Uživo Rat na Bliskom istoku, 11. dan! Oglasio se Kremlj, NATO raspoređuje PVO, Iran lansirao salvu raketa na Izrael

Izraelska vojska saopštila je da je Iran pokrenuo raketni napad na nju u utorak popodne.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija spremna i voljna da pomogne u smanjenju tenzija na Bliskom istoku, ali da je neophodna koordinacija sa mnogim stranama.

"Rusija je spremna da pruži pomoć koliko god može i rado će to učiniti. Ali znate da je za to potrebno široko razumevanje i širok dogovor, tako da ćemo morati da budemo malo strpljivi", kazao je Peskov, komentarišući stav Rusije o rešavanju sukoba u Iranu, prenosi RIA novosti.

On je kazao da je ruski predsednik Vladimir Putin juče tokom telefonskog razgovora, preneo američkom predsedniku Donaldu Trampu predloge za rešavanje rata u Iranu, i da ostaje da se vidi šta će od njih biti prihvaćeno.

SAD su objavile snimak na kojem se vidi uništavanje više iranskih lansera raketa.

U saopštenju se navodi: "Iranski režim može pokušati da sakrije svoje lanserе raketa, ali američke snage neće prestati da ih traže. Kada ih pronađemo, uništićemo ih."

Akaba je grad u južnom Jordanu i jedina jordanska luka koja se nalazi u Akabskom zalivu, koji pripada Crvenom moru. Akaba se graniči sa gradom Eilatom u Izraelu, a granični prelaz (jedan od tri između Izraela i Jordana) poznata je turistička ruta.

Iz grada je takođe moguće otploviti prema Tabi na Sinajskom poluostrvu u Egiptu. Južno od grada je granični prelaz prema Saudijskoj Arabiji.

Eto, ako do sada niste znali gde je, sada znate, usred rata koji se polako, ali sigurno širi i na ostatak sveta, a upravo u Akabi nalazi se jedan dubrovački pomorac, drugi oficir palube Stanko Župan.

Iračka uprava civilnog vazduhoplovstva saopštila je danas da će da produži zatvaranje vazdušnog prostora te zemlje za naredna 72 sata, za sve avione koji dolaze, odlaze i preleću prostor Iraka.

U saopštenju uprave civilnog vazduhoplovstva navodi se da se radi o "privremenoj meri predostrožnosti", prenosi Al Džazira.

Modžtaba Hamnei, koji je tokom vikenda imenovan za novog vrhovnog verskog vođu Irana, ima nešto zajedničko sa predsednikom SAD Donaldom Trampom: Obojica su izgradila globalna carstva u oblasti nekretnina.

Sin ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu prvog dana rata, predstavlja prvo nasledno preuzimanje vlasti u Islamskoj Republici, prenosi Fortune.

Odbrambene snage Izraela (IDF) saopštile su da su napale komandne centre i terorističku infrastrukturu terorističke organizacije Hezbolah u području sela Ansar na jugu Libana, kao odgovor na raketnu vatru koju je prethodno Hezbolah izveo ka teritoriji Izraela.

Nekoliko sati nakon lansiranja, portparol IDF-a, koji govori arapski, naložio je stanovnicima sela iz kojeg su rakete lansirane da evakuišu područje radi sopstvene zaštite, prenosi Tajms of Izrael.

"Teroristička organizacija Hezbolah postavlja terorističku infrastrukturu u civilna područja, čime ugrožava stanovnike Libana. Postavljanje lansera i pucanje iz civilnih područja u Libanu predstavlja cinično iskorišćavanje libanskih stanovnika za unapređenje terorističkih ciljeva Hezbolaha", kaže vojska.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, poznat kao oštar, praktičan i često veoma oštar političar, bio je vrlo jasan kada se u ponedeljak uveče obraćao članovima svog kabineta.

"Naš primarni cilj je da našu zemlju sačucvamo od ovog požara. Očuvanje bezbednosti Turske i mira za njenih 86 miliona stanovnika je naš najveći prioritet", rekao je Erdogan svojim ministrima.

