Cifra je mnogo veća nego što mislite: Da li znate kolike su kazne ako ne pokupite za ljubimcem u Beogradu

Svaki vlasnik psa u Srbiji zna (ili bi bar trebalo da zna) zlatno pravilo: "Ako si ga izveo u šetnju, obavezan si da pokupiš". Međutim, dok šetate bilo kojim beogradskim parkom ili trotoarom, brzo ćete shvatiti da je razlika između zakona na papiru i realnosti na asfaltu – ogromna.

Dok se građani svakodnevno žale na "minska polja" na trotoarima i zelenim površinama, nadležne službe retko kada posežu za kaznama. Postavlja se pitanje: da li je problem u neodgovornosti vlasnika ili u sistemu koji ih ne kažnjava?

Preporučujemo

Šta kaže zakon?

Iako su mnogi skloni da misle kako je ovo samo "preporuka", Zakon o dobrobiti životinja jasno definiše odgovorno vlasništvo. Obaveza svakog vlasnika je da brine o životinji, što direktno uključuje i brigu o tome da njegov ljubimac ne ugrožava zdravlje i higijenu okoline.

Lokalne samouprave su na osnovu toga donele odluke o držanju kućnih ljubimaca koje eksplicitno nalažu vlasnicima da uklone izmet svog psa sa javne površine. Kazne za ovaj prekršaj nisu zanemarljive – u Beogradu one često iznose i do 25.000 dinara.

Uprkos jasno definisanim pravilima, praksa pokazuje da je broj kažnjenih vlasnika na godišnjem nivou gotovo zanemarljiv. Zašto je to tako?

Teško dokazivanje: Komunalni milicionar ili inspektor mora da vas zatekne "na delu". Ukoliko niste uhvaćeni u trenutku dok pas vrši nuždu, a vi okrećete glavu i nastavljate dalje, gotovo je nemoguće dokazati prekršaj.

Kultura ili strah: Čini se da su vlasnici podeljeni u dve grupe: one koji čiste iz osnovne kulture i one koji to ne čine jer znaju da šansa da budu uhvaćeni – gotovo i ne postoji.

Zašto kazne (skoro) niko ne dobija?

Da bi neko bio kažnjen, potrebno je da se "poklope kockice": da se patrola nađe u pravo vreme na pravom mestu, da građanin prijavi slučaj (što retko ko želi da radi) ili da komunalni radnik odluči da je to prioritet dana.

Rezultat svega toga je obeshrabrujuća statistika: dok se gradovi bore sa tonama otpada, broj napisanih kazni za neskupljanje psećeg izmeta broji se na prste jedne ruke u nekim opštinama.Nije stvar samo u kazni

Možda i najvažnija poruka koju bi svaki vlasnik trebalo da usvoji nije strah od kazne od 25.000 dinara, već svest o tome da javna površina pripada svima. Svako od nas želi da prošetamo travnjakom bez straha od toga gde ćemo stati.

(Telegraf.rs)