Savladao 9200 metara visine, nije spavao 26 sati: Miloš veliki podvig na Rtnju predstavio u filmu "Neverest"

U Svemirskom ranču na Dorćolu (Gastrošor) večeras je predstavljen jedinstven film Neverest, koji dokumentuje neobičan podvig uspona 8.858 metara, ali ne na Mont Everestu, već na Rtnju!

Tačno je da je Rtanj visok svega 1.565 metara, ali ono što se meri je kumulativni uspon, odnosno više uzastopnih penjanja i spuštanja, u ovom slučaju osam puta.

Preporučujemo

U pitanju je svetski izazov Everesting kome može da se priključi svako uz pomoć aplikacije Strava koja meri svaki korak, svaki metar vertikale i horizontale.

Glavni junak ove priče je Miloš Rajičević koji je uspeo da za 26 sati prevali visinu od 9.200 metara i 61 kilometara staze. Nema spavanja, ni minut! Kažu da je Rtanj najlepši kada se na njega penjete noću, a onda vas na vrhu dočeka izlazak sunca. A ovo je avantura u kojoj je Miloš uspeo da oseti ćudi planine u svim dobima dana!

Miloš je odabrao izazovniju Severnu stranu, stazu Sitna stena, koja ima visinsku razliku od 1.150 metara.

Svedoči da je prvi uspon "proleteo". Ništa neobično za čoveka u kondiciji. Rtanj prosto uliva snagu i nagrađuje trud nestvarnim prizorima. Bilo je popodne.

Svaki korak je sniman i korišćen u ovom filmu. To je bio tek prvi uspon! Pravi podvig tek kreće. Još sedam... A noć je duga.

Miloš nije sam, u baznom kampu su njegovi saborci, koji su ga dočekivali i krepili. Oni nisu učestvovali u izazovu lično, ali svaki od osam mukotrpnih uspona neko od njih pratio je Miloša do vrha, uživajući u planinarenju, čak i noću!

Jedan od vernih pratilaca je bio i pas koji večeras nije propustio ni premijeru filma.

Noć nije nimalo prijatna. Već na trećem usponu pojavio se jedan od najvećih "neprijatelja" na Rtnju. Koliko zna da nas obraduje veličanstvenim prizorima izmaglice, sunca i oblaka, Rtanj ume da nas "ošamari" i ovim neprijatnim vetrom koji šiba nebom iznad Srbije u koje se vinula ova piramidalna planina.

Umesto spavanja, ručak. Još nije ni na pola puta. Čeka ga četvrti uspon. Najteži. Energija je posustajala uprkos okrepi. To je onaj trenutak kada duh mora da nadvlada telo. Dan je uveliko trajao. Milošu su ostala još dva uspona. Nije više bilo poletno, ali je bilo izazovno. Morao je malo da se pripremi. Koža mu je bila crvena, namučena, zamislite tek kako je mišićima. Jedino je mogla da pomogne masaža.

Morao je da krene dalje, pa makar, kako je kazao, da se kotrlja na dole. Nizbrdica ume da bude mnogo teža od uzbrdice, tad klecaju kolena!

Poslednje osvajanje vrha Šiljak, izmamilo je osmeh na Miloševom iznurenom licu. Kao da je i za taj osmeh olakšanja trebalo prikupiti snagu.

Ali još nije bio kraj, trebalo se brzbedno spustiti stenovitom i klizavom stazom.

Taj poslednji spust završen je u sumrak. Padala je sruga noć, a Miloš je završio svoj životni podvig.

"Životne poduhvate ne treba raditi sam", poruka je Miloša za sve.

"Ako se usudite da ikada radite ovako nešto sami, pozovite me, ja ću prvi doći".

Film su režirli Marija Pavlović i Jelena Janežić.

(Telegraf.rs)