Zagrljaj širok SEDAM hiljada kilometara! Ovo su Sindi i Stefan, njihova ćerka govori ŠEST jezika

"Ovo je Stefan, moj muž, i mi sada imamo dvoje dece: Kaja je naša ćerka koja ima 7 godina, a moj sin se zove Vasilije, on ima 2 godine", ljupko nas je uvela Sindi u jednu lepu, neobičnu priču, spoj dva sveta udaljena 7 hiljada kilometara.

Preporučujemo

"Zovu me Steva Kinez, niko i ne zna da se zovem Stefan Živković", priča njen gospodin, rodom Jagodinac.

Ovaj par je pravi spoj Srbije i Kine, ali i Evrope uopšte. Oni su pravo gnezdo za lingvistiku i spajanje kultura. Verovali ili ne, mala Kaja govori šest jezika! Dar je nasledila, izgleda, od tate. Stefan je 2007. godine ušao u svet kineskog jezika, a onda se obreo u Pekingu gde je usavršavao jezik i tu, na jednom šalteru, ugledao Sindi.

Ne, to nije bila ljubav na prvi pogled, tj. možda i jeste, ali... Nije izgledalo tako!

"Stefan je često dolazio da pita nešto u banci gde sam radila, ali tada je loše govorio kineski, ja nisam mogla da razumem i pitala sam: 'Gospodine, da li možda pričate engleski?'. On se naljutio, kaže: 'Zašto ti ne razumeš svoj maternji jezik? Gubim vreme!'", priča nam Sindi, kojoj je puno kinesko ime Wang Guanxiong.

Kaže, bila je u šoku – "Ovaj čovek je lud", pomislila je. Kao da je žar stidljivo zaljubljenih pogleda morala da sakrije ova "Balkan" drama. Ali, vraćao se Stefan pred šalter, naravno, samo sebi nije dozvolio da ga Sindi više ne razume. Razumeli su se, dobro.

"Njegova ličnost je mnogo drugačija nego kod Kineza. I... Stefan je najzgodniji čovek na svetu! Kad sam došla ovde, pomislila sam, svi su zgodni! Ali on je bio jedini Srbin koga sam videla u Pekingu. Stefan je baš dobar čovek, to je najvažnije u životu", priča Sindi i dodaje da joj se neposrednost posebno dopada kod Srba:

"Oni pričaju sve u lice, bez dlake na jeziku, to se meni sviđa. Ja sam sad već pola Srpkinja. Kada sam došla kući, moji prijatelji kažu: 'Nisi takva bila, ti si se malo promenila', ali ne znaju šta je razlog", dodaje Sindi.

Prelomni trenutak je bio pre 12 godina. Sindi je pitala Stefana: "Zašto ne bismo živeli u Srbiji?".

Osnovali su školu kineskog jezika i kulture "Kineski kutak", gde su nas i ugostili i tu smo se osetili kao da smo u njihovom domu.

Na stolu se hladio crveni čaj. Svud oko nas su kineska slova i crteži. Jedna devojčica završavala je čas crtanja kineskom tehnikom na varljivom pirinčanom papiru, što je pravo umeće. To nije bila Kaja, već jedna polaznica koja je čekala svoju mamu, ali joj se nije mnogo išlo kući. Kineski kutak je mesto gde ćete uploviti u kinesku kulturu i saživeti s ovim dalekim, ali inspirativnim i velikim svetom!

Ovde Kinezi uče srpski, engleski i francuski jezik na kineskom, a Srbi imaju priliku ne samo da uče kineski jezik, već i da ga aktivno koriste.

"Moja ćerka sad već ide u školu, prvi razred, i zna već tri jezika kao maternja: kineski, srpski i engleski. Mi imamo jedan dan u nedelji, svake nedelje samo govorimo engleski. To je English speaking Sunday. Ona uči još tri jezika: francuski, španski i ruski. Ima talenta za jezike i hoće da uči više. Ali moj sin, nisam sigurna, on ima dve godine, on samo priča: mama, baba", kaže Sindi.

Kako funkcioniše život sa najmanje dva "maternja" jezika? Jednostavno, priča nam Stefan:

"Ja govorim s decom na srpskom jeziku, a mama na kineskom. Ideja je da dete s tobom poveže tvoj jezik i onda ima 'dupli maternji', u ovom slučaju kineski i srpski", kaže Stefan.

A kad ode u tazbinu...

"Znate onu izreku, ti si odande odakle ti je žena", kazao nam je.

Vrsni poznavalac Kine, sinolog (tako se zove naučnik koji proučava kineski jezik i kulturu), čovek koji je u ovoj nama dalekoj zemlji proveo mnogo godina, nema nikakav problem...

"Običaji su vrlo slični našim. Kad postanete deo njihove porodice, oni vas tako i tretiraju, isto kao i ovde kod nas. Kod njih je najbitniji 'Festival proleća', to je Lunarna nova godina, jedini period u toku godine kada se oni svi skupe, jer je Kina baš velika i često se desi da ljudi dobiju posao u udaljenom gradu. To je slično našem Božiču, jer mi se svi za Božić skupimo, a ne za Novu godinu", kaže Stefan.

Međutim, na trpezi je tada najčešće riba, simbol izobilja.

Srpska hrana se dopala Sindi, zapravo, u svemu vidi vezu sa kineskom tradicionalnom kuhinjom. Osim začina, najveća razlika je u tome što Kinezi gotovo da ne konzumiraju mleko.

"Ja volim sarmu. To je jelo sličnog ukusa kao u Kini. Volim i ćevape i gulaš, to je isti metod kuvanja kao u Kini, samo dodajemo drugačije namirnice. Burek je takođe nešto što liči na kinesku hranu", priča nam Sindi.

Sličnosti Stefana ne čude.

"Kada sam počeo da čitam malo više o Kini i kineskoj filozofiji, shvatio sam da, pošto svi pričaju da Kina kopira nešto, proces je obrnut. Sve što danas poznajemo mi smo u stvari uzeli od Kineza. Zvuči totalno neverovatno, recimo: sladoled, papir, šećer, mreža za pecanje... Svi kažu barut, ali zanimljivo je za koje svrhe se koristio barut u Kini, oni su koristili za vatromet i za proslave, a ne za neko nasilje i za nametanje sebe drugima", priča nam Stefan.

Ali, jedna stvar potpuno je drugačija u Srbiji i Kini, nezamislivo drugačija! Gradovi su enormni i povezani, kao megalopolisi. Možete satima da se vozite, a da ne izađete iz urbane zone. Tamo ne postoje sela onako kako ih mi poznajemo, nema onih velikih pustih prostora u kojima vlada mir, bar ne u delu Kine koji je najnaseljeniji i najpoznatiji.

Ipak, snalaženje je veoma lako, priča nam Stefan.

"Sistematično je sve napravljeno, gradovi su napravljeni u koncentričnim krugovima, postoje transverzale, dijagonale, znate gde ste u prostoru, s namerom je tako da je lako za snalaženje zbog velikog broja ljudi. Ali, slični smo, dobrodušni, ako pitate nekog Kineza na ulici, pomoći će vam da se snađete isto kao što bi i neko ovde. Mi smo specifični po tome da smo topli, a takvi su i oni", priča nam Stefan.

Sindi otkriva da voli srpska sela.

"Volimo da odemo na izlete van Beograda, u neku šumu, kada nam deca provode više vremena na vazduhu. Ja volim sela, volim da prošetam kroz s decom, tamo gde je manje ljudi, gde je manja gužva i vazduh je čist. U Pekingu toga nema, jer su sela urbanizovana", priča nam Sindi.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)