Izraelski ambasador u Francuskoj Džošua Zarka izjavio je danas da novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei mora "fundamentalno" da promeniti režim, ili rizikuje da bude "eliminisan" poput svog oca, prehodnog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.

Zarka je za francusku televiziju BFM rekao da je cilj Izraela u ratu protiv Irana da se režim te zemlje "fundamentalno promeni", tako što će pristati da "živi u miru" sa Izraelom i njegovim susedima.

"Svi prvi slojevi rukovodstva ovog režima su pali, eliminisani su. Modžtaba (Hamenei), koji je sin prethodnog vrhovnog vođe, nije onaj koga su Iranci želeli da izaberu za naslednika (Alija Hamneija)", rekao je ambasador.

On je dodao da će Modžtaba Hamnei, "ako nastavi da sledi istu liniju kao njegov otac", takođe "biti na listi onih koji moraju biti eliminisani".

Pentagon je tokom prva dva dana rata u Iranu potrošio municiju vrednu 5,6 milijardi dolara, što je izazvalo zabrinutost među nekim senatorima i kongresmenima na Kapitol Hilu zbog brzine kojom snage Sjedinjenih Američkih Država troše zalihe svog najnaprednijeg naoružanja, izjavila su tri američka zvaničnika.

Cifra od 5,6 milijardi dolara pokazuje koliko su napadi bili skupi, rekli su zvaničnici koji su za Vašington post govorili pod uslovom anonimnosti.

Oni nisu precizirali koliko je i koje vrste municije potrošeno u prvim danima rata u Iranu.

Očekuje se da će Trampova administracija već ove nedelje poslati Kongresu zahtev za dodatni budžet za odbranu, od potencijalno ukupno desetine milijardi dolara, kako bi pomogla u održavanju kampanje u Iranu, rekli su zvaničnici.

Zahtev za dodatni budžet će najverovatnije izazvati protivljenje mnogih demokrata, čiji su dosadašnji pokušaji da obuzdaju Trampovu administraciju od daljih vojnih akcija u Iranu ostali bezuspešni.

Ministarstvo odbrane SAD prošle nedelje je iznelo sažet skup vojnih ciljeva u ratu predsednika Donalda Trampa protiv Irana, tvrdeći da je krajnji cilj razbijanje sposobnosti Teherana da projektuje moć izvan svojih granica.

Ipak, moguće je da upravo mete koje je Pentagon uglavnom gađao daleko od očiju javnosti pružaju do sada najjasniji uvid u Trampove stvarne namere, prenosi The Los Angeles Times.

Američki vojni udari fokusirali su se na iranske programe balističkih raketa, dronova i nuklearnog oružja, kao i na njegove pomorske kapacitete, prema podacima Američke centralne komande (CENTCOM). Ali napadi su takođe sve više usmereni na iranske unutrašnje bezbednosne snage, koje Islamska republika Iran koristi za suzbijanje protesta, navodi se u analizi Instituta za proučavanje rata (ISW).

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je rušenje režima u Iranu u rukama iranskog naroda i da kraj režima u Teheranu zavisi od volje iranskog naroda da "zbaci jaram tiranije".

"Naša težnja je da nateramo iranski narod da zbaci jaram tiranije. Na kraju krajeva, to zavisi od njih. Ali nema sumnje da dosadašnjim akcijama lomimo njihove kosti, a naša ruka je i dalje ispružena", rekao je Netanjahu tokom posete Nacionalnom centru za vanredne zdravstvene operacije, prenosi Tajms of Izrael.

Prema njegovim rečima, "ako uspeju zajedno sa iranskim narodom, doneće trajni kraj i doneće promene".

Netanjahu je ocenio da već postoji "ogromna promena" u ugledu Izraela u svetu.

Nemačka je privremeno iz Iraka povukla osoblje svoje ambasade u Bagdadu, zbog povećanih bezbednosnih rizika koje donosi sukob na Bliskom istoku, izjavio je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

"Osoblje nemačke ambasade u Bagdadu je sada privremeno premešteno iz Iraka zbog pretnje", rekao je portparol, prenosi danas Rojters.

