ISTORIJA ROKENROLA: Vreme kada su na rokere gledali kao na četnike (FOTO)

Istoričar Aleksandar Raković u knjizi “Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968.” otkriva ko su bili prvi rokeri, ko je u Beograd donosio prve ploče, a ko nosio mini suknje i zašto Tito nije voleo rokenrol

Kada je 1963, ni danas se ne zna ko iz vrha Komunističke partije, u izveštaju Saveza omladine Jugoslavije, u kojem je stajalo da "treba osuditi pevanje rokenrola na talasima Radio Beograda", crvenom olovkom napisao: ”Zahvaliti, a ne osuditi”, rokenrol je iz izazova prerastao u tihog saveznika socijalističkog društva.

Preporučujemo

Tih dana samo subotom u Beogradu je oko 50.000 ljudi posećivalo igranke, što je bio ekvivalent fudbalskoj publici.

- Šezdesetih se vodila mrtva trka između toga da li je popularniji Šekularac ili neki od rokera - priča za Telegraf istoričar Aleksandar Raković, koji je u doktorskoj disertaciji “Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968, Izazov socijalističkom društvu” razgolitio sve socijalističke političke i ideološke drame usko povezane s rokenrolom.

Raković je bez dlake na jeziku napisao ko su bili prvi rokeri, ko je prvi nosio dugu kosu, a ko mini suknje, šta je značila Gitarijada i kako je izgledao rivalitet između kultnih grupa tog vremena Elipsi i Silueta, kroz priču s legendama onog vremena.

Ovih dana uveliko radi na nastavku knjige, svojevrsnoj analizi rokenrola između 1971. i 1981. Na pitanje koja je bila najmarkantnija zabrana komunističke partije kada je rokenrol 60-ih u pitanju, kaže:

- Bilo je rezervisanosti, ali ne i zabrana! Rokenrol se samo jednom pojavio kao problem, i to u ideološkom smislu 1966. godine. Bilo je to u vezi s trvenjima u Savezu komunista Jugoslavije između Kardeljeve i Rankovićeve struje. Rankovićeva struja je izgubila, te joj je pored svega napakovano i to da je bila “dobra s omladinom sklonom novim vrednostima”, a najveća nova vrednost omladine u to vreme bio je rokenrol. Posle beogradske Gitarijade 1966. definitivno je prelomljeno da je rokenrol muzika mladih, koja treba da dobije afirmativnu ulogu u društvu i privuče ih socijalizmu. Tada se praktično formira model primernog socijalističkog omladinca istovremeno naklonjenog zapadnim kulturnim vrednostima, što se u potpunosti poklapalo s tadašnjom državnom politikom − da bude prozor Zapadu na Istok i Istoku na Zapad.

- Za prve rokenrol bendove religija uopšte nije bila tema, jer nije igrala nikakvu ulogu u njihovom društvenom životu. Partija je već 1952. raskrstila s pravoslavnom crkvom, potisnuvši je na margine društva. Kod katolika su, međutim, pre svega zbog podrške Vatikana i Zapada, stvari stajale sasvim drugačije. Katolička crkva je žestoko uzvratila partiji između ostalog i preko rokenrola, uočavajući na vreme njegovu moć. Pod katoličkim okriljem 1965. je osnovan VIS Žeteoci, i to od učenika katoličkih škola, koji je imao za cilj da promoviše rimokatoličku ideologiju među mladima. Crkva čak otvara društvene klubove pri crkvama, za rok sastave, kako bi svirali rokenrol.

(Katarina Vuković / Foto: Marko Todorović)