Žene lude kad čuju šta Dejan zna, a boemi gore od želje da ga ovo pitaju: Beogradski šmeker spojio nespojivo

"Kažu, pogledaj, gajiš cveće i ideš po kafanama. I to mi je postao posao. Mnogo je lepo kad radiš nešto što voliš", priča nam Dejan Dragićević, beogradski šmeker, koji ne propušta dan bez dobre hrane, fine šetnje, uživanja u svojoj bašti i, na prvom mestu, porodičnih trenutaka.

Preporučujemo

Supruga, nekadašnja košarkašica koja je dobila i nacionalnu penziju, ne petlja oko kuhinje, to je njegov reon. Najlepša bašta Rakovice, njihovo dvorište, takođe je njegovo čedo. Ali zato mu je životna saputnica, s kojom je inače prošao pola sveta, desna ruka za društvene mreže, snimanja i organizaciju jer treba odgovoriti na zahteve više od 600.000 pratilaca na raznim društvenim mrežama.

Muškarac i to dvometraš, koji se bavi cvećem, neobična je slika u Srbiji, ali to je i te kako prijemčiv hobi koji otvara vrata čudesnog sveta biljaka.

"Mene su i ranije gledali kao Dejan, cvećar, baštovan, ludi. I društvo moje, kad sednemo u kafanu, počne 'ti i tvoje cveće, selebriti, kakvo cveće, koga to interesuje', rekoh, mene interesuje i mnoge ljude interesuje", priča nam Dejan.

Nema onoga koga Dejan neće hipnotisati pričom o svetu flore. Prošetali smo desetak minuta kroz jednu od najpoznatijih prodavnica cveća, rasada, palmi, puzavica... Za nas su to sve bili lepi, lično manje ili više dopadljivi primerci, ali... Svaka biljka ima svoje tajne koje Dejan dobro zna, a koje lepotica ne pokazuje dok je izložena na rafu ili vas čeka u rasadniku. Ne bira se biljka samo po lepoti...

A hrana? To je životna pasija.

"Kako sam stariji, ja sad volim da pojedem i crevca i obraze i repove i te neke stvari koje klinci ne jedu. Znam mesta gde su najbolje pihtije, u prva tri u Srbiji.

Sad malo zbog godina, više ne mogu... Neki drugari su mi otišli na drugi svet i stvarno mora da se vodi računa, više ne možeš da piješ i jedeš kao ranije, a meni je posao takav, zovu me da budem član žirija. Trideset jagnjića sam morao da probam u Krupcu, trideset plećki, znaš kakvi jagnjići, plećke još, samo spada s kostiju! Slatke muke, ali na kraju dana tebi nije dobro".

Pa, čoveče, kako održavaš liniju?

"Jedem malo hleba, nekad mogu i bez hleba", pričao nam je i sve to začinio pričom o ćevapima koji se klopaju na kraju, posle svega što se pojede i popije.

Ali, tako je to, sportsko srce i manekenski šmek. Ostale su zdrave navike, šetnja kroz Košutnjak i pozitivna energija.

"Voleo sam da švrćkam, devojčice, manekenstvo, radio neke reklame, najpoznatija je bila Cedevita iz '89, tad su bila samo dva kanala, ceo grad te gleda, u 8 sati reklama. Dejan Cedevita, tooo, devojčice samo ciče kad prođeš pored njih. Voleo sam da izlazim, voleo sam taj život i to je ostalo tako.

Danas, prva je porodica, da se ne lažemo, to je svetinja. Imam sina i ćerku, ženu, to je sasvim dovoljno za jedan život. Ja nisam igrao za Real, mada sam igrao protiv Reala, nisam vozio avion i nisam bio na Mesecu. Mnoge sam stvari radio kao i većina ljudi ovde. Baštovanstvo mi je hobi", priča nam Dejan.

Živeo je u Španiji, Italiji, Francuskoj, Bugarskoj... Ova košarkaška porodica prijatelje ima u celom svetu, ali srce je vezano za Rakovicu.

"Moja Rakovica, najlepša na svetu. Mnogi me pitaju: 'Zašto živiš u Rakovici, pogledaj na šta liči to, radničko naselje". To je bilo nekad radničko naselje, radilo je 20.000 ljudi tu, ali to se promenilo. Ovde je blizu šuma. Navikao sam, imam kuću, imam baštu. Verovatno postoje bolja mesta, ali ovo je moje gnezdo".

Tu su i prijatelji. Mnogo je onih koje je upoznao u svetu, tokom svoje igračke, potom menadžerske i danas karijere voditelja kultnih emisija o cveću, influensera... To je neki široki krug u koji je uvek dobrodošao. Onaj uži krug intimnih prijatelja, to su oni iz detinjstva, iz Rakovice, koje okuplja na slavi.

Dejan je ambasador srpske kuće, srpske hrane. Voli da proba sve, ali kad je u Čačku, to je pečenje. Kad je na Staroj Planini, to je jagnjetina... Kafana, uvek! Mnogi gurmani i boemi pitaju ga: Gde se najbolje jede?

"Naša domaća hrana je jaka, moćna, punjene paprike, sirevi, mezetluci i dobro je što mi dugo sedimo u kafani.

Ne može neko da dođe u Srbiju i da mu ti daš Cezar salatu ili ne znam, francuski ili ruski borš. Nego, naša hrana, jaka, sočna balkanska, mediteranska može u Crnoj Gori, tamo inače provodim leto. Kod nas ovde se jede sarma, pihtije, pihtije od boba, kuvana jela. To je mešavina balkanske kuhinje.

Prvo što dobiješ kod nas kad uđeš u kafanu je rakijica. Rakija je đavolsko piće, na sanskritu u prevodu znači đavolova voda. Izaziva neku agresiju, ali i ushićenje. Ti posle jedne rakije već drugačije razmišljaš. Zato vole da dolaze ovde i Slovenci i Hrvati i svi stranci koji dođu, popiju jednu rakijicu, kaficu i uživaju", priča Dejan.

Možete ga videti kao TV lice, dok skrolujete društvene mreže ili negde u gradu, na dobroj klopi. Nemojte se začuditi ako ga sretnete i u cvećari, pa vam kao neznancu priđe i izvuče iz rukava neki savet dok stojite zagledani u neko zeleno biće... Kod njega nema barijere, stege, Dejan ima žvaku za svakoga. Ali, nemojte preterivati s traženjem saveta, ima i on dušu!

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)