Portparol je kazao da se bezbednost osoblja ambasade u Bagdadu kontinuirano procenjuje, kao i da su pravne i konzularne usluge te ambasade već neko vreme bile ozbiljno ograničene, zbog bezbednosne situacije.

Tursko Ministarstvo odbrane saopštilo je u utorak da se sistem protivraketne odbrane Patriot raspoređuje u provinciji Malatija, u kojoj se nalazi radarska baza NATO-a.

Ovaj potez dolazi nakon što je odbrambeni sistem NATO-a presreo drugu balističku raketu ispaljenu iz Irana koja je u ponedeljak ušla u turski vazdušni prostor.

Izraelsko ministarstvo zdravlja objavilo je da je u poslednja 24 sata u bolnice primljena 191 osoba zbog rata s Iranom, prenosi The Times of Israel. Ministarstvo navodi da su među hospitalizovanima i vojnici i civili, pri čemu je najmanje jedna osoba u kritičnom stanju, a još tri u teškom stanju.

Dodaje se i da su od početka rata u bolnice ukupno primljene 2.339 osoba. U bolnicama je i dalje 95 ljudi, među njima 11 u teškom stanju. Kako je ranije objavljeno, iranski raketni napad na središnji grad Jehud u ponedeljak ubio je jednu osobu i povredio još dve.

Iranska Revolucionarna garda rekla je da je ciljala američku bazu u iračkom Kurdistanu.

"Sedište invazivne američke vojske u vazduhoplovnoj bazi Al-Harir u Kurdistanu ciljano je sa pet raketa", saopštila je Garda u saopštenju na Telegramu u utorak, a preneo AFP.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) objavila je niz infografika povodom prvih 10 dana operacije "Epski bes".

Iz CENTCOM-a su naveli da je operacija pokrenuta po nalogu američkog predsednika Donalda Trampa. Naglasili su da napadaju ciljeve kako bi razgradili sigurnosni aparat iranskog režima, s naglaskom na lokacije koje predstavljaju neposrednu pretnju.

Javna ceremonija polaganja zakletve vernosti građana novom vrhovnom vođi Irana, Sajedu Modžtabu Hamneiju održana je istovremeno na Trgu islamske revolucije u Teheranu, kao i u svim gradovima i pokrajinama, prenosi danas iranska agencija Tasnim.

Ceremoniji polaganja zakletve prisustvovali su različiti segmenti stanovništva, koji su javno izjavili svoju odanost i podršku ajatolahu Sejedu Modžtabi Hamneiju, koga je pre dva dana izabrao verski Savet stručnjaka.

Učesnici ceremonije, pored iranskih zastava, držali su slike prethodnog vrhovnog vođe imama, ajatolaha Alija Hamneija, kao i statuu novog vođe revolucije.

Tokom ceremonije javno je pročitana zakletva vernosti novom vrhovnom vođi izabranom na tu funkciju nakon smrti njegovog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen prvog dana američko-izraelskih napada na Iran, 28. februara.

Bahrein je u utorak ujutru oglasio sirene za upozorenje, signalizirajući da se sprema iranski napad.

U utorak ujutru u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, oglasio se alarm za dolazeću raketu. Vlasti su saopštile da protivvazdušna odbrana cilja dolazeću iransku vatru.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je u ponedeljak da će svaka arapska ili evropska zemlja koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije dobiti neograničen prolaz kroz Ormuski moreuz od utorka.

Kako je javila iranska državna televizija, IRGC je saopštio da bi te zemlje imale "puno pravo i slobodu" prolaska kroz ovaj strateški plovni put ukoliko prekinu diplomatske odnose sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Globalne cene nafte pale su u ranom trgovanju u Aziji - u jednom trenutku u ponedeljak su skočile na skoro 120 dolara po barelu.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da će ga Sjedinjene Američke Države "gađati 20 puta jače nego do sada", ako "učini bilo šta što bi zaustavilo protok nafte unutar Ormuskog moreuza".

