DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI: Svetitelj kome se mole i muslimani!

Pred moštima ovog sveca mnogi bolesni uspeli su da se iscele, a nije retkost da u manastir Ostrog dolaze i pripadnici drugih religija kako bi pronašli mir i pomoć

Danas se slavi uspomena na Svetog Vasilija Ostroškog, a pred njegovim moštima mnogi bolesni uspeli su da se iscele. Takođe, nije retkost da u manastir Ostrog dolaze i pripadnici drugih religija kako bi pronašli mir i pomoć.

Preporučujemo

ŽIVOT SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG

Sveti Vasilije rođen je u selu Mrkonjić u Popovom polju 28. decembra 1610. godine od roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na rođenu je dobio ime Stojan. Iako su bili siromašni, Jovanovići su važili za pobožnu porodicu koja redovno posećuje sva bogosluženja.

Dolaze, štaviše, i iz inostranstva. Kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, i mnogi nazivaju decu imenom Vasilijevim, a mnogi tu sklapaju brak, ili se ispovedaju i pričešćuju, ili traže da im se čitaju molitve za zdravlje.

TEŠKO BOLESNA FATIMA I SVETI VASILIJE OSTROŠKI

Muslimani Gušo i Ševka Zajko su 6.maja 1964.godine doveli tada teško bolesnu ćerku, takođe muslimanku, Fatimu na Ostrog. Od  strahovitih grčeva u celom telu patila je punih pet godina. Bolovi su je bacali u nesvest te je u tim mukama vikala, ružila i svoje najmilije.

Za tih pet godina teške bolesti, koja je prelazila u ludilo, sa bolesnicom su obišli sve lekare, vračare i travare, ali leka i pomoći nije bilo. Čuli su za isceljenja od takvih bolesti u Ostrogu, pa su bolesnu Fatimu njen rođak Asib i komšinica Ševka doveli u Gornji manastir.

Kada su je doveli pred crkvu u kojoj leži telo Svetog Vasilija, bolesnica je iz glasa vikala“ Neću tamo da ulazim“.

To je ponovila nekoliko puta, uz ludačke trzaje da se vrati nazad. Čuvar kivota otvorio im je crkvu, malo kasnije i kivot Svetog Vasilija, i pomogao da bolesnicu privedu Svetitelju. Sa velikom mukom u tome se na kraju i uspelo.

Rodbini bolesnice pošlo je za rukom da je ubede i da celiva Svetitelja, što je ona i učinila.

U tom trenutku nju snađe neko užasno grčenje i drhtanje, da je to bilo strašno i gledati. Pošto se malo smirila, bolesnici je pročitana molitva. Po svršenoj molitvi nju tek tada uhvati neka jeziva muka i trzaji, od kojih je spopade takvo znojenje, da je za kratko vreme bila sva mokra. To stanje ne potraja dugo.

Neočekivano, na očigled svih ljudi, nju iznenadno obuze neki mir i spokojstvo, koje se jasno odražavaše na njenom licu. Ona se potpuno smirila, kleknula kod kivota Svetitelja i počela da se moli: "Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih. Ništa me ne boli."

Puno je još svedočenja o čudesnim iscelenjima koja su se desila pod Ostrogom, a kult Svetog Vasilija Ostroškog uspeva da opstane i u ovo teško vreme za Crkvu koju potresaju skandali vladika koji se ne ponašaju kako dolikuje vladičanskom činu.

Možda bi trebali da se ugledaju na ovog svetitelja koji se slavi danas i pomognu narodu, obnove svetinje, život provode u molitvu i postu, a ne da se narod sablažnjava njihovim voznim parkovima i raskošnim životom.

Bilo bi dobro kad bi se episkopi poput Amfilohija i Atanasija Jevtića malo više ugledali na život Svetog Vasilija Ostroškog, umesto što bacaju kletve na skupovima, drže govore mržnje i pozivaju na linč. Ne priliči takvo ponašanje episkopskom zvanju. Sveti Vasilije je pokazao put kojim bi trebali da idu, a očigledno je da je većina episkopa SPC daleko od tog puta, čast izuzecima.

(M. B.)