JEDINI U SVETU: Samo Beograd ima mjuzikl u kome igraju deca sa autizmom! (FOTO)

Mnogo je onih koji kažu da je umetnost u našoj prestonici mrtva. Međutim, pojedincima ipak pođe za rukom da pokažu onu "drugu stranu medalje". Telegraf vam otkriva umetnika koji je svojom predstavom postao prvi reditelj u svetu koji je uspeo da uvede mlade sa autizmom na velika vrata pozorišne scene

Beogradska pubilka sa oduševljenjem je pozdravila prvi inkluzivni mjuzikl "Čarobno putovanje" u kojem glavne likove tumače mladi ljudi sa autizmom. Pozorišni komad sa potpisom reditelja Đorđa Makarevića, za samo godinu i po dana ostvario je veliki uspeh a najubedljiviji dokaz toga je prestižna Nagrada grada Beograda.

Reditelj Đorđe Makarević, ovom predstavom je stekao status jedinog reditelja u svetu kojem je pošlo za rukom da realizuje ovakav projekat.

Mjuzikl je napravljen po uzoru na tekst Žila Verna “Put oko sveta za 80 dana”. Premijera ovog dela bila je 1. aprila prošle godine, povodom Svetskog dana ljudi sa autizmom, prva repriza zatvorila je 40. međunarodni festival “INFANT”, a sledeće izvođenje koje nas očekuje zakazano je za 13. oktobar 2014. godine.

Šta te je motivisalo da napraviš predstavu u kojoj glavne uloge tumače mladi sa autizmom?

 - Motivisala me je činjenica da ovakvu predstavu niko u svetu nije napravio do sada. Bilo je mnogo reditelja koji su na scenu izvodili ljude sa autizmom ali su se njima nedovoljno bavili, nisu im davali adekvatne zadatke i to je činilo da ljudi sa autizmom ostanu marginalizovani i budu samo prolazni faktor u umetnosti. U ovoj predstavi deca igraju, glume i pevaju čak sat i 15 minuta. Oni su glavni akteri!

Koliki je izazov biti reditelj ovakve predstave?

 - "Čarobno putovanje" je bio najveći izazov u mojoj karijeri. Kada sam započinjao ovaj projekat, stručni saradnici su me opominjali da, sa medicinmske strane, mladi sa autizmom mogu da zadrže pažnju samo 15 minuta.

Kako ti je pošlo za rukom da napraviš predstavu od sat i petnaest minuta?

 - Tri godine veoma posvećenog rada, ljubavi, davanja, posvećenosti... Deca su obožavala svaki susret sa svima nama, a veliku podršku sam imao i u roditeljima te dece, što mi je veoma značilo. Veoma sam zahvalan hrabrim roditeljima, jer da njih nije bilo i da oni nisu bili istrajni, predstava se nikada ne bi dogodila. Najveći problem u je u onim roditeljima koji svoju decu drže kod kuće ili ne rade dovoljno sa njima, posebno kada je reč o razbijanju predrasuda.

Ti si prvi kojem je pošlo za rukom da uključi inkluziju u mjuzikl, da li si imao pomoć nekog stručnog lica?

 - Ne, ali sam imao posvećene roditelje i istrajne saradnike. Svi koji se bave medicinom su mi govorili da nikada neću uspeti sa napravim predstavu sa autističnom decom. Kad god sam govorio da planiram da napravim ovu predstavu, mnogi bi osporavali moje ideje, čak je bilo i onih koji su me gledali sa podsmehom uz objašnjenje da pažnja osoba sa autizmom ne traje duže od 15 minuta. Od tada sam se još više trudio da uspem i da napravim predstavu od "nemogućih" sat i 15 minuta.

Zašto si napravio predstavu po tekstu Žila Verna?

 - Kao reditelj, upoznat sam sa biografijama mnogih pisaca, pa sam se odlučio za ovaj tekst zbog toga što je Žil Vern bio pisac koji se borio protiv diskriminacije ljudi. Drugo, zato što niko u svetu nije napravio mjuzikl "Put oko sveta za 80 dana", nikada, niko. Da ne pričam o tome da niko do sada nije napravio mjuzikl sa inkluzijom. Inače, sama priča je zanimljiva i govori o tome da ljudi na svom životnom putu upoznaju različite ljude i nakon upoznavanja - razbijaju predrasude.

Na koji način su učesnici predstave dobijali uloge?

 - Svako dete je u projektu angažovano prema svojim kapacitetima, odnosno prema svojim mogućnostima. Trudio sam se da rediteljski iskoristim maksimum iz svakoga od njih. Otkrio sam mnoge njihove talente i pomogao im da ih usavrše.

Kako je izgledalo otkrivanje ko ima koji talenat?

 - To je nešto božanstveno. Svako ko primeti njihov talenat ostane fasciniran, nezavisno od toga šta je u pitanju: čitanje teksta, pevanje određene numere, šta god. Njihovo pamćenje je neverovatno, jer ono što nauče ostaje za "vijek i vjekova", tako je najveći rediteljski izazov bio znati šta tačno želite da dobijete od njih.

Kakav uspeh je doživela predstava do sada?

 - Uključujući premijeru i gostovanje na dva festivala, do sada smo imali 5 izvođenja predstave i svaki put smo imali stajaće ovacije. Sve je bilo savršeno. Dobili smo najprestižniju nagradu u oblasti umetnosti, a to je Nagrada grada Beograda.

Kakva je budućnost ove predstave?

 - Pošto se zove "Čarobno putovanje", nadam se da će se naredna izvođenja nastaviti "čarobno" i da ćemo nastupati preko granica Srbije, tim pre što ovakva predstava ne postoji nigde u svetu, pa čak ni na čuvenom Brodveju.

Ko vam je pomogao da realizujete predstavu "Čarobno putovanje"?

 - Predstava je rađena u koprodukciji sa Republičkim udruženjem Srbije za pomoć osobama sa autizmom i Ministarstvom rada. Veliku podršku sam dobio i od Pozorišta na Terazijama, AKUD "Lola" i organizacije "Tutti Sbija". Veoma sam zahvalan svim saradnicima koji su posvećeno radili.

Za kraj, Makarević poručuje svima koji se bave osobama sa posebnim potrebama, da to rade iz ljubavi i na pravi način jer će jedino tako postići željene rezultate.

UPOZORENJE: Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje ovog intervjua bez dozvole uredništva portala Telegraf.rs. Prenošenje intervjua, dela intervjua ili fotografija smatraće se kršenjem autorskih prava.

(Mihajlo Pavić)