"Pored toga, uništićemo lako uništive mete koje će Iranu učiniti praktično nemogućim da se ikada ponovo izgradi kao nacija. Smrt, vatra i bes će vladati nad njima, ali se nadam i molim da se to ne dogodi", rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je istakao da je to "poklon Sjedinjenih Američkih Država Kini i svim onim nacijama koje intenzivno koriste Ormuski moreuz".

"Nadam se da će taj gest biti zaista cenjen", zaključio je Tramp.

Iranska garda protivreči Trampu da je rat s Iranom završen, tvrdeći da će oni odrediti njegov kraj, dok je Hormuški tesnac blokiran krizom.

Holandska vlada je saopštila da će, na zahtev Francuske, poslati fregatu u Sredozemno more kako bi pomogla u zaštiti Kipra i drugih saveznika i obezbedila pomorski saobraćaj ugrožen zbog krize na Bliskom istoku.

Holandska vlada je prošle nedelje navela da je Francuska zatražila upućivanje fregate za protivvazdušnu odbranu i komandnu funkciju kako bi podržala nosač aviona "Šarl de Gol", koji je predsednik Francuske Emanuel Makron najavio da će biti poslat u Sredozemno more.

Makron je ranije danas posetio Kipar, gde se sastao sa predsednikom te zemlje Nikosom Hristodulidesom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, a tom prilikom je najavio "čisto odbrambenu" misiju radi otvaranja Ormuskog moreuza.

"U procesu smo uspostavljanja čisto odbrambene, čisto prateće misije, koja mora biti pripremljena zajedno sa evropskim i neevropskim državama, i koja treba da omogući, čim to bude izvodljivo, pratnju nosača kontejnera i tankera kako bi se Ormuski moreuz postepeno ponovo otvorio", rekao je Makron, insistirajući na "miroljubivoj" svrsi te misije, preneo je BFM TV.

On je istakao da je "bezbednost svih Evropljana zajednički interes".

"Odmah smo preduzeli mere solidarnosti sa Kiprom, koji je pogođen sa nekoliko dronova i raketa. U to područje smo rasporedili fregatu Langdok i odeljenje protivvazdušne odbrane Mistral", napisao je Makron na svom nalogu na mreži Iks.

Dva aviona Er Srbije iz Rijada sletela su sinoć oko 22.30 i 22.40 časova na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sa srpskim državljanima.

Iz Rijada za Beograd, oba aviona poletela su u isto vreme i bezbedno na aerodrom “Nikola Tesla” sletela sa ukupno 289 putnika, od čega 18 beba.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, u saradnji sa nacionalnom avio-kompanijom "Er Srbija", nastavilo je i u ponedeljak evakuaciju iz ratom zahvaćenog područja na Bliskom istoku upućivanjem dva aviona u Kraljevinu Saudijsku Arabiju.

Jučerašnjim letovima iz Rijada za Beograd uspešno su koordinirali državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović i generalni sekretar tog Ministarstva Dušan Kozarev, navodi se u saopštenju MSP-a.

Put Saudijske Arabije sa piste beogradskog aerodroma ranije u ponedeljak otisnula se prvo delegacija predvođena državnim sekretarom Jovićem, koji je po sletanju u Rijad rekao da će, sa dva aviona, biti evakuisani naši državljani iz Katara, Kuvajta, Bahreina i Saudijske Arabije.

"Cele noći je trajala evakuacija naših građana iz Bahreina, Kuvajta i Katara kopnenim putem preko granice sa Saudijskom Arabijom i te procedure su prošle dobro, brzo i efikasno zahvaljujući razgovorima koje je prethodnih dana ministar spoljnih poslova Marko Đurić obavio sa ministrima spoljnih poslova ovih država, tako da tu nije bilo većih problema", rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, zvaničnici tih zemalja izašli su u susret kako bi sva lica u vrlo kratkom roku uspeli da prebacimo do Rijada, a večeras, uz tehničko stajanje u Kairu, i do Beograda.