere i dizajn, Dragan je danas uspešan u kreiranju specijalnih efekata za filmove i reklame, ali to uglavnom radi preko interneta. Do sada je sarađivao sa brojnim američkim kompanijama. U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od "Oluje", bio je pre nekoliko godina, kako bi izvadio dokumenta.
- Čudno mi je sada tamo. Velebit je ostao isti, i to me podseća mnogo na detinjstvo, ali livade i puteljci su se promenili i sve mi sada izgleda manje. Imao sam osećaj ko da sam u snu. Nije mi bilo realno - poverio nam se Dragan.
OLUJA U KRAJINI, TIŠINA U SRBIJI
Početkom avgusta 1995. godine, hrvatske i muslimanske snage se udružuju i zauzimaju strateški važne krajiške gradove Glamoč, Bosansko Grahovo i Drvar, kao i donje Livanjsko polje, gde većinsko stanovništvo čine Srbi. Presečena je linija snabdevanja Srba u Hrvatskoj, a Knin je opkoljen sa tri strane.
U zoru 4. avgusta, Amerikanci bombarduju radare krajiških Srba. "Oluja" počinje napadom na tzv. sektore "Sever" i "Jug" na frontu dugom 700 kilometara. Hrvatske snage probijaju prve linije odbrane Srba na 30 smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospićkom i splitskom području. Već 5. avgusta padaju Knin i veći deo Dalmacije.
Srpski civili napuštaju zauzeta područja. Kolone izbelica na traktorima i drugim vozilima su preko Republike Srpske krenule ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskih snaga. Srpski mediji skoro potpuno ignorišu pad Krajine, a srpska policija kolonu sa auto-puta Beograd-Zagreb upućuje ka unutrašnjosti Srbije, uglavnom prema Kosovu.