Jovan ima IQ 156+ i zovu ga genije! Ovako je reagovao kada smo ga pitali da li bi radio na kasi

"Genije iz Čačka. I dan danas me tako zovu!"

Preporučujemo

Jovan Stević, sada je Beograđanin, revizor, drugi najbolji student ekonomije u generaciji, zaista jeste genije. Njegov IQ je 156+... Nema nikakav problem s tim da govori o svojim sposobnostima, inteligenciji, ekstremno brzom računanju, ali dok nas očarava, on nas i trezni, kao da govori: "Pa šta...? Kakve to ima veze?".

"To što imam neke sposobnosti, ne znači da neko drugi nema neke druge sposobnosti, iako to možda nema napisano na papiru. Meni je moja inteligencija nekada malo bila i opterećenje, ali trenutno se krećem u krugu ljudi koji me prihvataju takvog kakav jesam", kaže nam Jovan.

Jovan je revizor, to mu je bila želja. Voli svoj posao, kvizove, opčinjen je velikim gradovima, brojevima, maratonac je, zaljubljeni mladić, član MENSE.

Postoji i jedna teška priča, koju ne krije, ali jasno je stavlja tamo gde joj je mesto – u prošlost.

"U Beograd sam došao krajem septembra 2019. godine, na fakultet. U periodu između srednje škole i fakulteta borio sam se da preživim, prodavao sam kokice u Čačku, bio sam pomoćni trener, držao sam privatne časove engleskog jezika i matematike. Bilo je perioda i kad sam učio pod svećom, ali drago mi je da je sve to prošlo, ne vraćam se, sada sam odrastao čovek i trudim se da radim za sebe", priča Jovan.

Čini se kao da Jovan svet vidi kroz brojke. Odlično pamti datume i godine, a u njegovoj glavi vrvi čitav svet aritmetike. Još kao dete pokazao je genijalne sposobnosti – zna da izračuna koren velikih brojeva, da otkrije kog dana ste rođeni na osnovu datuma ili koja je poslednja cifra u vašem JMBG. Sve je to, kaže, tehnika i svako je sposoban za to, samo je pitanje koliko mu treba vremena. A kad smo kod vremena, on svoje brižljivo štedi.

"Koristim i digitron, naravno! Zašto bih nešto radio minut-dva, ako mogu da uradim odmah. Efikasnije je".

Priznajemo, nema tih minuta i sati koji bi nam bili dovoljni da se iskobeljamo u množenju silnih decimala i traženju korena velikih brojeva. Ali, nemamo mi IQ 156+.

Jovanu nije ni stalo da se poredi s nama. Možda smo i preterali s tim pitanjima. Druži se s "običnim" ljudima i ništa mu nije "nisko". Tako shvata i posao.

"I dan danas sam tog stava da nijedan posao meni nije ispod časti. Iskreno da vam kažem, da je posao trgovine bolje plaćen, ja ne bih imao nikakav problem da radim i u prodavnici", govori nam Jovan, čvrsto na zemlji.

Inteligencija može da bude i zabavna – Jovan briljira na pab kvizovima, a jedna takva igra donela mu je i neočekivani susret pre godinu dana i devet meseci.

"Devojku sam upoznao na pab-kvizu. Ono što je jako zanimljivo je što je ona meni prva prišla i učinila neke poteze koji meni stvarno nisu bili karakteristični. Odmah me je dodirnula po licu, što je meni, da kažem, bilo čudno, ali ne mogu da kažem da mi je smetalo. Ja sam u tom trenutku četiri godine bio sam...", priča Jovan.

Kada je došao u Beograd, često je upražnjavao duge, duge šetnje u samoći. Vremenom, počeo je više da se uklapa u sredinu, a ne krije da mu je u tome mnogo pomogla i psihoterapija.

Što se tiče lepše polovine, prelomio je odmah!

"Ja sam joj tada rekao da ću joj dati šansu, pa i da sutra raskinemo, nema veze! Mislim da mi je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu...", priča nam Jovan.

Svemu pristupa posvećeno, ali "burnout" ne dozvoljava!

"Ja, na primer, danas, svoje mentalno zdravlje čuvam k'o oči u glavi, ne dozvoljavam ni u firmi ni van firme da mi bilo šta ugrožava mentalno zdravlje. To mi je zaista važno i važno mi je da bilo šta što radim radim zato što volim, a ne zato što me neko tera ili zato što moram", priča nam Jovan.

"Revizija nije dosadna"

Kada govori o brojkama, računima, ekonomiji, mi se već hvatamo za glavu. Ali, Jovan pokušava da nam približi svoj posao.

"Revizija u suštini nije suvoparna i dosadna. Ono što je meni mnogo zanimljivije od samog posla jeste da sam ja u reviziji naučio mnogo stvari koje mogu da upotrebim i u životu.

Mene je posao naučio da prihvatim stvari kakve jesu, iako one nisu onakve kakve ja želim da budu i da ne stremim ka perfekcionizmu. Naučio me je i da budem obazriv, ali da ne donosim prerane zaključke. Takođe, postoji i pravilo u reviziji koje kaže: 'Veruj, ali verifikuj!' i nju često koristim u stvarnom životu, pogotovo na pab kvizovima...", zaključuje Jovan.

Čvrsto na zemlji, ali nekad poleti...

Duge šetnje koje smo spomenuli pomogle su Jovanu da razvije još jedan talenat – trkački. Trebalo je još samo da ga otkrije, u čemu mu je pomogla firma. A onda, shvatio je da može da "leti" i da pretrči maraton bez mnogo muke.

"Trčao sam po Srbiji, najviše beogradske trke, Zemunski polumaraton, kao i Beogradski maraton i Polumaraton, trčao sam i Zimski noćni polumaraton, a van Beograda dva puta Čačanski polumaraton, nedavno i Novosadski maraton.

Rekord za polumaraton mi je jedan sat, 59 minuta i 35 sekundi, a za maraton četiri sata, 40 minuta i 30 sekundi", u sekund pamti Jovan.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)