99 odsto ove srpske planine je pod šumom: Zovu je "plava planina" zbog brojnih izvora vode

Između Kruševca, Prokuplja, Blaca i Aleksinca, smestio se Veliki Jastrebac, jedna od najšumovitijih planina Balkana. Prostor od preko 39.000 ha, krajem pretprošle godine, i zvanično je proglašen Parkom prirode kako bi se izuzetan biodiverzitet i retke vrste dodatno zaštitile, za šta se staraju „Srbijašume", prenosi RTS.

Prizor koji se retko viđa, jeleni, srne i divlje svinje u svom prirodnom staništu. Na površini od 26.000 ha lovišta Veliki Jastrebac, reprocentar i uzgajalište sa uspehom rade gotovo tri decenije.

Preporučujemo

„Osnovni cilj uzgajališta je naseljavanje jedinke jelena evropskog na prostor slobodne prirode Velikog Jastrepca i u drugim lovnim područjima Srbije. Od 2016 godine u slobodnu prirodu Velikog Jastrepca ispuštujeno preko 40 jedinki i trenutna brojnost je procenjena negde na 80. Trenutno gazdujemo sa punim kapacitetima, brojno stanje divlje svinje na celoj površini je oko 200 jedinki, takođe i srneće divljači“, navodi Tomislav Radosavljević, rukovodilac službe za lovstvo ŠG „Rasina“ Kruševac.

Veliki Jastrbac oduvek je obilovao izuzetnim mikrolokalitetima. Od brojnih izvora mineralne i termalne vode u selima podno planine, do vrednih šumskih ekosistema sa stotinak vrsta ptica, i isto toliko biljaka i gljiva pod najvećim stepenom zaštite.

Saša Đurđević, direktor ŠG „Rasina“ Kruševac kaže da postoje osobenosti.

"Jela se na Jastrepcu od prirode javlja na najnižoj nadmorskoj visini na Balkanu. Jela se u gazdinskoj jedinici Lovmnička reka od prirode javlja već na od oko 300m, što je nekarakteristično, ona je vrsta koja je predviđena za veće nadmorske visine. A plava planina je zovemo mi šumari zato što, ono što ja volim da kažem, na Jastrepcu ne možeš da umreš od žeđi. Jastrebac ima mnogo izvora pijaće vode koje su, ja mislim da je zvaničan podatak, preko 90% su A+ kvaliteta za piće."

"Za Jastrebac se kaže da je najšumovitija planina zato što je 99% planine pod šumom, znači samo 1% čine čistine. Jastrebac je naročito zaštićen zbog planinskog javora koji je retka, ugrožena vrsta . Oko 700 ha, na kruševačkoj strani, na vrhu planine. Malte ne najveća površina pod planinskim javorom u celoj Srbiji se nalazi na teritoriji Jastrepca“, ističe Ivan Prvanov, rukovodilac odeljenja za planiranje i gazdovanje šumama ŠU Rasina.

Sa novim statusom zaštite, Veliki Jastrebac postao je još značajnija destinacija za ekoturizam i planinarenje, uz brigu za očuvanje prirodne ravnoteže. Jer budućnost planine zavisi od toga koliko ćemo umeti da je sačuvamo za generacije koje dolaze.

(Telegraf.rs / RTS)