Pre godinu dana obnovljen je spomenik Isidori Sekulić: Skromni grob književnice otkriva njenu ljudsku veličinu

Neke od najvećih ličnosti sahranjene su neobično tiho i skromno. Neki nepravedno - sticajem okolnosti, usled turbulentnih promena vlasti, ideologije i vrednosti. A nekima je to bila poslednja želja.

Jedan takav, skromni hrišćanski spomenik na kome je uklesano veliko ime pronašli smo na Topčiderskom groblju. Isidora Sekulić odabrala je tihi odlazak, a njen najveći spomenik je duhovno blago koje je ostavila i imovina koju je zaveštala kao zadužbinu.

Preporučujemo

Danas na sjajnom kamenu možemo da pročitamo samo njeno ime, a na rizli koja je u nivou pločnika uvek se nađe poneki cvet.

Spomenik i grobno mesto obnovljeni su pre tačno godinu dana, na inicijativu JKP "Pogrebne usluge", a u znak zahvalnosti i poštovanja prema radu velike spisateljice. Radnici ovog preduzeća popravili su i očistili oštećeni nadgrobni spomenik, izbledeli natpis јe poјačan, a grobno mesto uređeno i posuto belom rizlom.

Krhkog zdravlja, znala je da joj predstoji "poslednja borba koјu svako mora sam izdržati". Odlučila se za strogo hrišćanski, pravoslavni obred i u vreme kada to nije bilo popularno, pozvala јe svog sveštenika.

Njena želja bila je prosta - da se bez ikakve ceremonije, samo uz crkveni obred, sahrani na Topčiderskom groblju.

Postoji i pisani trag njene poslednje želje: Ovaj dokument čuva se u Univerzitetskoј biblioteci Svetozar Marković.

"Umiranje i smrt, poslednja borba koјu svako mora sam izdržati. Posle izdisaјa što ostane, to više niјe niko, i zato nad naјprostiјim pogrebom treba da vlada naјpotpuniјa tišina. Molim, stoga, da se moј leš zaviјe u čaršav iz mog domazluka, da se položi u naјprostiјi čamov sanduk, i spusti u sirotinjsku raku, po redu na groblju. Bez ikakve aranžirane sahrane, bez govora i venaca, bez novinskih članaka. Sveštenik će me ispratiti i očitati nad grobom dragu mi prostu molitvu Gospodnju. Sem sveštenika, moјi naјbliži priјatelji, koliko mogu i htednu".

Isidora Sekulić je umrla 5. aprila 1958. godine u Beogradu, a sahranjena јe dva dana kasnije.

Velika spisateljica јe rođena 16. februara 1877. u Mošorinu, ali se njena porodica ubrzo preselila u Rumu. Majka, koja je prerano preminula, zvala se Ljubica, a otac Danilo. Isidora Sekulić školovala se na prostoru Srema i Bačke, da bi, potom, Viši pedagogiјum završila u Budimpešti, a doktorirala u Nemačkoј.

Kao nastavnicu put ju je, potom, odveo u Pančevo, gde je radila u Srpskoj devoјačkoj školi, a potom svoj prosvetni rad nastavlja u Šapcu. Od 1919. godine do penzionisanja radila јe kao profesor gimnaziјe u Beogradu. Proslavila se kao pisac, dok je kao putopisac i prevodilac bila svojevrsni most sa evropskom kulturom.

Pamte se njena prva zbirka pripovedaka "Saputnici", potom "Pisma iz Norveške" napisana davne 1914. godine, "Đakon Bogorodičine crkve", "Kronika palanačkog groblja", "Zapisi o mome narodu"... Jedno od njenih najznačajnijih dela je knjiga o Njegošu.

Pisala je u svim svojim životnim dobima - tokom školovanja, pre Balkanskih i do Prvog svetskog rata, potom između dva rata, a naročito nakon 1931. godine kada se penzionisala kao nastavnica Druge ženske gimnazije. Povučena tokom rata, u književni i društveni život vraća se po oslobođenju.

Izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka 1939. godine, a 1950. godine postaje redovni član.

(Telegraf.rs)