GIZ: Uspešno završen projekat "Podrška socijalnom uključljučivanju u Srbiji"

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) organizovala je danas u Beogradu konferenciju povodom uspešnog završetka projekta "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji", koji je sproveo GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ministar za za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tehničkom mandatu Demo Beriša je tokom izjave za medije uoči početka konferencije rekao da je to ministarstvo uz podršku GIZ-a usvojilo Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030.

Preporučujemo

"Ovaj projekat je pokazao da se konkretni rezultati u oblasti socijalne uključenosti i ravnopravnosti postižu zajedničkim radom, saradnjom institucija i partnerstvom sa međunarodnim organizacijama. Nastavićemo da unapređujemo dobre prakse i da kreiramo politike koje odgovaraju na potrebe svih građana i građanki, posebno najosetljivijih grupa", rekao je Beriša.

Ambasadorka Nemačke Anke Holštajn je rekla da je cilj projekta "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiju" da pomogne u poboljšanju rodne ravnopravnosti jer je, prema njenim rečima, ulaganje u rodnu ravnopravnost jedna od najpametnijih investicija.

"Ponosna sam što mogu da kažem da se rezultati našeg partnerstva mogu videti širom Srbije, gde 20 gradova i opština, žene i ranjive grupe, sada imaju pristup boljim uslugama socijalne zaštite i mogućnostima zapošljavanja. Više od 2.700 ljudi je obučeno na teme rodne ravnopravnosti, borbe protiv diskriminacije, holističkog slušanja za bolje pružanje usluga, trgovine ljudima i podizanja svesti o interseks osobama. Ostajemo potpuno posvećeni daljoj podršci Srbiji u ovoj oblasti, jer društvo može istinski napredovati samo uz ravnopravnost", poručila je ambasadorka.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Danijel Igrec je istakao da su projekti poput projekta "Podrška socijalnom uključljučivanju u Srbiji" važni za državu jer se kroz njih omogućavaju probne verzije različitih oblika socijalne zaštite u zajednici.

"Na osnovu rezultata i dostignuća tog pilotiranja, mi onda te usluge možemo da prepoznamo i u normativnom sistemu i da te usluge nađu svoje mesto i u zakonskim i u strateškim dokumentima. Ono što želim da naglasim jeste da nakon ovog projekta nastavljamo sa novim projektom sa predstavnicima Nemačke, to je projekat ekonomskog i socijalnog osnaživanja mladih bez roditeljskog staranja, kao i žena u ruralnim sredinama", objasnio je Igrec.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević rekao je da su istraživanja koja su sprovođena u saradnji sa GIZ-om pomogla da rad na terenu bude zasnovan na podacima.

"Ovde bih istakao ono poslednje koje smo radili, koje je dosta izazvalo pažnju u javnosti, a to je percepcija muškaraca rodne ravnopravnosti i jedno, zaista, nerazumevanje samog pojma i mogućnostima koje ostaju iza toga", naveo je on.

Prema njegovim rečima, sva pitanja koja su otvorena tokom sprovođenja istraživanja su doprinela da Srbija pokazuje odgovornost prema rodnoj ravnopravnosti.

"Ono što ostaje, to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Mislim da ga žene zaslužuju, zaslužuje ga i Srbija, i to je ono na čemu institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u narednom periodu raditi, zajedno sa lokalnom samoupravom koja prepoznaje značaj rodne ravnopravnosti, zajedno sa svima onima koji jesu partneri", objasnio je Antonijević.

Organizatori ističu da je ključni rezultat projekta uvođenje integrisanih usluga socijalne zaštite za žene i druge osetljive grupe u 20 lokalnih samouprava koje, nakon završetka projekta, nastavljaju da ih sprovode.

Na početku događaja otvorena je i tematska izložba fotografija koja ilustruje primere dobre prakse i priče korisnika.

(Telegraf.rs/Tanjug)